{"id":5325,"date":"2022-12-28T23:50:01","date_gmt":"2022-12-28T15:50:01","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=5325"},"modified":"2025-10-21T13:31:28","modified_gmt":"2025-10-21T13:31:28","slug":"naokolo-sanrema","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=5325","title":{"rendered":"Naokolo Sanrema"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Italijanska avantura po\u010dela je krajem septembra 2022.<\/p>\n

<\/p>\n

Pre toga, u Italiji sam bila samo jednom. Pre nekih 13 godina. Manje-vi\u0161e. Godine lete, a mene mrzi sad vr\u0161ljati po starim kalendarima. Ali be\u0161e to davno. Se\u0107am se ki\u0161e. Se\u0107am se cipela koje su propu\u0161tale. Se\u0107am se po jo\u0161 \u010dega neimpresivnog. Cipele i ki\u0161a su glavni razlog za\u0161to se ni\u010deg drugog ne se\u0107am. Da mi je bu\u0161nih cipela na svakom putovanju nikada ni jedan post ne bih napisala.<\/p>\n

<\/p>\n

Ali ovog puta na pute\u0161estviju sam provela podosta vremena te sam spakovala vi\u0161e pari cipela. A i ki\u0161a je svega 2 dana padala. Uglavnom je bilo sun\u010dano i toplo. Te se zahvaljuju\u0107i toj magi\u010dnoj kombinaciji, sada mnogo bolje svega se\u0107am.<\/p>\n

<\/p>\n

Kao i pre 13 godina i ovog puta smo navratili u \u0110enovu. I kao i pre 13 godina i ovog puta o njoj ne\u0107u pisati. A bilo je lepo vreme. I noge su mi bile suve. I pored toga, \u0110enovi je po\u0161lo za rukom da me opet ostavi ravnodu\u0161nom. Dodu\u0161e, nalazim simpati\u010dnim to \u0161to je na tom prvom putu bila poslednji grad koji smo posetili, a sada prvi u nizu. Kao da smo napravili pauzu od 13 godina. Pauzu da prestane ki\u0161a. Pauzu da ja kupim nove cipele.<\/p>\n

<\/p>\n

U Sanremo smo stigli u petak uve\u010de. Vozom iz \u0110enove. Ve\u0107 na po\u010detku Sanremo je ponudio ne\u0161to \u0161to nikada ne\u0107u zaboraviti; najdu\u017ei podzemni prolaz od perona do izlaska iz stanice. To je jedno arhitektonsko \u010dudo monotonosti. Ako je projektant \u017eeleo da napravi ne\u0161to jednoli\u010dno, sivo i dosadno, u tome je uspeo. Dakle, ide\u0161, i ide\u0161, i ide\u0161 tim hodnikom bez kraja. Uz zid se pru\u017eaju pokretne trake. Ali u Italiji smo, pa one, o\u010dekivano, ne rade. Na kraju tog beskona\u010dnog hodnika nas \u010deka Fran\u010deska, jedno od milijih nam ovozemaljskih bi\u0107a. Uzvrpoljeno skaku\u0107e s noge, na nogu. A onda kada nas kona\u010dno opazi, uzbu\u0111eno tr\u010dkara ka nama.<\/p>\n

<\/p>\n

Ne! Fran\u010deska nije pas! Ali dok sam je gledala iz daljine, podse\u0107ala me je na jednog.<\/p>\n

<\/p>\n

Plan je bio da sa njom provedemo produ\u017eeni vikend. \u0160ta \u0107emo ta\u010dno raditi za to vreme bilo je na njoj da odlu\u010di. Mi smo do\u0161li da vidimo nju i to nam je bilo dovoljno. Ona je pak \u017eelela da mi vidimo mnogo vi\u0161e od nje, te je odlu\u010dila da nas u dva dana izvoza po selima oko Sanrema. Gleda\u0107emo Fran\u010desku sa romanti\u010dnim seocima u pozadini. Savr\u0161en plan!<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t

