{"id":4837,"date":"2022-08-05T22:54:38","date_gmt":"2022-08-05T14:54:38","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=4837"},"modified":"2024-03-27T04:36:16","modified_gmt":"2024-03-27T04:36:16","slug":"talin","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=4837","title":{"rendered":"Talin"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

– Jel smo mi to do\u0161li u \u010ce\u0161ku?<\/em> Trajektom iz Helsinkija?<\/em><\/p>\n

<\/p>\n

Na tabli je pisalo: Dobrodo\u0161li u Talin! O\u010digledno smo na pravom mestu. Ali! Za\u0161to me ne napu\u0161ta ovaj ose\u0107aj da sam u \u010ce\u0161koj? Ljudi? Mo\u017eda ove karirane ko\u0161ulje u kombinaciji sa hajkerskim bermudama? Za\u0161to me uop\u0161te to podse\u0107a na \u010ce\u0161ku? Mo\u017eda vazduh? Jezik? Jezik! Tek tog momenta sam postala svesna da 50% ljudi oko mene pri\u010da ruski. Kako uop\u0161te estonski zvu\u010di? Ah! Ovaj finski<\/em> mo\u017eda nije finski.<\/p>\n

<\/p>\n

Ne znam \u0161ta sam o\u010dekivala od Talina (ni\u0161ta!), ali sve mi je delovalo “pogre\u0161no” u tom momentu. Taj ose\u0107aj pogre\u0161nosti mi je stavljao do znanja da sam o\u010digledno o\u010dekivala bar ne\u0161to. Ali, prili\u010dno sam sigurna da o Estoniji nikada pre ovog puta nisam \u010dak ni razmi\u0161ljala. S obzirom da smo u nedelju uve\u010de, pomalo pripiti odlu\u010dili da krenemo za Dansku, preko Helsinkija i svratimo u Talin, a danas je petak, kad sam pre stigla da opteretim ovaj grad svojim o\u010dekivanjima? Mora da sam ba\u0161 te\u0161ka i zahtevna osoba. Ili, mo\u017eda ba\u0161 zato \u0161to nisam imala vremena da joj posvetim vreme i pa\u017enju, odlu\u010dih da ovoj zemlji dodelim karakteristike povr\u0161nim asocijacijama; Biv\u0161a \u010dlanica Sovjetskog Saveza – \u010ce\u0161ka (najbli\u017ea nezavisna dr\u017eava u regionu, a ipak pod uticajem Sovjetskog Saveza, u kojoj sam bila). Kada je kasnije moja sestra dodala Slova\u010dku kao asocijaciju dok je gledala slike starog dela grada, sve se uklopilo. Kladim se da mi ni jedan Estonac ne bi zahvalio na ovom nizu asocijacija.<\/p>\n

<\/p>\n

Od pristani\u0161ta smo se udaljavali “ja\u0161u\u0107i” preko raskopane ulice, nekog posutog \u0161ljunka i provla\u010de\u0107i se kroz ograde. Ako je normalan put, tj. pristojan obilazak oko gradili\u0161ta i postojao, bio je izuzetno lo\u0161e obele\u017een. Ovaj deo je ve\u0107 bio daleko od \u010ce\u0161ke, pre je li\u010dio na Balkan. No, osta\u0107e i jedini deo grada sa bilo \u010dim balkanskim u sebi. Stari deo grada je blizu pristani\u0161ta i tu se ponovo vra\u0107amo onoj ulickanijoj Evropi.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Smestili smo se u centru starog grada. Sem \u0161to me je duhom i dalje zaista podse\u0107ao na \u010ce\u0161ku, stari deo Talina pre li\u010di na Bratislavu ili Novi Sad, neku vojvo\u0111ansku varo\u0161 upakovanu u srednjovekovne zidine. Lep\u0161u, ve\u0107u, sre\u0111eniju varo\u0161. Lep, ali ne preterano impresivan. Ispalo je vrlo zgodno \u0161to smo sme\u0161taj bukirali u centru. Zbog dugog leta smo ustajali prerano, oko 4 ujutru i u 5 ve\u0107 kretali u \u0161etnju. U to vreme ulice su bile prazne i tihe, a napolju uveliko svetlo. Talin je mali grad, \u010dak i najudaljeniji delovi su svega 4-5 km udaljeni od centra grada. U tom centru, koji je \u010dak i UNESCO za\u0161titio, \u0161etali smo starim ulicama, gledali stare fasade i zidine koje ih opasuju. Nismo se preterano bavili srednjovekovnim Talinom, onaj moderniji sme\u0161ten u Teliskivi, nas je daleko vi\u0161e privla\u010dio.<\/p>\n

