{"id":631,"date":"2012-06-10T19:07:37","date_gmt":"2012-06-10T11:07:37","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=631"},"modified":"2024-04-17T07:30:09","modified_gmt":"2024-04-17T07:30:09","slug":"od-beograda-do-kladova","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=631","title":{"rendered":"Od Beograda do Kladova"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Dok sam \u017eivela u Srbiji uvek mi je nedostajalo para ili vremena za putovanja po zemlji. Postojao je taj kratak vremenski period kada sam kona\u010dno na\u0161la normalan posao i jo\u0161 uvek \u017eivela s mojima, te sam sve zara\u0111ene pare mogla da \u0161tedim na ostvarenje svog velikog putni\u010dkog sna. No nakon ostvarenja istog, br\u017ee bolje se odselih od mojih u ve\u010dito pri\u017eeljkivanu samostalnost. Ta samostalnost be\u0161e slatka, no totalno besparna, te sam morala da zaboravim na putovanja na malo du\u017ei period. Do para se ponovo do\u0161lo tek nakon napu\u0161tanja lepe na\u0161e. Te tako zauvek osta u meni ta iskra tuge \u0161to malo vi\u0161e ne proputovah Srbijom.
Sada, kada para ima, nedostaje mi vremena. Nekome ko \u017eivi daleko od familije, odmori u domovini predstavljaju vi\u0161e mu\u010denje nego zadovoljstvo. Cela poseta se svede na jurcanje od jedne ku\u0107e do druge, i bezuspe\u0161nih poku\u0161aja da nadoknadite svo propu\u0161teno vreme sa decom koja prebrzo rastu i odraslima koji prebrzo stare. Uvek mi se \u010dini neukusno i odve\u0107 sebi\u010dno da odvojim neki dan u Srbiji da negde skoknemo. Kad idem sama za Srbiju u tome nikako ne uspevam, kad odem s Miljanom to mi malo lak\u0161e polazi za rukom. Problem je samo, \u0161to nas dvoje odemo za Srbiju zajedno jednom u dve godine na \u010ditavih 7 dana, te odvojiti i jedan dan predstavlja uspeh.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ovogodi\u0161nji jednodnevni izlet odlu\u010dili smo da provedemo obilaze\u0107i istorijska blaga uz Dunav. Ja sam kao i obi\u010dno planirala da krenemo u \u0161est ujutru, no svi ostali nisu, te je put jo\u0161 pre po\u010detka odlo\u017een za tri sata. Dodu\u0161e, ja sam to i tako planirala sama sa sobom te se to ka\u0161njenje i ne mo\u017ee zvati ka\u0161njnjem. Taman je ta razlika u vremenu dobrodo\u0161la za pravljenje sendvi\u010da i polaganog ispijanja prve jutarnje kafe. Zapravo, ta razlika u vremenu je toliko trajala da smo se pojavili na startnoj poziciji pola sata pre zakazanog vremena, te smo to vreme iskoristili za polagano ispijanje druge jutarnje kafe.
Pre puta ja sam imala \u017eelju da vidim Lepenski Vir i \u201conu\u201d uklesanu glavu na rumunskoj strani Dunava. Naravno, i da doznam kona\u010dno \u010dija je to glava koju sam sasvim slu\u010dajno videla na nekoj slici, nekada. A nisam imala ba\u0161 mnogo vremena da se njom bavim pre puta. Da se, dakle naslutiti da se i nisam ba\u0161 preterano pripremila za put.
Na\u0161a prva stanica bilo je arheolo\u0161ko nalazi\u0161te u blizini Po\u017earevca \u2013 Viminacijum. Na ovom lokalitetu nekada se nalazio rimski vojni logor i grad. Nas su na tom mestu do\u010dekale tri natkrivene ru\u0161evine i vodi\u010d koji nas je sproveo po njima pri\u010daju\u0107i o istoriji ovog mesta ali i o problemima s kojima se arheolozi u Srbiji susre\u0107u. U prvoj, koju smo posetili, nalaze se ostaci mauzoleja u kojem veruju da je sahranjen car Hostilijan. No ono \u0161to je bitnije od cara su prona\u0111ene freske na osnovu kojih je mogu\u0107e pratiti prelazak iz paganstva u hri\u0161\u0107anstvo na tim prostorima. U jednoj od grobnica nalazi se freska sa viminacijumskom Monalizom koju tako zovu zbog osmeha koji devojka sa freske ima.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Zatim smo posetili ostatke severne kapije i terme. Terme su me posebno fascinirale zbog mozaika \u010diji su tragovi i danas vidljivi. Naizgled ni\u0161ta fascinantno. Cigllice pore\u0111ane u obliku p\u010delinjeg sa\u0107a i pravougaone ciglice naslagane kao parket u ve\u0107ini domova. No ako pomislite da je te ciglice neko re\u0111ao pre vi\u0161e od 15 vekova, postaje mnogo impozantnije. Vodi\u010d nam je pri\u010dao o problemima s kojima se susre\u0107u zbog nekulture lokalnog stanovni\u0161tva i sveop\u0161te bespomo\u0107i dr\u017eave da za\u0161titi arheolo\u0161ko blago Srbije. I sami smo, na \u017ealost, bili svedoci vrlo neprijatne situacije. Naime, kada smo napu\u0161tali prekrivene terme susreli smo se sa grupom od tri starije baba-tetke, sredove\u010dnog \u201cgospodina\u201d i malo starijeg deteta. Vodi\u010d je pristojno pozdravio starije \u017eene i krenuo da obja\u0161njava da ulaz nije dozvoljen bez vodi\u010da i da moraju da kupe kartu na recepciji. U tom se pribli\u017eio sredove\u010dni nevaspitanko i na vodi\u010devo \u201cIzvolite\u201d, besno odbrusio \u201cIzvolite, \u0161ta?