{"id":4196,"date":"2022-07-09T23:09:09","date_gmt":"2022-07-09T15:09:09","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=4196"},"modified":"2024-03-27T09:09:15","modified_gmt":"2024-03-27T09:09:15","slug":"istanbul","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=4196","title":{"rendered":"Istanbul"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Na\u0161 put za Istanbul, po\u010detkom godine, obele\u017eio je povratak starom \u017eivotu. \u017divotu pre korone. Mo\u017eda ne identi\u010dnom, ali stvari su kona\u010dno krenule da se vra\u0107aju u normalu.<\/p>\n

<\/p>\n

Po\u017eeleli smo da negde skoknemo na nedelju dana. Jugoisto\u010dna i Isto\u010dna Azija, koje bi preferirala za tu du\u017einu odmora, i dalje su bile u zaklju\u010danom korona stanju. I dalje su se maske nosile na otvorenom. I dalje je trebalo raditi testove nakon sletanja. I dalje je sve delovalo previ\u0161e mu\u010dno i komplikovano. Bar je povratak u Singapur bio vi\u0161estruko olak\u0161an. Jedna forma za ispuniti pred put. Jedan test pred polazak, koji se brzo i jednostavno mogao obaviti na istanbulskom aerodromu. I ku\u0107ni testovi, ako \u017eelimo napolje u narednih nedelju dana. I onako smo ih imali bar dvadesetak kod ku\u0107e jer ih je singapurska vlada delila u vi\u0161e navrata.<\/p>\n

<\/p>\n

Turci su od svega tra\u017eili da ispunimo samo jedan formular pred let. Maske se nisu nosile na otvorenom. Gledano iz singapurske svakodnevice, Turska je delovala kao savr\u0161eno mesto za biti u tom momentu. Kupili smo karte, tek tako, na pre\u010dac, desetak dana pred put. Spontano. Kao u pre-koronska vremena.<\/p>\n

<\/p>\n

Malo me je brinula \u010dinjenica da letim u zimu. Mi uspe\u0161no izbegavamo zimu ve\u0107 godinama. Volim da odem na planine, krajnji sever, ili jug planete leti i tada mi iznenadne hladno\u0107e ne smetaju ni najmanje. Zapravo su po\u017eeljne. Leto u Patagoniji, na Islandu, i sli\u010dnim mestima na momente zna da izgleda kao zima. Ali je zapravo daleko lak\u0161e. Dan je dug i ta zima ne traje danima. Ona samo smenjuje prole\u0107e, leto i jesen na momente, u istom danu. S obzirom da idem u vi\u0161ednevna pe\u0161a\u010denja, koja te zbog same vrste aktivnosti “greju” i sa sve profi opremom, hladno\u0107a mi ne predstavlja problem. Ali u gradu, gradu na moru, zima u pravo zimsko vreme, zima u gradskim \u0161etnjama, ta zima me nije preterano privla\u010dila. Bar nije do skora. Mo\u017eda je deset godina leta dovoljno vremena da \u010dovek po\u017eeli da ponovo vidi zimu? Ili bar, da se iz radoznalosti osmeli da joj se ponovo prepusti? Uostalom, tih dana je u Istanbulu padao sneg. Imala sam prilike da vidim beli Istanbul. Kad sam poslednji put videla sneg u gradu? Naoru\u017eali smo se dugim zimskim jaknama, cokulama, kapama, \u0161alovima, rukavicama i krenuli ka hladnom Istanbulu.<\/p>\n

<\/p>\n

Tih 15-20 min na autobuskom stajali\u0161tu, na istanbulskom aerodromu obitavala sam u polu-usnulom stanju. Delimi\u010dno zbog 10 sati dugog leta, delimi\u010dno zbog neverice da sam ponovo na putu. Stanica je prolazna. Sa nadstre\u0161nicom. Kao tunel. Ose\u0107ala sam hladan vazduh na obrazima, onom malom delu ispod o\u010diju. Sve ostale delove ko\u017ee sam pa\u017eljivo u\u0161u\u0161kala u tople slojeve garderobe. Vazduh je mirisao na hladno. Tako sve\u017e i druga\u010diji od onog tropskog na koji sam navikla.<\/p>\n

<\/p>\n

Sneg smo samo u tragovima videli na poljima, na putu do grada. Tih nedelju dana bili su uglavnom sun\u010dani. Nebo je bilo plavo, bez oblaka. Savr\u0161eni zimski dani. Savr\u0161eni za duge \u0161etnje. Vreme dosta uti\u010de na do\u017eivljaj grada. Kada je svetlo i vedro vreme sve deluje lep\u0161e. Raspolo\u017eeniji smo. Opu\u0161teniji. Ne znam da li je vreme jedan od krivaca za moj do\u017eivljaj Istanbula.<\/p>\n

