{"id":45,"date":"2007-10-06T19:17:44","date_gmt":"2007-10-06T11:17:44","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=45"},"modified":"2024-04-23T13:55:16","modified_gmt":"2024-04-23T13:55:16","slug":"ceski-raj-hruba-skala","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=45","title":{"rendered":"\u010ce\u0161ki Raj – Hrub\u00e1 Sk\u00e1la"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Nisam sigurna koliko sam uspe\u0161na u prevodu \u010de\u0161kih re\u010di, jer ja isti ne govorim, ali recimo da bi ovo gore moglo da se prevede kao Velika, Gruba ili Tvrda Stena. Zbunjuje me to \u0161to Hruba koriste i za tip bra\u0161na, ono \u0161to mi zovemo tvrdo bra\u0161no, mada sam u re\u010dniku na\u0161la da se re\u010d Hruba koristi i kao veliki u opisu \u010doveka ili \u010dak i kao bruto. Neko \u0107e me ve\u0107 ispraviti\u2026<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Posle iscrpljuju\u0107eg puta u \u010detvrtak, zaspala sam gotovo u momentu u kojem sam dotakla krevet. Nakon ogromne iscrpljenosti, no\u0107 mi uvek prekratko traje, bez obzira koliko dugo spavala. Ujutru imam ose\u0107aj da mi nedostaje bar jo\u0161 desetak sati sna. Ose\u0107am nesnosni bol u mi\u0161i\u0107ima i te\u017einu u kapcima. Jutarnje tu\u0161iranje je donekle pomoglo, ali su mi se creva gr\u010dila poku\u0161avaju\u0107i da iscede ne\u0161to iz onog vazduha koji je popunjavao \u0161upljinu nastalu usled prevelike pauze izme\u0111u obroka. Tako gladni i pospani krenusmo napolje. U to vreme jo\u0161 uvek nismo imali cilj ni kojim putem, ni \u0161ta to zaista \u017eelimo da vidimo. Jedino \u0161to smo znali je da smo gladni i da je vreme ne\u0161to da se jede. Na\u0161 ljubazni doma\u0107in nas je \u010dekao ispred ku\u0107e. Napolju je rominjala ki\u0161a, vreme je bilo prohladno, previ\u0161e vla\u017eno i sivo, dan ba\u0161 i nije obe\u0107avao. Tada smo saznali da u selu postoji samo jedna picerija i dve prodavnice, koje naravno ne rade, jer dr\u017eavni je praznik. Mi o tome nismo unapred razmisljali. U\u0161u\u0161kasmo se dobro u jakne i krenusmo do picerije. Ona ki\u0161ica je polako prerastala u ki\u0161u, a nada koju nam je doma\u0107in ulio re\u010dima da \u0107e ki\u0161a stati za dva sata, polako je i\u0161\u010dezavala.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kada smo u\u0161li u piceriju, kazaljka je ve\u0107 odavno pre\u0161la deseti sat. Picerija je na prvi pogled podse\u0107ala na kakvu staru kafanu s novim name\u0161tajem, prostranim stolovima u separeima dovoljno velikim da prime \u0161est-sedam ljudi. Na manjim stolovima jeftini kafanski stoljnaci. U momentu kada smo u\u0161li lokal je bio prazan. Vlasnik je poku\u0161ao da nam objasni da rade od jedanaest, ali ja sam ve\u0107 odavno nau\u010dila da se pretvaram da ne razumem \u010deski kada mi to nije u interesu. Na kraju se sa\u017ealio gledaju\u0107i u ki\u0161u koja je sve ja\u010de padala i re\u010de konobarici da nam donese kafu. I\u0161\u010dekuju\u0107i vreme za doru\u010dak, razradismo i strategiju obilaska \u010ceskog Raja. Pogled mi je lutao, od sata koji je gutao moje dragoceno vreme, preko prozora po kome je ki\u0161a neumorno dobovala do karte koja je stajala ra\u0161irena na stolu. Prosto me je iznenadila konobarica sa menijima koje je kasnije donela. Prenula me iz misli svojom tu\u017enom pojavom. Delovala je nekako previse umorno, a opet u\u017eurbano, sa malo povijenim le\u0111ima kao da na njima nosi sve brige ovoga sveta. Zabavlja me da posmatram ljude i zami\u0161ljam ih u nekoj drugoj sredini i u nekim drugim uslovima. Odenem ih u druga\u010diju garderobu, promenim frizuru, malo podmladim, obujem im nove cipele, okru\u017eim decom, partnerima, smi\u0161ljam \u010ditave nove \u017eivote za njih. Ovoj \u017eeni po\u017eeleh da podarim osmeh, delovala je tako tu\u017eno i zabrinuto zbog ne\u010dega. U takvim trenucima po\u017eelim da znam ceski jezik bolje, da mogu da pri\u010dam sa tim \u201cprostim\u201d svetom, da \u010dujem \u0161ta misle i ose\u0107aju, \u0161ta ih pla\u0161i, \u010demu se raduju, o \u010demu sanjaju.