{"id":60,"date":"2008-03-24T23:34:14","date_gmt":"2008-03-24T15:34:14","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=60"},"modified":"2024-04-23T09:10:11","modified_gmt":"2024-04-23T09:10:11","slug":"bec-prvi-put","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=60","title":{"rendered":"Be\u010d, prvi put"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Stvari nikada ne idu po planu. Trebalo je da dobijem vizu, do\u0111em do \u010ce\u0161ke, pozavr\u0161avam \u0161to se mora za dva dana, a zatim da se verem po Visokim Tatrama pet dana. Trebalo je, ali nije. Na kraju je ispalo da dva dana nisu dovoljna da se pozavr\u0161avaju sve formalnosti, a da je za planinarenje potrebno lep\u0161e vreme i manje mrzovolje. Tako da se odmor pretvorio u kra\u0107e izlete, po okolnim mestima. Kada \u017eivi\u0161 u Brnu, Be\u010d ti je na samo 100 minuta vo\u017enje ultra modernim i komfornim autobusom. Nedovoljno dugo da se do kraja odgleda neki noviji holivudski film, koji su kona\u010dno pustili na engleskom (obi\u010dno su sinhronizovani na \u010de\u0161ki).<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kao i obi\u010dno, ozbiljno se bacih na pripremu puta. Prvo biranje karata i vodi\u010da. Taj posao mo\u017ee biti posebno problemati\u010dan u \u010ce\u0161koj. Treba iskopati kvalitetnu literaturu na engleskom, a nekako i taj deo knji\u017eare je obi\u010dno prepun putopisnih knjiga sa predivnim fotografijama, i opet previ\u0161e blizu knjigama o fotografiji i sli\u010dnoj literaturi. \u010cesi su fin svet, znaju kako se oprema knji\u017eara, udobno zavaljeni u prostrane sofe te\u0161ko da \u0107ete iz knji\u017eare iza\u0107i bez tri sata provedena unutra i gomilom knjiga. Ako ikada odlu\u010dimo da se sku\u0107imo bi\u0107e to samo zbog te\u017eine papira. Ve\u0107 odavno je prostor koji zauzimaju knjige daleko iznad onog koji zauzimaju sve ostale na\u0161e stvari zajedno. A verujte mi, zaista se trudim da ih ne kupujem, niti primam na poklon. Trudila se ja ili ne, iza\u0111o\u0161mo posle par sati sa knjigom \u201cvi\u0161ka\u201d i provedoh ceo dan na i\u0161\u010ditavanje istih. Plan je bio spreman: U 8 sti\u017eemo u Be\u010d, obilazimo Hunderwasser House i Muzej Kriminala slobodnim stilom tj. ulicama izabranim u datom momentu, zatim prelazimo kanal i kre\u0107emo redom, Rotenturmstrasse-om do Stephanonsdom-a, tu se vrzmamo okolnim ulicama, eventualno posetimo Figarohouse (jedno vreme je Mocart stanovao u njoj i napisao delo po kome je i dobila ime), zatim Graben-ovom do Muzeja Igra\u010daka i Muzeja Satova, pa obilaska Buggartena i Volksgartena i \u010duvenog Nene Burg-a, ali samo spolja\u2026 itd\u2026 Bio je to zaista sjajan plan u \u010dak dve varijante, u prvoj \u2013 sun\u010danoj obilazimo ulice i u\u017eivamo u fasadama, u drugoj \u2013 ki\u0161noj obilazimo muzeje. No, kao \u0161to ve\u0107 rekoh na po\u010detku, stvari nikada ne idu po planu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

To jutro u Be\u010du je bilo prili\u010dno hladnjikavo. Krenusmo nasumi\u010dno u nepoznatom pravcu, tiskaju\u0107i se jedno uz drugo ne bi li se bar malo zagrejali. Sve je nekako delovalo konfuzno, natpisi na tablama na nema\u010dkom, u vodi\u010du na engleskom, na mapi \u010de\u0161kom, trebalo nam je neko vreme da pohvatamo nastavke u re\u010dima. Prvi utisak nekako \u010dudan, novine lete rasute po trotoaru, nigde nikog (tek kasnije sam postala svesna \u010dinjenice da je nedelja, Uskrs, a jo\u0161 nije bilo ni 8 ujutru), pa jo\u0161 i tabla sa reklamom Pinka i City Records-a\u2026 valjda su i pospanost, hladno\u0107a i prazan \u017eeludac u\u010dinili svoje, te nekako smo prebrzo pre\u0161li kanal i proma\u0161ili plan ve\u0107 na po\u010detku. A onda je usledilo i prvo istinsko odu\u0161evljenje jednim neobi\u010dnim natpisom u obliko slova M (iz istog razloga su M&M moji omiljeni slatki\u0161i, a to nema nikakve veze sa ukusom), uskim stepenicama, starim drvenim vratima, kovanim natpisima, kitnjastim fasadama i ostalim detaljima koji su nas ostavljali bez daha\u2026 i magija je kona\u010dno po\u010dela.