<\/p>\n

Rekoh drugarici, nakon povratka, kako mi se Istanbul mnogo dopao. Kako je lep. Na konstantaciju da je lep, ona je podigla obrve i pogledala me sa \u010du\u0111enjem. Dodala je da se i njoj Istanbul dopada, ali zvati ga lepim je preterivanje. Onda smo po ko zna koji put pro\u0161le kroz istu diskusiju \u0161ta je, a \u0161ta nije lepo.<\/p>\n

<\/p>\n

Verovatno je problem u meni. Nije ona jedina koja se iznena\u0111uje kako ja koristim re\u010d lep\/lepota. I zanimljivo je da na isti na\u010din zbunjujem ljude bez obzira odakle su do\u0161li, gde su po\u0161li i na kom jeziku pri\u010damo.<\/p>\n

<\/p>\n

Lepo je sve ono \u0161to u meni izaziva buru ose\u0107anja dok u to gledam, ne obavezno samo pozitivnih, \u0161to mi privla\u010di pogled i budi radoznalost. Nemerljivo je i neuporedivo je. Ne postoje kategorije. Mada postoje asocijacije. I ne\u0161to \u0161to je u jednom periodu bilo ru\u017eno, mo\u017ee u slede\u0107em postati lepo. I obrnuto, naravno. Lepota je vrlo fluidan koncept. Pretpostavljam da je u mom slu\u010daju lepota odre\u0111eni set ose\u0107anja.<\/p>\n

<\/p>\n

Istanbul mi je zaista bio lep. Vi\u0161e je stvari doprinelo tome. No, krenimo redom.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tGrafiti i murali\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Grad sa velikim brojem uli\u010dnih “\u017evrljotina” jednostavno ne mo\u017ee da ne bude lep. Grafita ima manje-vi\u0161e svuda po gradu, dok su najve\u0107i murali na azijskoj strani, u naselju Kadikoj (Kadik\u00f6y). Istanbul, poput nekih drugih velikih metropola praktikuje Grafiti festivale. Mnogi od ovih murala su iscrtani za vreme festivala odr\u017eanih u poslednjoj deceniji.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tUli\u010dne cica-mace\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

