{"id":53,"date":"2008-01-08T16:59:24","date_gmt":"2008-01-08T08:59:24","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=53"},"modified":"2024-04-23T10:36:33","modified_gmt":"2024-04-23T10:36:33","slug":"zlatibor","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=53","title":{"rendered":"Zlatibor"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Poseta Srbiji u dve nedelje se naj\u010de\u0161\u0107e pretvara u jurcanje od jednog do drugog, prejedanje po rodbinskim ku\u0107ama i prepijanje po kafanama. Na kraju se ku\u0107i uvek vratim umornija nego \u0161to sam bila pre \u201codmora\u201d, le\u010dim goru\u0161icu danima, a podo\u010dnjake nedeljama.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Odmor nije odmor, ako se do njega ne prele\u0107e okean. Ako se ne uni\u0161te cipele od veranja i pentranja po nekim, samo na slikama vi\u0111anim pejza\u017eima, ako i posle 2-3 godine srce ne krene da lupa kao ludo dok gleda\u0161 slike sa putovanja dok poskakuje\u0161 od sre\u0107e naglas se prise\u0107aju\u0107i ljudi koje si upoznao i predela koje si obi\u0161ao:\u201dE, a ovde smo\u2026\u201d; \u201cA jel se se\u0107a\u0161 kada smo\u2026\u201d; \u201cTo je stvarno bilo\u2026\u201d. Pa dobro, za mene bar, odmor je vreme kada prikupljam energiju za te\u0161ke trenutke, za dosadne trenutke, za onaj period kada sam sva kenjkava i nikakva. Onda samo zatvorim o\u010di, i eto me opet na vrhu planine, u centru pustinje, ispred vodopada ili na obali okeana. Isti oni mirisi mi golicaju nozdrve, \u010dujem iste zvuke, vidim iste ljude. I mora taj odmor da traje dovoljno dugo da zaboravi\u0161 na ru\u017eni deo sveta, da sva tvoja briga bude da na\u0111e\u0161 najve\u0107i kaktus, najegzoticnijeg leptira ili naj\u010dudniji cvet za slikanje.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
<\/div>\n <\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U petak ve\u010de zove Miljana drug:<\/p>

\u2013 \u2026 bla bla\u2026 ovaj jedan \u0161to je trebalo da krene je dobio upalu plu\u0107a\u2026 bla bla\u2026 da li ste raspolo\u017eeni da skoknete s nama do Zlatibora na par dana?<\/p>

\u2013 \u010cekaj da pitam Maricu, zovem te za desetak minuta.<\/p>

(Ja ve\u0107 nazrela o \u010demu se radi. Gledam ga ra\u0161irenim okicama kao presre\u0107no ku\u0107ence. Sme\u0161i nam se mini-mini-mini odmor, ali ipak odmor. Odmoru se u dane ne gleda. Bar ne na po\u010detku.<\/p>

\u2013 (jedva minut kasnije) Mi se ve\u0107 dogovorili. Idemo!<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Usput shvatam, da je to prvi put da idem na Zlatibor. Da ga je Miljan opisao kao najgore selo (bar ono \u0161to se centrom naziva), ali odu\u0161evljenje ne posustaje. Nakon par sati vo\u017enje \u0161to-ga-Velja-izgradio<\/em> putem do \u010ca\u010dka i \u0161ta-Velju-briga-za-sve-posle-\u010cacka<\/em> putem, stigosmo do odredi\u0161ta. A tamo, ma sve kao u bajci. Sneg prekrio sve one ru\u017ene, neplanski gra\u0111ene vikendice, mini hotele i ostala sklepanija krcata turistima u vreme sezona. Pa svo to ruglo sakriveno dovoljno debelim snegom, slabo osvetljene ulicice ukra\u0161ene novogodi\u0161njim ukrasima i borovi \u010dije se granje pod teretom snega savilo do zemlje, promeni\u0161e totalno izgled ovog mesta. Te tako ni\u0161ta nije bilo ni ru\u017eno, ni prljavo, ni pretrpano, ni neukusno, nego ba\u0161 onako zimski bajkovito.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Gotovo sve bi bilo idealno da nas shvatanje higijene i komfora tipi\u010dnog apartman-izdavaoca nije ubrzo spustilo na zemlju. A kako to tipi\u010dan apartman-izdavaoc zami\u0161lja idealan apartman? Pa kao mesto sa \u010dak dva televizora, dvd plejerom i video rekorderom, ali zato toaletom koji je sve samo ne prakti\u010dan za upotrebu. Da li to pokazuje koliko je njemu nebitna higijena pa je to mesto u koje samo treba smestiti klonju nekako? Ili pak \u010dovek samo misli da je u\u017eivancija srati i tu\u0161irati se u isto vreme. A i to sranje postaje problemati\u010dno, kada ti neka voda kaplje sa plafona direktno za vrat, prolaze\u0107i na svom putu preko plafonjere. Ne\u0107u sada prepri\u010davati teorije koje su Danilo<\/a> i Miljan<\/a> razvijali o izvoristu iste. Tu mukama naravno nije kraj, jer ili je bojler suvi\u0161e mali ili ga dele svi apartmani, tek tople vode ima dovoljno da se spla\u010dite, o kupanju tipa opra\u0107u kosu i telo u cugu nije moglo ni da se ma\u0161ta.<\/p>

