{"id":433,"date":"2011-02-28T22:53:50","date_gmt":"2011-02-28T14:53:50","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=433"},"modified":"2024-04-18T02:40:24","modified_gmt":"2024-04-18T02:40:24","slug":"brodom-po-zemlji-kmera","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=433","title":{"rendered":"Brodom po zemlji Kmera"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Na\u0161a krajnja i jedina destinacija u Kambod\u017ei bio je Angkor Vat (Angkor Wat). Do njega smo doplovili brodom iz Vijetnama. Dodu\u0161e ne direktno. Najpre smo od \u010cau Doca (Chau Doc) do Pnom Pena (Phnom Penh) plovili brzim brodom. Odatle autobusom stigli do Batambanga (Battambang) i slede\u0107e jutro opet brodom, ovog puta sporim, otplovili za Sijam Rep (Siem Reap). Ovo protr\u010davanje kroz Kambod\u017eu \u0107u sebi te\u0161ko oprostiti, jer ova divna zemlja zaista zaslu\u017euje mnogo vi\u0161e pa\u017enje.<\/p>

Odmah po napu\u0161tanju Vijetnama razlika je bila vidljiva na svakom koraku. Uleteli smo u totalno drugu klimatsku zonu. Najednom sunce, temperature od 30+ stepeni, zelena pirin\u010dana polja i nasmejani ljudi. Kambod\u017ea je zemlja osmeha i gostoljubivih ljudi. Ljudi \u010desto svoje siroma\u0161tvo ili ratne nesre\u0107e koriste kao dobar izgovor da budu podli, namrgo\u0111eni, podmitljivi, neljubazni, nadrndani, depresivni, grubi i nevaspitani. Dabome da je za sve to neko drugi kriv i da siroti narod nema drugog izbora nego da bude mizeran. Toga smo se nagledali u Vijetnamu. Dodu\u0161e, to je jedna od stvari zbog koje \u010dovek ne mora da odlazi iz Srbije, toga \u0107e se na pretek i tamo nagledati.<\/p>

Malo koja zemlja je u novijoj istoriji (poslednjih stotinak godina) do\u017eivela krvoproli\u0107e i pakao koji su zadesili Kambod\u017eance. Tokom
sedamdesetih i osamdesetih gotovo tre\u0107ina stanovni\u0161tva je izginula, ili umrla od gladi i bolesti, najpre usled bombardovanja Amerikanaca, a zatim i zbog vladavine Crvenih Kmera. Danas, ve\u0107ina Kambod\u017eanaca \u017eivi u bedi. Bosonoga deca su \u010desta pojava na ulici, higijena je daleko od nivoa pristojnosti, no nekako i pored svega svi ti ljudi ne deluju ni najmanje smrknuto ili depresivno. Odnekle jo\u0161 uvek svi oni crpe neku nadu, ili jednostavno ne tra\u017ee mnogo od \u017eivota.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Prvi deo plovidbe, po Bazak reci (Bassac) trajao je svega oko tri-\u010detiri sata. U glavi mi je konstantno odzvanjo Darko Rundek:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ja cijeli \u017eivot sanjam
kako odlazim uz rijeku
starim parobrodom
koji vozi sol
i da nosim jednu davnu
nikad pre\u017ealjenu ljubav\u2026\u2026.
\u2026\u2026. dok \u017eivim
\u017eivot koji nisam birao sam
o suhom vjetru s juga
moja du\u0161a sanja\u2026\u2026<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Nisam ga slu\u0161ala, zami\u0161ljala sam njegov glas gledaju\u0107i sav taj \u017eivot na reci. Golu\u017edrava decu su izletala iz ku\u0107e, sjurivala niz obale veselo ma\u0161u\u0107i za nama i vi\u010du\u0107i iz petnih \u017eila \u201cbye, bye\u2026\u201d. \u017dene kraj reke, zauzete pranjem ve\u0161a, poneki brodi\u0107 sa ribarima bez mre\u017ea i \u0161tapova, samo duga\u010dki najlon, use\u010den u \u0161ake sa udicom na kraju. Svuda uz reku ku\u0107e izdignute na visoke grede, \u010desto zaklonjene samo tankim drvetom ili razapetim platnima, starim kutijama, \u010desto otvorene sa jedne strane tako da radoznalci mogu da zvirnu u njihovu unutra\u0161njost, gotovo praznu. Ku\u0107e koje podse\u0107aju na \u010daplje pri niskom vodostaju, sa svojim tankim nogama koje ih dr\u017ee visoko iznad povr\u0161ine vode. Prolazimo pored dvojice de\u010dki\u0107a koji kupaju naizmeni\u010dno kravu i sebe. Krava je stajala u vodi mirno, nezainteresovana za njih dvojicu, za brodove koji prolaze pored nje. Iz vode joj je izvirivao gornji deo trupa. Deca su je naimeni\u010dno polivala vodom, pentrala se po njenim klizavim le\u0111ima, klizila u vodu i neumorno ci\u010dala od sre\u0107e.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vreme je proletelo, i dok sam jo\u0161 uvek poku\u0161avala da presaberem utiske, ve\u0107 smo bili u Pnom Penu. Na obali nas do\u010deka milion i jedan voza\u010d tuk-tuka nude\u0107i svoje usluge. Za razliku od vijetnamskih, ovi kambod\u017eanski su motorizovani sa specijalno projektovanim prikolicama za putnike, pokatkad sa \u010ditavom maskom koja se prebacuje preko motora, no \u010de\u0161\u0107e jednostavno kukom vezanom za motor. Nakon kratke rasprave sa neljubaznim voza\u010dem koji nije \u017eeleo da prihvati \u010dinjenicu da \u017eelimo da od\u0161etamo do autobuske stanice, nastavi\u0161mo put preko uzavrelog asfalta. Nakon prijatne prole\u0107ne temperature u Vijetnamu, na kambod\u017eanskim ulicama smo se kuvali.<\/p>