<\/p>\n

Koncept kreativnih centara, obi\u010dno sponzorisanih\/finansijski podr\u017eavanih od strane dr\u017eave\/grada mi je poznat sa Tajvana. Tamo sam se po prvi put susrela sa ovim tipom prostora. Stare, zapu\u0161tene i napu\u0161tene fabrike, preure\u0111ene u kreativne centre. Prostor obi\u010dno ispune razne kulturne institucije, doma\u0107e zanatlije i mali proizvo\u0111a\u010di. Filozofija im je negujmo doma\u0107e, i to ono najkvalitetnije i najkreativnije. Sve radnje, kafi\u0107i i restorani su “hip i cool”, sve je izuzetno kvalitetno, odr\u017eivo, organski, “sporo”, nema ni brze hrane, ni masovno proizvedenih stvari. Sve ima nagla\u0161en li\u010dni pe\u010dat. Sve je zato vrlo autenti\u010dno i kreativno, i izuzetno kvalitetno.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Po Talinu ima nekoliko ovih centara, Teliskivi je najve\u0107i me\u0111u njima. Smestio se u prostor nekada\u0161njeg proizvo\u0111a\u010da lokomotiva i vagona. Prostor su novoj primeni o\u010digledno prilagodile vrsne arhitekte. Zbog same strukture starih fabrika, prostor je impozantan. Visoke tavanice, uglavnom stakleni pregradni zidovi, cigla i beton koji se u to savr\u0161eno uklapaju. Razvoj ovog centra, uslovio je razvoj celog naselja, koje nekada nije va\u017eilo za najsigurniju gradsku lokaciju. Tu se sada nalazi jedna od najlep\u0161ih pijaca koju sam videla. Pijaca je uspela da me odu\u0161evi najvi\u0161e time \u0161to se sve na njoj mo\u017ee platiti karticom. Iako su sve\u017ee jagode i tre\u0161nje ozbiljno konkurisale na toj listi odu\u0161evljenja. Zapravo, celokupno ovogodi\u0161nje letnje iskustvo putovanja po zemljama Baltika me je ponajvi\u0161e \u0161okiralo time da je bilo potpuno “karticonizovano”. Nijedan bankomat nisam koristila, niti bilo kakve papirne nov\u010danice ili kovanice videla. Evropa se definitivno menja.<\/p>\n

<\/p>\n

Teliskivi kompleks je spolja ukra\u0161en grafitima i muralima, a iznutra muzejima i prostorom za ples, koncerte i kojekva druga kulturna de\u0161avanja. Ima tu puno prostora za startapove, Estonija je na kraju krajeva jedna od prvih evropskih zemalja koja je uvela silne olak\u0161ice i pogodnosti za IT industriju. No, jasno je da mi na putovanju od par dana privreda Talina nije preterano okupirala misli. S obzirom da je u Evropi \u010dovek uglavnom hendikepiran neznanjem lokalnog jezika kad je konzumiranje “socijalnijih” vidovia kulture u pitanju, bar su mu muzeji i galerije dostupni. Te smo po svoju kulturnu dozu Talina svratili u fotografski muzej Fotografiska.<\/p>\n