\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tBajardo\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Subota. Dan sun\u010dan. Topao, ali ne prevru\u0107. Oko 9 kre\u0107emo na put. Put do Bajarda je kratak, strm i krivudav ali putnika u automobilu ni\u0161ta od toga ne poga\u0111a. Parkirali smo se na ulazu u selo i odatle krenuli ka trgu koji je svega stotinak metara dalje. Trg je opasan starim, srednjovekovnim, kamenim ku\u0107ama i crkvom. U jednoj od tih ku\u0107a nalazi se glavna lokalna kafana. Tu sedamo da popijemo kafu i \u010daj i isprobamo lokalne poslastice. Ve\u0107ina tih slatki\u0161a podse\u0107a na na\u0161e sitne, suve kola\u010de, tipa vanilice. U toj kafani u\u010dim prvu lekciju o talijanskoj kuhinji, zapravo prvu lekciju o tome kako pri\u010dati sa Talijanima o njihovoj kuhinji. Dakle, sve je strava, ni\u0161ta bolje u \u017eivotu nisi jela i ni na \u0161ta te ne podse\u0107a jer je njihova hrana toliko unikatna da se sa njom ni\u0161ta ne mo\u017ee uporediti. U toj kafani saznajemo i da selo ima svega oko 300 stanovnika i da na\u0161a doma\u0107ica poznaje ve\u0107i deo njih. Selo je mirno i pusto. Sem zveketa \u010da\u0161a i tanjira, i veselog razgovora nas desetak gostiju kafane, ne \u010duje se ni\u0161ta.<\/p>\n

<\/p>\n

Iz kafane kre\u0107emo uskim, pustim, kaldrmisanim uli\u010dicama uz brdo. Sve uli\u010dice su opasane visokim, kamenim ku\u0107ama. Jo\u0161 je rano, senke su duge, te smo u senci. Ulice se \u010dine mra\u010dne. Ulice su pre staze nego ulice i sporadi\u010dno se pretvaraju u stepeni\u0161te ili jo\u0161 u\u017ee prolaze. Na ulicama nikog nema. Dopada mi se taj mali Raj koji imamo samo za sebe. Na vrhu brda dolazimo do ostataka stare crkve. Na tom mestu je nekada bilo svetili\u0161te keltskih druida. U njemu su se molili Abeliu. Kada su u te krajeve stigli hri\u0161\u0107ani, na ostacima starog svetili\u0161ta, podigli su crkvu.<\/p>\n

<\/p>\n

Februara 1887. jak zemljotres je uzdrmao i razru\u0161io ovaj deo Italije. Kako je taj dan bila \u010cista sreda crkva je bila puna. Od ja\u010dine zemljotresa, crkvena tavanica se raspala i ubila 226 ljudi. Keltski druidi bi to mogli videti kao osvetu svog bo\u017eanstva. Hri\u0161\u0107ani verovatno veruju da su ne\u0161to zgre\u0161ili, te ih je Bog kaznio. Mi ateisi pak mislimo da su samo trebali unajmiti bolje gra\u0111evince za izgradnju crkve. Danas su od crkve ostali jo\u0161 samo zidovi. Po njima se tiskaju golubovi. Nekada\u0161nji crkveni hol sada nadle\u0107u lete\u0107i pacovi. \u010cuje se samo klepet njihovih krila i dugi huci koje ispu\u0161taju.<\/p>\n

<\/p>\n

Kraj ostataka te stare crkve prostire se livada, a sa nje predivan pogled na Primorske Alpe. Odatle se pru\u017eaju mnoge pe\u0161a\u010dke staze. Krenuli smo unaokolo prate\u0107i jednu od njih. Na\u0161li smo se u sred planinarskog Raja. Na\u0161a \u0161etnja je bila relativno kratka. Staze smo birali nasumi\u010dno, \u010desto poku\u0161avaju\u0107i da prepre\u010dimo put kroz pregusto \u017ebunje. Priroda nas je, za to mu\u010denje, nagra\u0111ivala ukrasima u vidu \u010di\u010daka koje smo pola sata skidali sa sebe. Ako se ikada vratim u ovaj kraj valjalo bi organizovati neku vi\u0161ednevnu \u0161etnju po ovim brdima, sa pauzama u srednjovekovnim selima poput Bajarda.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\t\u010cerijana (Ceriana)\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kada se iz Bajarda, dolazi ka \u010cerijani, prolazi se kraj vidikovca sa koga se selo na brdu vidi u celosti. Srednjovekovne vi\u0161espratnice izgledaju kao masivna, kompaktna gromada koja prirodno izranja iz okolne \u0161ume. Selo je potpuno sraslo sa okolnom prirodom. Unutar sela postoji par trgova, ali ulice su uske, stepenaste, \u010das nadsvodnjene, \u010das otvorene. Trgovi su uglavnom mali, ukra\u0161eni mnogobrojnim saksijama cve\u0107a i sitnim detaljima na granici ki\u010da. Selo izgleda ujedna\u010deno i skladno, kao da ga je izjedna isti umetnik klesao.<\/p>\n