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Nakon obilnog obroka, \u0161to nikako nije dobro za duge \u0161etnje, iza\u0111osmo ponovo na ki\u0161u. Bilo nam je svejedno, ve\u0107 pomireni sa \u010dinjenicom da nam predstoji gacanje po barama toga dana, uputismo se ka \u0161umi tra\u017ee\u0107i zaklon me\u0111u drve\u0107em. Birali smo manje divlje staze ovoga puta. One prekrivene \u0161ljunkom. Bilo je previ\u0161e vla\u017eno za zemljane puteve. Gotovo odmah, kako smo u\u0161li u \u0161umu, do\u010deka\u0161e nas prve stene. Samim tim, na\u0161e raspolo\u017eenje iz blage nezinteresovanosti, preraste u totalno odu\u0161evljenje. Stene su jo\u0161 uvek bile daleke, na velikim uzvi\u0161icama, koje su se \u010dinile nedostupne zbog vode koja je lila sa svih strana. Ali kako smo zalazili dublje u \u0161umu tako su nam postajale bli\u017ee. \u0160etnja \u0161umom je polako prerastala u \u0161etnju me\u0111u stenama, zavla\u010denje po \u0161upljinama i penjanje po istim. Povr\u0161ine su bile totalno glatke, pesak se spirao pod mojim prstima. Mnogi su ostavljali svoje tragove po ovim kamenim gromadama, uklesane poruke, godine posete, ljubavne izjave. Dotakle su svaku od ovih gromada do koje se moglo lak\u0161e pri\u0107i. Neko \u0107e pomisliti da je to vandalizam, ali meni takve stvari uvek privla\u010de pa\u017enju. Uvek pa\u017eljivo i\u0161\u010ditavam sve \u0161to je napisano. Na kraju, u ljudskoj je prirodi da \u017eeli da obele\u017ei mesto na kojem je bio. Da svuda ostavi svoj trag,. Grafiti su samo na\u010din da javno izrazimo \u0161ta ose\u0107amo i mislimo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Napustismo na\u0161e prvo odredi\u0161te i krenusmo polako ivicom \u0161ume, besciljno lutaju\u0107i. Zapravo, imali smo cilj, samo je ve\u0107 tada postajalo jasno da ga ne\u0107emo dosti\u0107i, pa smo nesumice po\u010deli da prelazimo sa jedne staze na drugu, tra\u017eeci zanimljive pejza\u017ee. Ki\u0161a se smirivala na trenutke, ponekad mi je izgledalo ba\u0161 u momentima kada napu\u0161tamo \u0161umu, obilazimo okolna jezra ili prelazimo preko livada. \u010cinilo se da je vreme ipak na na\u0161oj strani. Pribli\u017eavali smo se slede\u0107oj grupaciji stena. Do\u010dekao nas je ovoga puta ure\u0111eniji deo parka. Ogromne table sa informacijama o povr\u0161ini, sastavu stena, biljnom i \u017eivotinjskom svetu, pravilima pona\u0161anja itd. Tada sretosmo i prve ljude. Razdraganu porodicu koja me je podsetila na detinjstvo. Bri\u017ena mama na \u010delu kolone. Stoji na vrnu stene, \u010detvoro de\u010dice uzrasta do deset godina koji se veru drvenim stepenicama ka vrhu, ci\u010de od sre\u0107e opona\u0161aju\u0107i neke divlje zvuke. I sre\u0107ni tata na za\u010delju koji im zdu\u0161no poma\u017ee u ci\u010danju. Eh, to me podseti na porodi\u010dne izlete po Fruskoj Gori. Mama uvek optere\u0107ena prakti\u010dnim delom, tipa ro\u0161tiljane, branje kupina i sl. i tata koji jurca za nama troma okolo i takmi\u010di se sa nama ko ce ja\u010de da urla i da se bolje zagubi u okolnoj \u0161umi. Nekako su uvek birali ono malo divljine \u0161to tamo mo\u017ee da se na\u0111e. Ja sam tek sa petnaest godina prvi put videla Fru\u0161kogorski Venac. Ako izuzmemo Letenku, zaista sam verovala da je Fru\u0161ka Gora mesto samo za nas i da drugi ljudi tamo nikada ne idu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U ovom delu su stene izgledale \u201cdivljije\u201d povr\u0161ine su bile grublje, ivice o\u0161trije. Ali opet, s druge strane, istovremeno pripitomljene mnogrobojnim stepeni\u0161tem, terasama i ogra\u0111enim vrhovima stena pretvorenim u vidikovce.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Predivan pogled se pru\u017eao u daljinu, preko livada sa jedne strane, a sa druge na gustu \u0161umu i kamena ostrva koja se su se uzdizala svuda u nedogled. Dok smo u\u017eivali u pogledu sa jednog vidikovca, konstatuju\u0107i da se ki\u0161a kona\u010dno smirila, prenuo me je iznenadni prasak. Po\u010dela je grmljavina, sevalo je na sve strane. Nebo ponovo postado sivo. Ki\u0161a je pretila da \u0107e napraviti potop. U momentu smo bili totalno mokri. Pantalone su se lepile za noge. Ki\u0161a nam se slivala niz lice. Krenule su bujice vode sa svih strana, prekrivaju\u0107i zemlju peskom sa okolnih stena. To nas je kona\u010dno nateralo da krenemo nazad u selo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U povratku smo nai\u0161li na spomenik nastradalima u penjanju po ovim stenama. Ina\u010de je penjanje zabranjeno u ki\u0161nom periodu i neposredno posle kise, kao i zabadanje novih klinova ili penjanje bez specijalne dozvole. Obi\u0161li smo i lokalni zamak u kojem je vladala va\u0161arska atmosfera. Svuda naokolo preglasna muzika, kobasice, ro\u0161tilj i litre piva i vina. Posle prekrasne \u0161etnje \u0161umom povratak u civilizaciju mi nije prijao ni najmanje. U\u017eivali smo jo\u0161 neko vreme obilaze\u0107i obli\u017enje naselje sa vikendicama i ba\u0161tama kao iz bajke, vra\u0107aju\u0107i se ka pansionu. I kona\u010dno san koji mi je doneo odmor i povratio snagu za sutra\u0161nju maratonsku setnju.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t