<\/p>\n

Fotografija je zarobljeni momenat. Svaka fotografija, bez obzira koliko tehni\u010dki lo\u0161a ili dobra bila, oslikava neki momenat iz pro\u0161losti. Umetni\u010dka fotografije, za razliku od one koja to nije, uspeva da izazove odre\u0111eni set emocija kod gledaoca iako su mu akteri, predeli ili doga\u0111aji na samoj fotografiji nepoznati. Za razliku od drugih umetnika i drugih vidova umetni\u010dkog izra\u017eavanja, fotografima i fotografiji je uvek bilo najlak\u0161e da me animiraju. Ne se\u0107am se da sam ikada “protr\u010dala” kroz izlo\u017ebu fotografija, jer mi nije bila dovoljno interesantna, jer mi je bila previ\u0161e apstraktna. Nisam \u010dak sigurna ni da bih mogla da izaberem omiljeni pravac, tehniku ili temu u fotografiji. Mada, kada razmi\u0161ljam o fotografiji, crno-bela mi se malo vi\u0161e dopada od one u boji, posebno ako postoji veliki kontrasti na slici. Ono \u0161to sam sigurna je da mi na fotografiji humor nije prioritet. Ipak, ono \u0161to ne o\u010dekujemo zna \u010desto pozitivno da nas iznenadi.<\/p>\n

<\/p>\n

Prva je izlo\u017eba kineske umetnice Piksi Lao (Pixy Liao) Tvoj pogled pripada meni<\/em>. Piksi preispituje odnos mu\u0161karca i \u017eene u savremenom, heteroseksualnom odnosu. To radi, slikaju\u0107i sebe i svog partnera u “\u010dudnim pozama” na “\u010dudnim mestima”. \u0160ta god da je htela da ka\u017ee, do mene ba\u0161 i nije prodrlo, ali njene fotografije su mi bile urnebesno sme\u0161ne. Ve\u0107 na samom ulazu, dok sam \u010ditala ozbiljan opis njenog rada, kraji\u010dkom oka sam zapazila devoj\u010dicu koja se vrzmala okolo. Krenula sam ka prvoj fotografiji velikog formata u koje je devoj\u010dica uperila prstom i viknula: “\u010cika su\u0161i!”. \u010cika su\u0161i je bio samo po\u010detak niza urnebesnih poza Piksi i njene, u ovom slu\u010daju, slabije polovine.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Druga je kombinovana izlo\u017eba vi\u0161e fotografa sa fokusom na ku\u0107ne ljubimce Predstava ku\u0107nih ljubimaca<\/em>. Razli\u010diti umetnici kroz svoje fotografije prikazuju svoje i tu\u0111e ljubimce i odnos koji ljudi s njima grade. Prosto je nemogu\u0107e \u0161etati me\u0111u tim fotkama i ne sme\u0161iti se od silne miline.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Poslednja postavka bila je i vizuelno i tematski najupe\u010datljivija Between these folded walls, Utopia <\/em>dve umetnice Kuper (Cooper) i Gorfer. One na svojim fotografijama prikazuju portrete migrantkinja starosti izme\u0111u 17 i 24 godine. Portreti su ra\u0111eni kao kola\u017ei. Svaku od fotografija prati \u017eivotna pri\u010da, ali i snovi, devojaka o tom idealnom svetu koji bi \u017eelele da na\u0111u.<\/p>\n

<\/p>\n

Od \u010dega god da se sklanja emigrant nikada u svojoj novoj domovini ne nalazi potpuni mir. Taj odlazak ne mora biti surov kao u slu\u010daju ovih devojaka. Niti putovanje toliko dramati\u010dno. Ali ta spoznaja da mesto na\u0161e destinacije nije raj, nego samo druga verzija stvarnosti, je neizbe\u017ena. Tu je i konstantna borba izme\u0111u starog ja koje bi da sa\u010duva sve lepote mesta u kojem je odrastao, \u010dak i ako ono sa sobom povla\u010di upravo one gadosti od kojih se sklanjamo i novog ja koje bi sve da zaboravi upravo kako bi se tih gadosti oslobodio. Koliko god nam to te\u0161ko padalo, u novoj domovini \u0107emo uvek biti ve\u0107i stranci nego u onoj iz koje smo krenuli. Ako ne uspemo da razvijemo korenje u zemlji gde smo ro\u0111eni, ostajemo zauvek hendikepirani za ose\u0107aj pripadnosti. To donosi slobodu i odgovornost. Dve stvari sa kojom ve\u0107ina ljudi ne zna kako da se suo\u010di. Retki su oni koji nau\u010de da je Ne mesto<\/em> stanje svesti, a ne fizi\u010dka lokacija.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ova postavka dve umetnice prikazuje li\u010dnu istoriju, onu koju niko ne\u0107e zapamtiti, o kojoj se u \u0161kolama ne\u0107e u\u010diti jer upravo zbog toga \u0161to je li\u010dna ne doprinosi kolektivnom (ispiranju mozga). Talin je pun spomenika ovoj kolektivnoj istoriji. I nigde me to kolektivno se\u0107anje na pro\u0161lost nije toliko animiralo koliko u Talinu.<\/p>\n