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Jedva da je bilo 8 i 15 kada smo jednoglasno odustali od mapa i odlu\u010dili da se \u201cgubimo\u201d po Be\u010du. Naju\u017ei centar grada jedva da ima 5km u pre\u010dniku i u njemu je sme\u0161ten ogroman broj muzeja, opera, teatar, parlament, velelepne zgrade sa parkovima ispred istih\u2026 Svaka zgrada ima svoju pri\u010du, svoju sopstvenu istoriju dugu par vekova. Ispred svake od njih mo\u017eete provoditi sate u\u017eivaju\u0107i u detaljima na fasadi, statuama ili zasebnim izdvojenim spomenicima. Mnoge od ovih zgrada imaju prelepe pasa\u017ee i dvori\u0161ta, sa kitnjasto ukra\u0161enim mini fontanama, razli\u010ditim lampionima i cvetnim aran\u017emanima. \u010cini se da su vodili ra\u010duna o svakom milimetru, ne postoji mesto na kojem bi mogli da odmorite o\u010di od silnog bogastva i rasko\u0161i. Svaki pedalj centra je podre\u0111en turistima. Nema\u010dki je gotovo nemogu\u0107e \u010duti, a \u010dovek bez fotoaparata ili kamere je davno izumrla vrsta.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Na trenutke sam zagledala vodi\u010d, poku\u0161avala da otkrijem ispred koje znamenitosti se nalazim, da pro\u010ditam ne\u0161to o istoriji iste ali sam brzo odustajala. Arhitektura je zaista fascinantna, meni takve stvari obi\u010dno ne privla\u010de preterano pa\u017enju, ali ove gr\u0111evine su toliko lepe da je te\u0161ko odvojiti o\u010di od njih. Pa\u017enja koja je poklanjana svakom deli\u0107u zida ili statue je zaista za divljenje.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U\u017ei centar je prese\u010den sa nekoliko prostranih bulevara, odvojenih drvoredima od biciklisti\u010dkih i pe\u0161a\u010dkih staza. Mene je ipak, najvi\u0161e odu\u0161evila Mariahilfer Strasse, ne tako prostrana i sre\u0111ena kao druge ulice, ali puna reklama, nekako neobi\u010dno \u0161arena i \u017eiva. Pe\u0161a\u010dka zona opet tipi\u010dna, prostrana i prekrivena ukrasnim blokovima sa nanizanim lokalima, u kojima mo\u017eete kupiti ru\u010dni sat za preko 20000 evra i grudnjak za 300, ali i onih jeftinijih HM, C&A, Zara ili pak popiti kaficu uz neki \u010duveni slatki\u0161 za 10 evra. No opet, moj definitivni favorit je Spittelberg pe\u0161a\u010dka zona sa uskim, lo\u0161e kaldrmisanim uli\u010dicama i jedva po kojim manjim kafi\u0107em.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Na kraju \u0161etnje, nismo mogli da zaobi\u0111emo Prater, zabavni park. Oboje smo totalno ludi za va\u0161arskim drangulijama, \u0161to lu\u0111i tobogan (ili kako li se ve\u0107 zovu sve te ma\u0161ine za totalno u\u017eivanje) to smo veseliji. Polako smo padali u o\u010daj \u0161to imamo previ\u0161e dragocenih stvari da bi ih ostavljali nekome nepoznatom na \u010duvanje dok ludujemo. Uveliko smo kovali planove da do\u0111emo sutradan samo sa parama u d\u017eepovima, kad ugleda\u0161mo neke poznanike iz Brna. Tu na\u0161oj sre\u0107i kraja nije bilo kraja.<\/p>

A slede\u0107i post o Aqua Zoo, nije mogao dan tek tako da mi pro\u0111e bez divljine, pa makar one pripitomljene.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t