{"id":54,"date":"2008-01-16T06:09:43","date_gmt":"2008-01-15T22:09:43","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=54"},"modified":"2024-04-23T09:42:00","modified_gmt":"2024-04-23T09:42:00","slug":"ceski-heroji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=54","title":{"rendered":"\u010ce\u0161ki heroji"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ne volim da uop\u0161tavam stvari. Mada \u010dinjenica je da ve\u0107ina pripadnika jednog naroda ima tendenciju da se pona\u0161a na odre\u0111en, uniformisan na\u010din, da dele sli\u010dne stavove o ve\u0107ini pitanja. Ve\u0107ina ljudi je prose\u010dno \u201cinteligentna\u201d i vrlo podlo\u017ena manipulaciji. Naravno u zavisnosti od toga na koji na\u010din su stanovnici nekog podru\u010dja izmanipulisani, u datoj sredini mo\u017eete se ose\u0107ati manje ili vi\u0161e prijatno.<\/p>

S druge strane, \u017eivot na odre\u0111enom mestu veoma uti\u010de i na na\u0161 karakter. Karakter je ne\u0161to \u0161to se obi\u010dno vezuje za genetiku, ali opet posredno, na odre\u0111enom lokalitetu nemate ba\u0161 veliki izbor genetskog materijala. Na kraju, mi postajemo odraz sredine iz koje smo potekli.<\/p>

Ve\u0107ina \u010ceha koju sam upoznala, je izuzetno gostoljubiva, prijatna, pozitivna i dru\u017eeljubiva, no s druge strane i pla\u0161ljiva, tiha, mirna i povu\u010dena. Rado \u0107e oni s vama deliti radost, suze, pru\u017eiti vam rame za plakanje, i\u0107i sa vama u planinarenje ali \u0107e ustuknuti kada se treba za ne\u0161to izboriti, kada treba nekoga otvoreno podr\u017eati. Ve\u0107ina njih \u0107e osetiti \u0161ta je pravedno i istinito, ali sve to postaje manje bitno ako zahteva borbu, odricanje ili \u017ertvu, radije \u0107e sagnuti glavu i \u0107utati. Nekako, vremenom sam nau\u010dila da \u017eivim sa tim. Da u\u017eivam u tome \u0161to \u017eele da mi pomognu oko svakodnevnih stvari, i da ignori\u0161em \u010dinjenicu da \u0107e biti suzdr\u017eani u mojim bitkama. Na kraju, niko mi ne\u0107e zabiti no\u017e u le\u0111a kada se okrenem, a i to je nekada vi\u0161e nego dovoljno.<\/p>

Heroji su zato retki u ovoj zemlji, a du\u0161mani jos re\u0111i.<\/p>

Danas \u010cesi slave jedne od retkih.<\/p><\/div>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

JAN PALAH<\/strong> je na dana\u0161nji dan 1969., izrazio svoje neslaganje sa \u017eivotom pod ruskom torturom spaliv\u0161i sebe u centru Praga. Kako to obi\u010dno biva, pogreb ovog dvade\u0161etogodisnjaka, tada\u0161nji politi\u010dari su iskoristili da izreklamiraju svoje stavove. Jan Palah je rodjen 11. avgusta 1948. i u to vreme je bio student na Karlovom Univerzitetu u Pragu. Jo\u0161 za vreme srednjo\u0161kolskih dana pokazivao je veliko interesovanje za istoriju i aktuelna socijalna pitanja. Kasnije, tokom Pra\u0161kog Prole\u0107a aktivno je u\u010destvovao u \u0161irenju ideje o humanom socijalizmu, slobodi govora i okupljanja. Nakon ruske invazije, nezadovoljan novonastalom situacijom, odlu\u010dio je da svojom \u017ertvom podstakne \u010cehe na borbu. Rano ujutru, 16. januara, stigao je u Prag, poslao svoja opro\u0161tajna pisma i kasnije tog popodneva se spalio ispred Narodnog pozori\u0161ta u Pragu. Jedan od radnika, koji se na\u0161ao u blizini je poku\u0161ao da ga spasi prekrivaju\u0107i ga kaputom. Ipak, bilo je kasno, 85% njegovog tela bilo je prekriveno opekotinama. Preminuo je 3 dana kasnije u bolnici. Nakon njegovog spaljivanja protesti su potrajali neko vreme, me\u0111utim nedovoljno omasovljeni, pod pritiskom policije ubrzo su utihnuli.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Mesec dana kasnije, JAN ZAJIC<\/strong> tada osamnestogodi\u0161njak, nezadovoljan \u0161to \u010cesi nisu iskoristili Palahovu smrt za o\u0161triju borbu, odlu\u010duje da \u017ertvuji\u0107i sebe spre\u010di od zaborava Palahovu \u017ertvu i inspiri\u0161e \u010cehe na odlu\u010dniju i istrajniju borbu. 25. februara 1969. spalio je sebe u blizini istog mesta. U svom opro\u0161tajnom pismu imenovao je sebe \u201cDrugom bakljom\u201d i zahtevao da ga sahrane pored Palaha. \u017delja mu tada nije usli\u0161ena, ali nakon dolaska Havela na vlast obojici je odato zaslu\u017eeno priznanje, a mesto na kojem su izgubili \u017eivot ozna\u010deno je drvenim krstom ispred Narodnog pozori\u0161ta.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Od 16. januara do kraja aprila 1969. godine \u010dak 26 ljudi je poku\u0161alo da svoje nezadovoljstvo iska\u017ee na isti na\u010din. Sedmoro od njih je umrlo od posledica samozapaljivanja. Sva de\u0161avanja su ubrzo zata\u0161kana od strane Specijalne Sluzbe, a protesti ubrzo utihnuli.<\/p>

\u010cesi se nisu pobunili godinu dana kasnije, nisu to uradili ni za pet, niti deset godina. Prvi put su se masovno okupili da proslave ovaj datum, dvadeset godina kasnije, 1989. godine.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ne volim da uop\u0161tavam stvari. Mada \u010dinjenica je da ve\u0107ina pripadnika jednog naroda ima tendenciju da se pona\u0161a na odre\u0111en, uniformisan na\u010din, da dele sli\u010dne stavove o ve\u0107ini pitanja. Ve\u0107ina ljudi je prose\u010dno \u201cinteligentna\u201d i vrlo podlo\u017ena manipulaciji. Naravno u […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[10,560,502],"tags":[92,191,196,197,243,488],"class_list":["post-54","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-czech-republic","category-czech-republic-stories","category-stories","tag-ceska","tag-istorija","tag-jan-palah","tag-jan-zajic","tag-kratke-price","tag-zivot"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/54","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=54"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/54\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":14938,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/54\/revisions\/14938"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=54"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=54"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=54"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}