<\/p>\n

Sve je po\u010delo \u0161etnjom do groblja statua iz sovjetskog vremena. Negde sam iskopala informaciju da se u dvori\u0161tu istorijskog muzeja mogu na\u0107i statue iz vremena kada je Estonija bila deo Sovjestkog Saveza. Pomislih, bilo bi zgodno pro\u0161etati me\u0111u tim Lenjinima, Staljinima i kojekakvim znanim i neznanim herojima. \u010citav kompleks se nalazi na Marijinom brdu (Maarjam\u00e4e), te mi se u\u010dini da \u0107e to, ako nji\u0161ta drugo, biti prijatna \u0161etnja po parku. Od centra grada do istorijskog muzeja ima oko 5km. Oko 5-6 ujutru, ulice su bile prili\u010dno mrtve pa smo do tamo krenuli jednom od ve\u0107ih ulica. Talin je izuzetno zelen grad, te je \u010dak i ta \u0161etnja uz velike ulice, posebno u tim ranim jutarnjim satima, izuzetno prijatna. U jednom momentu, ta velika ulica sti\u017ee do mora i dalje ga prati sve dok se ne stigne do brda(\u0161ca) na kojem se nalazi muzej. No, umesto da skrenemo desno ka muzeju, nastavili smo pravo ka ogromnoj betonskoj gra\u0111evini koja je le\u017eala tik uz obalu. Tako odvojena od ostatka kompleksa, bez konteksta ili bilo kakvog natpisa, izgledala je kao malo betonsko ostrvo u sred ni\u010dega. Iz tog ugla mogli smo videti obelisk i ne\u0161to \u0161to je izgledalo kao logi\u010dan nastavak te gra\u0111evine. No, ta\u010dno preko puta nje, kada se pre\u0111e ulica uzdizala se jo\u0161 jedna, po svojoj veli\u010dini, impozantna tvorevina; Spomenik \u017ertvama komunizma. Taj prvi deo je dug prolaz izme\u0111u visokih crnih, mermernih zidova na kojima je uklesano preko 20.000 imena. Taj deo spomenika se simboli\u010dno zove Put<\/em>. Sa druge strane je Ba\u0161ta<\/em>, park sa stablima jabuka i minijaturnim p\u010delama rasutim po tom crnom zidu. Zagledaju\u0107i p\u010dele opazila sam \u0161iroke paukove mre\u017ee u koje su bile upetljane. U\u010dinilo mi se prvobitno da su mre\u017ee deo spomenika. Razvijala sam u svojoj glavi teorije o tome \u0161ta simbolizuju, a onda opazih pauka i shvatih da su prave. \u0160teta! Estonci su verovatno \u017eeleli da poka\u017eu kako je pred njima bio taj tamni dugi put, pola veka dug, u kojem su nastradali mnogi zarad mira i harmonije koja vlada u sada\u0161njoj idili\u010dnoj Ba\u0161ti. Ta mre\u017ea je bila tu kao dodatni simbol da je sloboda iluzija, i da su i dalje zarobljenici, mo\u017eda ne Ruski ili mo\u017eda ba\u0161 njihovi. Ovaj spomenik je zavr\u0161en 2018. godine. Podigla ga je post-sovjetska vlada. Estoniji je nakon propasti Sovjetskog Saveza trebao novi indentitet. Valjalo je \u0161to pre odbaciti komunisti\u010dku pro\u0161lost i vratiti se, bar mentalno, u vreme pre Drugog svetskog rata. U ono vreme, kada je Estonija postojala kao slobodna dr\u017eava. Zadatak nimalo lak. Posebno kada svuda naokolo le\u017ee sovjetski spomenici.<\/p>\n

<\/p>\n

Marjame memorijalni kompleks obuhvata nekoliko celina: Sovjetski memorijalni pejza\u017e, groblje nema\u010dkih vojnika, ve\u0107 pomenuti Spomenik \u017ertvama komunizma i istorijski muzej.<\/p>\n