<\/p>\n

\u0160etali smo besciljno uskim prolazima, penjali se i spu\u0161tali niz stepenice seoskog lavirinta. Ovo selo se \u010dini za nijansu impozantnije od Bajarda, ali razlika je samo u veli\u010dini. Ne\u0161to je ve\u0107e, te \u010dovek ima vi\u0161e prolaza i sokaka za pre\u0107i, vi\u0161e kamena za dota\u0107i u prolazu. U podno\u017eju brda nalaze se crkvica i manastir. Mnogo je lep\u0161i sam prilaz kompleksu i njegovo okru\u017eenje, nego sami objekti. U njih nismo ni ulazili, vrzmali smo se samo naokolo \u0161umskim putevima.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tStara Busana (Bussana Vecchia)\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Stara Busana je jedino selo o kojem sam ne\u0161to znala pre puta. Umetni\u010dko selo nadomak Sanrema. O\u010dekivala sam ki\u010di galerije, d\u017eid\u017ea-bid\u017ee na sve strane, tu i tamo po neku opu\u0161tenu kafanu i gomilu bosonogih hipika naokolo. Ta \u010duvena umetni\u010dka sela po svetu uglavnom izgledaju tako. Malo je naselja, delova grada ili \u010ditavih sela koji zaista prerastu u prave, kvalitetne kulturne centre. Ipak, \u010dak i ovakva hipi naselja poput Stare Busane predstavljaju lepa mesta\u0161ca za vikend izlete. \u0160arena su i vesela. Ne deluju pretenciozno, \u010dak naprotiv opu\u0161tena su i prijatna.<\/p>\n

<\/p>\n

Stara Busana je, poput mnogih drugih sela u kraju, te\u0161ko pogo\u0111ena zemljotresom 1887. Selo je nakon zemljotresa napu\u0161teno i pored njega je nastala Nova Busana (Bussana Nuova). Staru su posle nekog vremena krenuli da naseljavaju siroma\u0161ni migranti sa juga Italiije. Vlasti su ih izbacivale, ru\u0161ile krovove i uni\u0161tavale prilaze kako bi spre\u010dili sli\u010dne poku\u0161aje u budu\u0107nosti. To hipike, umetnike (a ima li razlike uop\u0161te me\u0111u njima?) i sli\u010dne, nije obeshrabrilo da krenu u pohode osvajanja Stare Busane. Njih vlast jo\u0161 uvek nije uspela da izbaci, iako ve\u0107 decenijama poku\u0161ava. Slobodan \u010dovek je tvrd orah. Ne mo\u017eete mu oduzeti ono \u0161to i onako nema (ku\u0107u). A ono \u0161to ima (slobodu i kreativnos) neslobodan i tako ne zna kako da mu otme. Te tako Stara Busana i dalje stoji tu gde je i odoleva. Zanimljiv dokumentarac Bussana Resilient – Art In Ruins govori malo vi\u0161e o istoriji ovog sela, pa ako vam se negde uka\u017ee prilika da ga pogledate toplo preporu\u010dujem:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t
\n\t\t\t
<\/div>\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

<\/p>\n

Subotnju skitnju smo zavr\u0161ili Busanom. Za razliku od prva dva sela u kojima nikog sem lokalaca nismo sretali, u Busani ih je bilo poprili\u010dno. Iz nje smo se vratili za Sanremo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tDol\u010deakva (Dolceacqua)\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Nedelju smo po\u010deli u Dol\u010deakvi. Centralni parking se \u0161iri u nedogled. Prati reku. I taman kada stignete do kraja jedne livede, pretvorene u parking i pretrpane automobilima, znak vas upu\u0107uje na slede\u0107u. I tako redom, \u010dini se bez kraja. Kada smo kona\u010dno iza\u0161li iz kola, \u0161etali smo nazad, do sela, podosta.<\/p>\n

<\/p>\n

\u0160etali smo najpre po starijem delu sela. Vrzmali smo se malo donjim ulicama. Dol\u010deakva sad ve\u0107 nije ni mogla preterano da nas iznenadi svojim izgledom. Sve je izgledalo poznato. Li\u010dila je na sela koja smo obilazili prethodnog dana. Starim lu\u010dnim mostom, koji je \u010dak i Mone oslikao, pre\u0161li smo na drugu stranu sela. U njemu je bilo mnogo manje turista. Njegove uli\u010dice bile su puste. Jedino je trg, kraj reke, bio \u017eiv i prometan. Glavni razlog je verovatno taj pogled na stari deo sela. Na tom trgu smo seli u lokalnu kafanu da se okrepimo uz jutarnje \u010dajeve i kafu. Za tim predahom i nije bilo preterane potrebe, ali nas je privukao, o\u010digledno gnevno-smoreni natpis, da se u rastoranu ne prodaje pica.<\/p>\n

