{"id":411,"date":"2011-02-13T20:09:44","date_gmt":"2011-02-13T12:09:44","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=411"},"modified":"2026-01-09T13:16:03","modified_gmt":"2026-01-09T13:16:03","slug":"vijetnam-napustajuci-vijetnam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=411","title":{"rendered":"Vijetnam: Napu\u0161taju\u0107i Vijetnam"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

I sve ostalo \u0161to nije stalo u prethodnih deset postova.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
  1. Na po\u010detku be\u0161e haos!<\/a><\/li>
  2. Kako ne videti Halong Bej?<\/a><\/li>
  3. Ritam Hanoja<\/a><\/li>
  4. Da su mi tvoje godine a ovo iskustvo, pute\u0161estvije bih po\u010dela iz Nin Bina<\/a><\/li>
  5. Tam kok (Tam Coc)<\/a><\/li>
  6. Bi\u010d Dong (Bich Dong)<\/a><\/li>
  7. Thai Vi hram<\/a><\/li>
  8. Oltar na vrhu sveta<\/a><\/li>
  9. Hoa Lu<\/a><\/li>
  10. Raspevana d\u017eungla<\/a><\/li><\/ol><\/div><\/div>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Nakon obilaska Kung Fong parka vratismo se za Hanoj. Kako nam je avion za Sajgon kretao u 7 ujutru, a pou\u010deni prethodno lo\u0161im iskustvom sa organizovanjem prevoza tj. njegovom ta\u010dno\u0161\u0107u, odlu\u010dismo da no\u0107 provedemo na aerodromu. Aerodrom u Hanoju prili\u010dno podse\u0107a na Sur\u010din, jedna matora komunisti\u010dka zgrada, omanja, s nikakvim sadr\u017eajem. Na poslednjem spratu nalaze se restorani, te se zavalismo u jedan od njih ubijaju\u0107i par sati, ja uglavnom pi\u0161u\u0107i postove o Vijetnamu, a Miljan\u2026. zaboravih kako, bi\u0107e da sam se ba\u0161 zapisala. No, najbolji deo i tako dolazi tek kada se restoranska svetla pogase. Onda bube, mi\u0161evi i pacovi po\u010dinju da jurcaju na sve strane. Kao u nekom niskobud\u017eetnom horor filmu. Prestravljeni bogatstvom \u017eivotinjskog sveta povukosmo se na prvi sprat, na onaj sa kojeg avioni pole\u0107u. Odatle nas ubrzo otera\u0161e u prizemlje, gde dolaze oni koji su upravo doputovali. Ta ne mo\u017eete tek tako po celom aerodromu gluvariti. Zanimljivo je da na ova dva sprata buba nije bilo, no mi\u0161eva i pacova koliko ti du\u0161a i\u0161te, tj. ne i\u0161te. Ja sam se svojim pisanijem bavila do 3, pola 4 ujutru, a onda se bacila na rasterivanje mi\u0161eva. Zapravo, prvo poku\u0161ah da \u010ditam knjigu ali bi mi glava brzo klonula te se manih te rabote. Moj dragi je spavao svo to vreme umotan u \u0107ebence koje je pozajmio iz aviona kada smo dolazili. Dakle, ja sam \u0161etala i \u0161etala, pokatkad se zaletaju\u0107i u pravcu mi\u0161eva tj. pacova. Ne znam ta\u010dno ni \u0161ta su, previ\u0161e mali za jedno i previ\u0161e veliki za drugo. Onda bih se setila da nisam sama, podigla glavu u pravcu zaposlenih koji bi me ravnodu\u0161no pogledali, jer sav ostali svet na aerodromu je spavao. Bio bi me blam na trenutak zbog te sulude jurnjave za mi\u0161evima. Onda bih opet sela na par minuta dok glava ne krene da mi pada, a o\u010di sklapaju od umora. Te bi opet usledila \u0161etnja, ganjanje i tako u krug dok nije svanulo i do\u0161lo vreme za \u010dekiranje. \u0160ta se desilo nakon \u010dekiranja, do momenta sletanja u Sajgon, ne se\u0107am se najbolje jer sam najve\u0107i deo tog vremena komirana prespavala. U Sajgonu smo se zadr\u017eali svega sat vremena koje smo proveli u putu, od aerodroma do autobuske stanice, odakle nam je kretao autobus za \u010cau Dok (Chau Doc).<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n