<\/p>\n

Sovjetski memorijalni pejza\u017e sa dominantnim obeliskom, spomenikom sa pticama, kalupom ruku, spomen plo\u010dama neznanih junaka. Spajaju ih duge betonske staze, od kojih je jedan deo odra\u0111en kao amfiteatar. Svaka od ovih pojedina\u010dnih tvorevina je vrlo impozantna u svojoj veli\u010dini, podse\u0107a na megalomanske spomenike koji se mogu na\u0107i rasuti svuda po biv\u0161im komunisti\u010dkim dr\u017eavama. Li\u010dno, meni je ovaj tip gra\u0111evina izuzetno dopadljiv, taj brutalni beton i metal sme\u0161ten na ogromnim livadama koji u potpunosti dominira pejza\u017eom. Deluje sna\u017eno, mo\u0107no i pomalo zastra\u0161uju\u0107e. Za razliku od ovih spomenika koji su po prostoru stare Jugoslavije, ne retko uni\u0161teni, oplja\u010dkani, nehajno pretvoreni u deponije ili vandalizovani grafitima, estonski su prosto ostavljeni na milost i nemilost atmosferskim uslovima. Objekti u okviru sovjetskog memorijalnog pejza\u017ea su pre svega spomenici zaborava. Iznad svega oni oslikavaju estonsku potrebu da zaborave 50 godina pod Rusima. Kao sve biv\u0161e \u010dlanice Isto\u010dnog bloka koje su nasilno gurnute u isti, Estonija se jo\u0161 uvek bori sa duhovima pro\u0161losti. Neposredna blizina Rusiji im svakako ne poma\u017ee u tome. Dok grad Talin jo\u0161 i sa simpatijama gleda na svoje istorijsko nasle\u0111e, dr\u017eava Estonija uporno odbija da se sa njim suo\u010di. Naime grad je ponudio da odr\u017eava ovaj kompleks, ali zbog vlasni\u0161tva nad zemljom i ve\u0107inom objekata koji su vlasni\u0161tvo dr\u017eave, problem odr\u017eavanja se prolongira do besvesti. O\u010digledno dr\u017eava smatra da je revan\u0161izam legitimna metoda bavljenja istorijom, umesto suo\u010davanja sa istom radije ignori\u0161e i zata\u0161kava. Mo\u017eemo li izrasti u zdravo dru\u0161tvo, ako probleme guramo pod tepih? Istorija na\u0161eg podneblja jasno pokazuje da ne mo\u017eemo.<\/p>\n

<\/p>\n

I kao da sav taj rat<\/em> oko do\u017eivljavanja ruske invazije nije dovoljan, u okviru kompleksa se nalazi i ogromno nacisti\u010dko groblje. Nastalo 1941. kada su Nemci sa istog mesta “izbacili” ruske vojnike, pokopane samo godinu dana ranije. \u0160etaju\u0107i Marijinim brdom, \u010dovek ne mo\u017ee da se ne zbuni pod svom tom nabacanom istorijom. Ko su dobri a ko lo\u0161i momci na brdu? Mo\u017eda bolje, koga su ta\u010dno Estonci videli kao pretnju, a koga kao oslobodioce? Ko su bili Estonci 1920., 1940., 1960., danas?<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Jedno je sigurno, strah od Rusa trenutno dominira. I dok mi na dalekom istoku, trenutni rat na prostoru Ukrajne do\u017eivljavamo kao ne\u0161to daleko i pomalo nestvarno, on je i te kako stvaran za Estonce. Svuda po Baltiku vijore ukrajnske zastave. Ispred ruske ambasade u Talinu masakrirane, krvave pli\u0161ane igra\u010dke i anti-ratne parole su nas podse\u0107ale na tu stvarnost. Ostav\u0161tina Sovjetskog Saveza definitivno nije ne\u0161to \u0161to Estonci trenutno vide kao prioritet, sem pokojeg istori\u010dara umetnosti i arhitekte koji se zala\u017eu za o\u010duvanje starih spomenika.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t
\n
\n

Ironija je da je upravo ne\u0161to \u0161to bi lokalci da skrajnu i zaborave ostavilo najve\u0107i utisak na mene.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n

<\/p>\n

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t