Eh, to kupatilo me je nateralo da u Novu Godinu u\u0111em s masnom kosom. No ajde \u0161to sam tako nikakva docekala 12 sati, nego zar ispred \u017deljasa da se tako prikazem? A \u010dovek nas udostojio svojim pevanijem na tom debelom minusu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Nismo se dali. Zeljka smo ubili dobrom rakijom, na kraju smo \u010dak zakljucili da peva ko slavuj i da je ba\u0161 fin mladi\u0107. Ta rakija je ubila i onu hladno\u0107u. Nekako, bude ti lak\u0161e. Ne zna\u0161 zbog \u010dega vi\u0161e ne ose\u0107a\u0161 prsti\u0107e, ali to nije ni bitno. Bitno je da te ne boli. Mrzovolju zbog kupatila smo ubijali \u0161etnjom pa okolnim brdima. Zbog tog dela je vredelo oti\u0107i na Zlatibor. Vredelo je naravno i zbog dru\u017eenja sa Danilom i Sanjom, samo to ve\u0107 prelazi u too much personal, pa \u0107u taj deo sa\u010duvati u srcu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Na \u017ealost imali smo samo dva dana, od toga smo prvi proveli u\u017eivaju\u0107i u snegu i zimskim \u010darolijama tipa sankanje, grudvanje i valjanje po snegu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Poslednji dan 2007. godine proveli smo upravo onako kako najvi\u0161e volimo, \u0161etaju\u0107i po planinama. \u0160etnja po golim planinama i prija najvi\u0161e zimi. U dolini, centru sela, bila je velika magla i prili\u010dno hladno tog jutra. Krenuli smo negde oko devet sati, proveli sat vremena u obli\u017enjem kafi\u0107u ispijaju\u0107i jutarnji espreso i \u010dekaju\u0107i da malo otopli. Po ovom delu nismo brdarili (planinarili je \u010dini mi se previ\u0161e velika re\u010d za Zlatibor) ranije. Dan pre toga instinktivno krenusmo ka \u010cigoti i stigosmo samo do spomenika. Te ovaj dan krenusmo istim putem. Na putu do spomenika je ve\u0107 bila prili\u010dna gu\u017eva. Mi nismo u to vreme ta\u017eno znali kako se zovu okolni vrhovi, samo nam se nekako to brdo koje smo videli u daljini prethodnog dana \u010dinilo primamljivo. \u0160etnje zimi uvek traju mnogo kra\u0107e. U njih se kre\u0107e kasnije. I vra\u0107a se ranije. Kada padne mrak ili se spusti oblak, na brdima prekrivenim snegom, sve nekako izgleda isto.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Usledila je jedno\u010dasovna, lagana \u0161etnja. Zastajkivanje na svakih par metara. Povremeno smo samo stajali u mestu, oslu\u0161kivali vetar i poku\u0161avali da ga udi\u0161emo, onako hladnog dok cepa nozdrve. I predivno miri\u0161ljavog. Gledali smo u nebo. Bistro plavo, i\u0161arano tankim, skoro providnim oblacima ili pak poku\u0161avali da zarobimo neke trenutke fotografijama.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Negde u blizini prvog vrha na\u0111osmo i novog prijatelja. On je taj dan vec tri puta osvajao vrh. Silazio po nove \u0161etace, pratio ih do vrha, a onda se vra\u0107ao po novu grupu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kada smo stigli do Glavud\u017ee duvao je jak vetar. Tek odatle smo videli koliko je dug taj \u010cigota Venac i koliko nas vrhova jo\u0161 \u010deka posle njega. Odatle se pru\u017eao predivan pogled u pravcu Ribnice, i suprotno ka Rudinama. Produ\u017eismo jos malo dalje ka Jedinom Boru. Do tada se ve\u0107 magla uveliko podigla od centra sela, ka vrhovima. U po\u010detku je bila troma. Kao da nije htela da se udaljava od centra sela. Ili nas je samo pustila da u\u017eivamo u \u010distom vidiku neko vreme? A zatim nam je priredila najlep\u0161u sliku koju \u010dovek mo\u017ee da do\u017eivi na planini. Nije mi prvi put da prisustvujem takvom prizoru ali ose\u0107aj je uvek isti. Samo vi na svom bezbednom ostrvu. Iznad vas \u010disto plavo nebo. U isto vreme \u0161ibani hladnim vetrom i obasjani jarkim suncem, gledate u to maglovito more iz koga se u daljini izdi\u017eu neka druga, usamljena ostrvca.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Na \u017ealost, ista ta magla vas tera da se ubrzo vratite u selo. Vidljivost je bila jedva desetak metara, i sve nam se \u010dinilo isto. Utabanim stazama se vratismo u dolinu, koja je izgledala tmurno i hladno, jer je isti onaj oblak sada skrivao sunce. Predivna \u0161etnja, ali na \u017ealost prekratka.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Prva dva dana 2008. godine proveli smo putuju\u0107i. Tre\u0107eg kona\u010dno stigosmo ku\u0107i, da pre\u017eivljavamo ove manje zanimljive dane, planiraju\u0107i slede\u0107e putovanje.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Poseta Srbiji u dve nedelje se naj\u010de\u0161\u0107e pretvara u jurcanje od jednog do drugog, prejedanje po rodbinskim ku\u0107ama i prepijanje po kafanama. Na kraju se ku\u0107i uvek vratim umornija nego \u0161to sam bila pre \u201codmora\u201d, le\u010dim goru\u0161icu danima, a podo\u010dnjake […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[25,554,502],"tags":[344,345,371,390,403,412,417,482,486,490],"class_list":["post-53","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-serbia","category-serbia-stories","category-stories","tag-planina","tag-planinarenje","tag-putovanja","tag-samostalna-putovanja","tag-setnja","tag-sneg","tag-srbija","tag-zanimljivosti","tag-zima","tag-zlatibor"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/53","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=53"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/53\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":14999,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/53\/revisions\/14999"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=53"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=53"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=53"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}