    \n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    No, pre nego \u0161to napustimo Vijetnam osvrnu\u0107u se jo\u0161 jednom na ljude. Mi smo negde u aprilu 2010, sede\u0107i u Znaku pitanja u Beogradu, slu\u0161aju\u0107i razgovor izme\u0111u na\u0161ih prijatelja, odlu\u010dili da kona\u010dno posetimo ovaj deo sveta. Prvobitna ideja je bila da proputujemo Tajland, me\u0111utim nekako se to pretvori u putovanje po Vijetnamu i Kambod\u017ei. Na\u0161i dragi prijatelji, koji su obi\u0161li taj deo sveta i u\u017edu\u017e i popreko, dali su nam par saveta i sugestija od kojih je meni, od svega, najvi\u0161e ostala u se\u0107anju jedna vezana za karakter Vijetnamaca. To jest, komentar moje drugarice kako je od svih ljudi koje je upoznavala na svojim putovanjima najvi\u0161e problema imala sa Vijetnamcima. Ina\u010de, ona je neko za koga su svi fini, a obi\u0161la je gotovo ceo svet. I nekako, upravo to je jedna od stvari koju \u0107u ja verovatno isticati ako me iko ikada priupita ne\u0161to o Vijetnamu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n
    \n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n
    \n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Naravno nije uvek ba\u0161 sve bilo tako crno. Kada se setim Njaka i Hujena s kojima smo proveli dva dana u d\u017eungli, one gomile divnih ljudi koji su nam pomagali po gradskom prevozu u Hanoju, trude\u0107i se da nam i rukama i nogama objasne gde treba da si\u0111emo, upiru\u0107i prstima u spisak stanica i sva ta grupna pregovaranja gde treba da iza\u0111emo. Pa opet drugi put, de\u010dko koji se pojavio niotkud, \u017eele\u0107i da se ispri\u010da sa nama. Njegovo odu\u0161evljenje \u0161to je upoznao Srbe u Vijetnamu, jer sa nekoliko njih studira u Pekingu. Onda, svo ono kolektivno odu\u0161evljenje, zabava i smeh na\u0161ih saputnika, u minibusu od Sajgona do \u010cau Doka. Njihovih dugih pregovora, do kog hotela bi mogli da nas odbace (bio je odli\u010dan izbor) da se ne gubimo po gradu jer je ve\u0107 bilo poprili\u010dno kasno. Svi ovi divni ljudi teraju me da se postidim zbog svega o ovom narodu grubo izre\u010denog.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n
    \n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n
    \n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Ovo putovanje nau\u010dilo me je mnogo toga i o meni samoj. Ma koliko se trudila da prihvatim ljude i njihove obi\u010daje, da shvatim njihove postupke i ne osu\u0111ujem ih olako \u2013 ponekad je zaista te\u0161ko. I nikada to nije bilo toliko izra\u017eeno kao u Vijetnamu. Mo\u017eda zato \u0161to su stvari bile ba\u0161 toliko druga\u010dije?<\/p>

    Hujen nam je u jednom od razgovora rekao, kako je strpljenje najve\u0107a vrlina Vijetnamaca. Odsustvo istog je moja najve\u0107a mana. Iako sam jo\u0161 na po\u010detku puta shvatila da moram \u010dekati pravi odgovor, nikada do kraja nisam uspela to da sprovedem u praksi. Oti\u0161la sam iz Vijetnama i nisam nau\u010dila da \u010dekam, nisam postala ni za nijansu strpljivija, nisam savladala najve\u0107u vijetnamsku vrlinu. Po prvi put na kraju puta se pitam: Nije li put bio uzaludan?<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n\t
    \n\t\t