One su me do te mere fascinirale da su odmah nakon povratka, dobile svoj mini-post-galeriju Portreti istanbulskih cica<\/a>. Nije me iznenadilo da ih ima puno. Singapur je i sam pun uli\u010dnih ma\u010daka. Singapurci ih obo\u017eavaju. Turski dokumentarni film Kedi (u prevodu Ma\u010dka) se svojevremeno mesecima ovde prikazivao u bioskopu. Istanbulci veruju da uli\u010dne ma\u010dke pripadaju svima i istovremeno ne pripadaju nikome. Po ulicama grada, puno je ku\u0107ica za ma\u010dke. Na svakom koraku stoje posudice sa hranom i vodom. Uli\u010dne ma\u010dke su vrlo mazne. Desilo mi se \u010dak dva puta, za to kratko vreme posete, da ma\u010dke pre\u0111u granicu “pristojnosti”. Jedna mi je uletela u zagrljaj kad sam joj pru\u017eila ruku da je pomazim. Drugom prilikom, dok sam sedela na klupi, zveraju\u0107i naokolo du\u017e ulice, ma\u010dka je do\u0161etala i sela mi u krilo. Toliku opu\u0161tenost i privr\u017eenost ljudima nisam ranije videla. Ma\u010dke su gotovo uvek na oprezu. Bar one “normalne” ma\u010dke. Ma\u010dke van Istanbula.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tVoda\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Najve\u0107i deo vremena smo proveli na vodi. \u0160etaju\u0107i uz Bosfor, Zlatni rog, Mramorno more. Prelaze\u0107i Bosfor trajektima sa evropske na azijsku stranu, i obratno ili prelaze\u0107i Zlatni rog Galata mostom. Gde god da smo se na\u0161li u kopnenom delu Istanbula, nakon sat bi se spustili ponovo do vode. To nije moglo da mi dojadi. Postoje delovi koji su mi bili manje fascinantni (to kulturno, poli\u010dki itd. korektna ja izbegavam da ka\u017eem ru\u017eni), ali je najve\u0107i deo tih \u0161etali\u0161ta bio izuzetno prijatan. \u0160iroke staze tik uz vodu. Beskrajni niz pecaro\u0161a. Razigrana deca. Zaljubljeni parovi.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tKu\u0107e, ulice i ljudi zarobljeni u nekim starim vremenima\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Moj prvi (i jedini) vizuelni kontakt sa Istanbulom, do gotovo pred sam put, bile su Gulerove fotografije. Dobar deo fotografija je prikazivao ljude u uskim sokacima, stare drvene ku\u0107e. Uli\u010dne prodavce i nosa\u010de koji guraju ogromna kolica ispred sebe. Kaldrmisane ulice. Zanatlije. \u010cajd\u017einice. Neke nostalgi\u010dne, arhai\u010dne momente. Onda sam, totalno neo\u010dekivano, u jednoj knji\u017eari u Singapuru naletela na Pamukov Istanbul. Samo nedelju dana pred put. Prelepo izdanje sa fotografijama koje je Pamuk birao. I opet te iste Gulerove fotografije, pored mno\u0161tva drugih. Pomislih tugaljivo da je \u0161teta \u0161to taj Istanbul ne\u0107u videti. U kakvoj sam samo zabludi bila. Ni zamisliti nisam mogla, da taj Istanbul i dalje postoji. Razbacan svuda po gradu. Dovoljno je samo malo zaobi\u0107i ulickane moderne ulice, za\u0107i iza starih crkvi i d\u017eamija. Jedan od najupe\u010datljivijih detalja su stare drvene ku\u0107e. Najve\u0107im delom oronule i zapu\u0161tene. Pamuk je u svojim memoarima pominjao po\u017eare koji su gutali \u010ditave kvartove drvenih ku\u0107a dok je on u njemu odrastao. \u010cudi me da je ijedna pre\u017eivela posle tolikih, nekada vatrenih, danas preduzetni\u010dkih stihija. Ni skuplja\u010di starih stvari, prodavci i nosa\u010di sa ogromnim drvenim kolicima nisu u potpunosti zamrli. Tu su da podsete na te\u017eak rad, da nas vrate u mladost svih tih pogrbljenih staraca na ulici.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tCarigrad\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Carigrad. Prestonica rimskog, vizantijskog i osmanskog carstva. Na tom malom poluostrvu, uknje\u0161tenom izme\u0111u Mramornog mora, Bosforskom moreuza i Zlatnog roga, gusto je napakovano preko 2500 godina istorije. Previ\u0161e za jednonedeljnu posetu. Setih se saveta svog prijatelja pred moj prvi put u Kjoto; Ne poku\u0161avaj da obi\u0111e\u0161 sve hramove. Moj savet svakome ko ide u obilazak Stambola bio bi: Ne poku\u0161avaj da obi\u0111e\u0161 sve palate i d\u017eamije. Iskreno, moje interesovanje za istoriju i nije takvo da bih gledala bur\u017eujske tvorevine starih vladara ili molitvena mesta. Uvek me je vi\u0161e interesovalo, \u0161ta su ljudi jeli, kako su provodili radno i neradno vreme, kako su se obla\u010dili, \u0161ta su crtali\/pravili, o \u010demu su filozofirali, na kakvim su mestima spavali. Mada i to vi\u0161e kroz pisanu re\u010d, nego obilazak istorijskih muzeja i sli\u010dnih institucija. Mno\u0161tvo stvari na jednom mestu me uglavnom umara. Posle nekog vremena sve mi postaje isto. Glavni razlog tome je svakako odsustvo pravog interesovanja. No, kad vas svi vodi\u010di, \u010dlanci i sl. konstantno bombarduju odre\u0111enim informacijama, u nekim slu\u010dajevima ipak popustite. Te tako smo na kraju ipak oti\u0161li u obilazak Topkapi palate i Aje Sofije. Sav \u0161areni\u0161 gra\u0111evina u okviru palate je bio vizualno natprose\u010dno prijatan. Sve te boje i \u0161are na podovima, zidovima, komadima name\u0161taja na kraju ipak deluju impozantno, nezavisno od toga koliko vas istorijske \u010dinjenice zanimaju ili ne zanimaju. Od svih gra\u0111evina u okviru palate najvi\u0161e mi se dopala biblioteka Ahmeda Tre\u0107eg. \u010cesto, putuju\u0107i, naletimo na neke zanimljive primere u arhitekturi i svaki put kre\u0107emo u duge i ozbiljne razgovore kako \u0107emo to i tako napraviti u na\u0161oj ku\u0107i jednog dana. Posle posete ove biblioteke, kona\u010dno smo re\u0161ili problem prostora za knjige u na\u0161oj ku\u0107i iz snova.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tIstanbulci\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Nije da smo se ne\u0161to preterano dru\u017eili sa lokalcima. Ali ono \u0161to svaku posetu Turskoj uvek \u010dini posebnom je svakako, dobrim delom, tursko gostoprimstvo i uslu\u017enost. Ono svakako nije ni obele\u017eje samo ovog grada. Postoji to ne\u0161to, \u0161to je toplo i drago, poznato a opet istovremeno druga\u010dije, udobno. Ne\u0161to \u0161to asocira na ku\u0107u, sigurnost, detinjstvo. To ne\u0161to, iznad svega, svaku moju posetu Turskoj u\u010dini posebnom. Budi \u017eelju da joj se iznova vra\u0107am.<\/p>\n

<\/p>\n

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t