Kasnije na autobuskoj stanici ulaze\u0107i u autobus, osetih ne\u010dije ruke kako mi prelaze preko golih nogu. Bila sam u nekom kratkom \u0161orcu. Okrenuh se naglo, no ne videh nikoga iza sebe. Zatim spustih pogled i ugledah \u201cnjega\u201d. Balavog, bosonogog, namr\u0161tenog jer ga sunce zaslepljuje i povrh svega radoznalog. Nasme\u0161ih se. Setila sam se sebe sa nekih dvanestak godina, u Beogradu, za vreme maratona. Sedeli smo na klupi na Ta\u0161majdanu, a do nas dvojica Afrikanaca. Mislim da je to bio prvi put da sam videla pripadnike druge rase. Gledala sam ih zadivljeno. Delovali su mi tako druga\u010dije, egzoti\u010dno. Po\u017eelela sam da im dodirnem ko\u017eu, delovala je grubo i debelo naspram moje. No nisam se usudila, bila sam \u201cprevelika\u201d za tako iskrenu, radoznalu reakciju. Zato pogledah ovo derle sa iskrenim simpatijam, pru\u017eih mu ruku, dozvoljavaju\u0107i mu da je opipa. Izgleda da ga je to upla\u0161ilo, te se samo sakri iza mamine suknje. Kako je sa nama putovao dobar deo puta, osetih njegovu ruku na svojim nogama, svaki put kada smo se zaustavljali da pravimo pauze, pri ulasku i izlasku iz autobusa.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kada kona\u010dno pristigosmo u Batambang bio je ve\u0107 mrkli mrak. I opet more tuk-tukova oko nas. Ovoga puta prihvatismo jednog od njih sa sve hotelom koji je reklamirao. Na slici je hotel delovao besprekorno. Sumnjala sam da \u0107e nas tako ne\u0161to do\u010dekati, za svega 12 dolara za no\u0107. No ispostavilo se da je luksuz i ve\u0107i nego \u0161to su slike bile u stanju da predstave. Ogromna soba (recimo, bar \u010detiri puta ve\u0107a od najve\u0107e evropske). Svaki komad name\u0161taja, umetni\u010dko delo za sebe. Na kraju mi bi \u017eao, \u0161to \u0107emo u hotelu ostati samo jednu no\u0107.<\/p>

Nakon bogovskog sna i predivnog doru\u010dka, nastavili smo put sporim brodom ka Sijam Repu. Na svim kambod\u017eanskim rekama postoje takozvani spori i brzi brodovi. Ovi brzu su uglavnom namenjeni turistima i mnogo su moderniji, imaju ko\u017ena sedi\u0161ta\/fotelje prava stakla na kabini i ko\u0161taju mnogo vi\u0161e od sporih brodova. Spori obslu\u017euju lokalce, i radoznale turiste \u2013 dabome. Brodovi su uglavnom drveni, sa neudobnim klupama (Al\u2019 ko mari? I onako smo vreme provodili na krovu) i platnenim zastorima da vas vetar ili pomahnitalo granje ne ubiju.<\/p>