<\/p>\n

Izgleda da nam je svima u ovom selu bilo pomalo previ\u0161a svega. Nisam sigurna iz kog razloga je ovo selo bilo toliko komercijalizovanije od ostalih. Mogu\u0107e da ga je upravo Mone proslavio. Ili stari zamak na vrhu brda koje se izdi\u017ee iznad starijeg dela sela. Mo\u017eda je i koji drugi velikan slikao njegove pejza\u017ee ili pisao o njegovim lepotema. Kao \u0161to rekoh, prili\u010dno sam neinformisana krenula u skitnju ovim selima. A sama poseta me o\u010digledno nije dovoljno inspirisala ni da mu poklanjam preterano mnogo pa\u017enje posle puta.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t

\n\t\t\t\tRoketa Nervina (Rocchetta Nervina)\t\t\t<\/h4>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Iz Dol\u010deakve smo manje-vi\u0161e pobegli. Bila nam je malo previ\u0161e pretrpana ljudima, malo previ\u0161e komercijalizovana, malo previ\u0161e turisti\u010dki eksploatisana. Iz nje smo pobegli u Roketu Nervinu.<\/p>\n

<\/p>\n

Samo selo je minijaturno. Verovatno manje i od Bajarda. Sve ve\u0107 vi\u0111eno, ali ipak mnogo prijatnije nego Dol\u010deakva. U starim kamenim ku\u0107ama ljudi su \u017eiveli. Iz njih nisu zjapele suvenirnice, d\u017eid\u017ea-bid\u017earnice, bilo kakve radnje. Bilo je to selo poput Bajarda, poput \u010cerijane. Selo u kojem su ljudi \u017eiveli. Po uskim prolazima i strmom stepeni\u0161tu nisu se tiskale tezge. Niko nije ni\u0161ta prodavao. Mogli smo do mile volje da se provla\u010dimo po svim uzanim, strmim sokacima. \u017divot se, kao i u dva pomenuta sela, odvajao na trgovima. Na njima je sme\u0161teno onih par restorana i jedna prodavnica.<\/p>\n

<\/p>\n

Kroz selo prolazi planinska reka, koja pravi predivan kanjon. Na momente je \u0161iri, mada je uglavnom dosta uska. Dno je ispunjeno velikim kamenjem, i svako malo pravi vodopade. Staza koja vodi iz sela, prati reku uzvodno. Priroda je predivna i sama staza je laka za pe\u0161a\u010diti. Stazu smo pratili do brane, odakle smo se vratili nazad. Ve\u0107 je bilo kasno popodne i nije nam ostalo ba\u0161 puno vremena do zalaska.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Razmi\u0161ljala sam da se definitivno treba vratiti u ovaj kraj Italije i prepe\u0161a\u010diti ove planinske staze odsedaju\u0107i u selima poput Bajarda, \u010cerijane i Rokete Nervine. Ova vo\u017enja kolima bila je previ\u0161e intenzivna za mene. Bilo mi je svega previ\u0161e, i u isto vreme ni\u010deg dovoljno. Sve mi je bilo previ\u0161e brzo iako zapravo nigde nismo \u017eurili. Mom mozgu o\u010digledno treba podosta vremena da obradi sve nadra\u017eaje. Kad nema tog vremena, on na brzinu trpa sve u fioke, po kratkom postupku. Ose\u0107am se kao da trpam prebrzo stvari u sebe. Bez vremena i snage da ih zaista degustiram. Kao da se obesno prejedam.<\/p>\n

Ovaj kratki \u201croad trip\u201d je bio zanimljivo, novo iskustvo, ali svakako ne ne\u0161to \u0161to bih \u010desto praktikovala. Daleko vi\u0161e u\u017eivam na onim putovanjima gde mi u jednom mestu postane \u201cdosadno\u201d, kada ulice i trgove kre\u0107em da prepoznajem, kada me u kafi\u0107u i prodavnici do\u010dekaju sa osmehom \u201cah, oni turisti od ju\u010de\u201d\u2026 Kada stignem da po\u017eelim da krenem dalje. Kada osetim da sam spremna za slede\u0107e mesto.<\/p>\n

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojim galerijama:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t