{"id":41,"date":"2007-09-09T18:30:47","date_gmt":"2007-09-09T10:30:47","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=41"},"modified":"2024-04-24T01:17:34","modified_gmt":"2024-04-24T01:17:34","slug":"ja-u-bratislavi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=41","title":{"rendered":"Ja u Bratislavi"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U \u017eelji da u\u0161tedim neke pare, odlu\u010dih ovog puta da za \u010de\u0161ku vizu apliciram u Bratislavi. Po racionalnom tro\u0161enju materijalnih sredstava, tj. planiranju tro\u0161kova, nikada nisam bila poznata. Tako da ne treba da \u010dudi \u0161to sam zapravo ovim potezom potro\u0161ila mnogo vi\u0161e nego da sam oti\u0161la u Srbiju. Ali eto pomislih, kada ve\u0107 tro\u0161im pare, onda bar mogu posetu Bratislavi da pretvorim u turisti\u010dku turu. Kona\u010dno je spala pra\u0161ina sa Lonely Planet vodi\u010da za \u010ce\u0161ku i Slova\u010dku. Imao je prilike tih dana da bude izbrljan mojim bele\u0161kama, ostacima obroka, i dobije po koje \u201cu\u0161i\u201d.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Veruju\u0107i u svemo\u0107nost interneta poku\u0161ala sam prvo da na\u0111em neku sobu surfuju\u0107i. Kad ono cene sitnice. Od 50 evra za kojekakve kr\u0161 hotele iz komunisti\u010dkog perioda, do par stotina evra. U naletu o\u010daja, otvorim Lonely Planet, na\u0111em Gremium Panzion<\/a> i odu\u0161evim se. Ne\u0161to \u0161to li\u010di na me\u0161avinu paba i sportske kladionice izdaje sobe iz snova svakog backpacker-a. Ne znam da li zato \u0161to su me te sobe podse\u0107ale na putovanje po Juznoj Americi ili zato \u0161to izgledaju onako kako pisci obi\u010dno opisuju sobe, ali ja sam zaista bila odu\u0161evljena. Sobe su krajnje skromne, jeftin linoleum na podu, ne ba\u0161 uspe\u0161an poku\u0161aj da se zidovi u\u010dine zanimljivijim kombinacijom boja kajsije i limuna, sa nespretnim izborom slika. Toalet sme\u0161ten u zazidanom uglu, tu\u0161 kabina i lavabo prakti\u010dno \u010dine sastavni deo sobe. Ali, istovtemeno i ogromni prozori, visoka tavanica, besprekorna \u010disto\u0107a, veliki \u201ckineski\u201d luster, onaj \u0161to izgleda kao ogromna papirna kugla, fotelja kao stvorena sa sanjarenje i neverovatan ose\u0107aj topline doprineli su tome da sam se ja zaista ose\u0107ala ugodno. Svih dana provedenih tamo bila sam u onom raspolo\u017eenju kada mi osmeh ne silazi sa lica, sva u\u0161u\u0161kana u neka predivna ose\u0107anja, glavom punom snova i totalnim odsustvom briga i pitanja o tome \u201c\u0161ta \u0107e biti sutra?\u201d. \u010cak ni dosadna ki\u0161a koja je neprestano padala tih dana nije mogla da mi pokvari raspolo\u017eenje.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

A Bratislava?
Ovaj grad, poput ostalih evropskih prestonica, ima burnu pro\u0161lost dugu nekoliko hiljada godina. Prvo naselje su podigli Kelti, da bi se u novijim vremenima na ovim prostorima smenjivale velike sile, Ma\u0111arska, Turska\u2026 Ma\u0111ari su izgradili i prvi univerzitet sredinom 15-og veka. Ogroman uticaj na kulturni razvoj, posebno muzicki \u017eivot, ali i izgled ovoga grada imao je Be\u010d. U njemu su boravili mnogi velikani, Mocart, Betoven i kasnije List. Davne 1762. godine, Mocart, tada \u0161estogodi\u0161njak, je imao nastup u zdanju koje danas nosi njegovo ime. Pola veka kasnije 1820. List, tada devetogodi\u0161njak, nastupao je u koncertnom paviljonu biblioteke.
Bratislava danas, izgleda istovremeno koliko ru\u017eno, toliko i lepo, bogato koliko i siroma\u0161no. Krenete li u \u0161etnju po Starom gradu, u obilazak zamka ili Hviezdoslavovim namestima, prati\u0107e vas ose\u0107aj da ste zalutalu u neku magi\u010dnu pri\u010du, i verovatno i\u0161\u010dekivati da se na slede\u0107em uglu pojavi neka dvorska dama. Stari grad je isprepletan uskim kaldrmisanim uli\u010dicama i malim trgovima ukra\u0161enim fontanama i cvetnim aran\u017emanima, stvorenim za romanti\u010dne \u0161etnje. Istovremeno \u0107ete naletati na skupocene butike poznatih svetskih marki, luksuzne restorane i kafi\u0107e.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

No, nemojte se za\u010duditi ako u toj lepoti naletite i na ruiniranu zgradu, radove na fasadama, mno\u0161tvo izgubljenih, siroma\u0161nih ljudi. Udaljite li se samo malo od centra, vide\u0107ete ru\u017ene ulice, prevelike zgrade bez ukrasa, gra\u0111ene u neka novija, manje lepa vremena.<\/p>

Kako me je naglo zahla\u0111enje zateklo u Bratislavi, nisam stigla ba\u0161 puno stvari da vidim. A nedostatak sunca je u\u010dinio da slike koje sam uspela da zarobim fotoaparatom budu setne i mutne, za razliku od onih mentalnih koje mi i sada dok pi\u0161em ovaj post izmamljuju osmeh i greju srce.<\/p>

Jedna od prvih stvari koja privu\u010de turiste su svakako statue Francuza, komunalnog radnika i paparaca\u2026<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ipak, na mene je najve\u0107i utisak ostavio zamak sa predivnim parkom koji ga okru\u017euje i nezaboravnim pogledom, s jedne strane na Dunav, a sa druge na stari grad.<\/p>

\u0160etaju\u0107i parkom primetih ovaj spomenik devojke koja u jednoj ruci dr\u017ei hleb, a u drugoj cve\u0107e dok joj pod nogama le\u017ei siromah. Spomenik je posve\u0107en Svetoj Elizabeti Ugarskoj koja je svoje detinjstvo provela u ovom zamku. Pomagala je siroma\u0161nima i brinula o bolesnima. Sagradila je bolnicu kraj dvorca kako bi li\u010dno mogla da se stara o bolesnicima. Nakon smrti mu\u017ea prodala je imanje i prihvatila siroma\u0161tvo. Prema legendi, koja je o\u010diglodno inspirisala i autora spomenika, jednom je grof zaustavio Elizabetu s ciljem da vidi \u0161ta skriva u haljini. Kada je pogledao, umesto hleba pojavile su se ru\u017ee. Umrla je 1231. godine u 24-toj godini \u017eivota, a \u010detiri godine kasnije progla\u0161ena je sveticom.<\/p>

Za slede\u0107u posetu ostali su mi \u0161etnja Vukovom ulicom (Karad\u017ei\u0107eva), posete mnogobrojnim muzejima i galerijerijama, \u0161etnja uz Dunav i mno\u0161tvo drugih stvari. Pa Bratislavo, eto mene opet uskoro.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t