Svi pisani i nepisani vodi\u010di su obe\u0107avali nezaboravnu u\u017eivanciju u plovidbi po Sangker reci na delu izme\u0111u Batambanga i Siam Repa. I bez ikakvog preterivanja, svaki deli\u0107 puta je bio neponovljivo iskustvo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U prvom delu, reka je jo\u0161 uvek bila prili\u010dno \u0161iroka, obale niske, zaravljene, sa tek pokojim drvetom. Ljudi su \u017eiveli na svojim brodi\u0107ima. Celo doma\u0107instvo je bilo sme\u0161teno na svega par metara kvadratnih. Deca su nam i dalje veselo odmahivala, ispra\u0107ala nas svojim pozdravima. Na jednom od \u010damaca ugledah dete. Kako nas je spazio izletelo je iz improvizovane kabino vuku\u0107i ne\u0161to u svojim rukama. Na kraju se pojavi na vrhu \u010damca sa ogromnom belom ma\u010dkom. Dr\u017eao ju je u visini, za prednje \u0161ape. Ona je visila, lenjo zevaju\u0107i dok je on mahao njenim \u0161apicama. Nailazili smo na \u010ditava brodska naselja, sa sve prodavnicama, restoranima i zanatlijama na vodi. Na jednom \u201cdoku\u201d \u010du\u010dala su deca, nanizana kao golubovi na strujnim vodovima, ska\u010du\u0107i naglava\u010dke u reku. \u010cim nas ugleda\u0161e, veselo poskaka\u0161e svi do jednog ma\u0161u\u0107i u na\u0161em pravcu.<\/p>

Drugi deo puta je pre li\u010dio na \u0161iroko, poplavljeno polje. Neka re\u010dna trava je izvirala iz vode, i sve je delovalo beskrajno, kao da tlo nigde ne postoji. Tu videsmo i neobi\u010dne brodove sa ogromnim lukovima (verovatno neka pomagala za pecanje). Jasno se se\u0107am svoje fasciniranosti tim \u010dudnim konstrukcijama. No na \u017ealost niko nije imao jasnu predstavu \u010demu to slu\u017ei.
Nakon ovih poplavljenih polja, reka je krenula da se su\u017eava. Tesnac je bio dovoljno \u0161irok da kroz njega prolazi jedan u\u017ei brod. Na obalama je raslo \u017ebunje sa gustim granjem, koje nas je teralo da si\u0111emo u kabinu jer je \u0161iblje nemilosrdno ostavljalo ogrebotine po na\u0161em telu. Put kroz ovu divljinu je bio vijugav i dosta spor jer se na\u0161 brodi\u0107 te\u0161ko provla\u010dio.<\/p>

I na kraju nas do\u010deka morska \u0161irina, tj. jezero Tonle Sap. Jezero je zapravo po\u010detak, a ne kraj svega. Iz njega isti\u010de istoimena reka, koja se kasnije uliva u Mekong. Ovo je najve\u0107e jezero u Jugoisto\u010dnoj Aziji. U toku ki\u0161ne sezone usled velikog dotoka vode sa Himalaja, Mekong pumpa vodu u Tonle Sap reku, koja menja svoj tok i pona\u0161a se kao pritoka, a ne otoka jezera. U vreme su\u0161ne sezone reka oti\u010de iz jezera, vra\u0107a vodu u Mekong i ostavlja prakti\u010dno suvo korito. Povr\u0161ina jezera se drasti\u010dno smanjuje\/pove\u0107ava iz jedne u drugu sezonu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Nedaleko od jezera nalazi se Sijam Rep, do koga smo opet morali tuk-tukom. Sijam Rep je bio na\u0161 doma\u0107in u narednih par dana i polazna stanica na\u0161ih poseta Angkor Vatu. Za razliku od drugih kambod\u017eanskih gradova Sijam Rep je u izuzetno dobrom stanju. S obzirom da u njemu \u017eivi ogroman broj nau\u010dnika i istra\u017eiva\u010da koji su svoj \u017eivot podredili izu\u010davanju Angor Vata, i usled ogromnog broja turista koji ovaj istorijski kompleks privla\u010di to je sasvim razumljibo. Centar grada me je podse\u0107ao na \u0161oping sela po Nema\u010dkoj. Na\u010di\u010dkane, nakin\u0111urene ku\u0107ice \u010diji lokali naizmeni\u010dno nude hranu, pi\u0107e i masa\u017eu. Prezasi\u0107eni azijskom hranom, mi smo \u010detiri dana proveli jedu\u0107i picu u nekom restoranu brze hrane, azijskoj verziji pizza-hut-a. Bili smo \u017eeljni testa i krompira. Zanimljivo je da nakon povratka iz Azije, a ima tome sada ve\u0107 3 meseca nijednom nisam obarila pirina\u010d. Pre puta sam svaki drugi dan jela pirina\u010d sa soja sosom i ljutom papri\u010dicom. Nasumi\u010dnom \u0161etnjom po gradu, na\u0161li smo i nekoliko izuzetnih galerija sa slikama lokalnih majstora inspirisanih Angor Vatom. Kako smo na\u0161e obilaske Angor Vata po\u010dinjali oko 5 ujutru, za no\u0107na ludovanja po Sijam Repu nismo imali mnogo vremena. Samo ime grada u prevodu zna\u010di \u201csijamski (lokalno ime za Tajlan\u0111ane) poraz\u201d i odnosi se na pobedu koji su Kmeri izvojevali nad kom\u0161ijama u 17. veku. No vi\u0161e o Kmerima i Angor Vatu u narednom postu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t