\u2026 ovo je moja njiva, ja dov\u2019o tetku da vidi ostatke\u2026 moje ovo, moje ono\u2026\u201d. Bi mi nekako jadno muka, osetih stra\u0161nu tugu i povukoh se sa strane. Pomislih, e Srbijo, nisi ti jo\u0161 ni na nivou petovekovnog Rima. No iznena\u0111uju\u0107e, i pored toga, ceo kompleks je bio u izuzetno dobrom stanju. Trenutno su iskopavali amfiteatar i zavr\u0161avali zgradu koja \u0107e slu\u017eiti kao muzej\/hotel\/dorm za studente arhitekture u budu\u0107nosti. Sude\u0107i po zvani\u010dnom sajtu sve ovo je trebalo odavno biti zavr\u0161eno, no ipak impozantno je \u0161to su bar donekle uspeli da za\u0161tite ono \u0161to je ve\u0107 iskopano. Na lokalitetu je na\u0111en i skelet mamutice koji iz nekog razloga nismo mogli da vidimo, no iskreno totalno \u0161okirana pona\u0161anjem sredove\u010dnog nevaspitanka zaboravih za\u0161to.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Pored nalazi\u0161ta nalazi se i vidikovac na povr\u0161inski kop Drvno, koji je u meni izazvao jednako divljenje kao i arheolo\u0161ko nalazi\u0161te.
Na\u0161e slede\u0107e odredi\u0161te bili su ostaci srednjovekovne tvr\u0111ave Golubac. Tvr\u0111ava je podignuta na liticama, na ulasku u \u0110erdapsku klisuru i deluje jednako impozantno bilo da je gledate s puta ili se ispenjete na vrh pa s nje gledate u pravcu puta. Ja nisam ljubitelj dvoraca, tvr\u0111ava i kula ukoliko su o\u010duvane, nadogra\u0111ivane ili obnovljene, ali ru\u0161evine u meni izazivaju totalno ushi\u0107enje. Penjanje po ru\u0161evinama i zavla\u010denje po prolazima mi pri\u010dinjavaju nesvakida\u0161nje zadovoljstvo. Moram priznati da sam se totalno smorila kada sam pro\u010ditala da je u planu rekonstrukcija ove tvr\u0111ave. Apsolutno ne razumem tu potrebu \u010dovekovu da rekonstrui\u0161e ru\u0161evine, a sve to samo zarad turizma. Nije li upravo lep\u0161e da na putu uz Dunav, nabasate na ostatke neke ru\u0161evine, napravite pauzu za ru\u010dak u njenom hladu, izverete se po okolnim liticama, zavu\u010dete u pokoju rupu i nastavite kuda ste krenuli? Umesto toga, za par godina, prolaze\u0107i istim ovim putem, mora\u0107u da platim ulaz u rekonstruisanu gra\u0111evinu u okviru koje \u0107e neko verovatno da posadi preskupi restoran, a prijatna hladovina bi\u0107e zamenjena betoniranim parkingom. No, mi smo jo\u0161 uvek imali sre\u0107e, da je zateknemo u obliku ru\u0161evine i u\u017eivamo u njoj pred nastavak puta ka Lepenskom Viru.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Lepenski Vir je zapravo bila prva stanica na kojoj smo se zaustavili a o kojoj sam ja zapravo ne\u0161to i znala. Iz nekog razloga, svo znanje o ovom mezolitskom i neolitskom nalazi\u0161tu, je odlu\u010dilo da se zadr\u017ei u mojoj glavi jo\u0161 od \u010dasova istorije. Moje interesovanje za istoriju je drasti\u010dno opadalo tamo negde s pojavom Hrista. Nekako mi se istorija od tog perioda \u010dinila mra\u010dnom, odve\u0107 predvidljivom i nimalo misti\u010dnom. A i \u010dovek je valjda u to vreme bio glup na prepoznatljiv na\u010din, sli\u010dan ovom dana\u0161njem te mi se sve to bilo manje interesantno. I pored sve pripremljenosti, prijatno me je iznenadio ceo ambijent u kojem je muzej sme\u0161ten, rekonstrukcija naselja i jedne od \u201cku\u0107a\u201d.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Nakon Lepenskog Vira uputismo se dalje, ka Kladovu, u potrazi za misterioznom glavom. Ah, moje nepripremljenosti. Tek nakon povratka s puta otkrih da smo proma\u0161ili Trajanovu kapiju, koja je po izvorima ta\u010dno preko puta glave (na srpskoj strani). No i glavu umalo da proma\u0161imo, mada mi jo\u0161 uvek nije jasno kako, jer to \u010dudo je ogromno. Primera radi, nos je dug 7 metara. Ova glava, kako kona\u010dno nau\u010dih, predstavlja glavu rumunskog kralja Decebala koji je nakon poraza od Trajana izvr\u0161io samoubistvo. Trajan ga je ve\u0107 mrtvog, skratio za glavu i poneo je sa sobom u Rim. Glava je klesana deset godina. Zavr\u0161ena je 2004, ima preko 40 metara i najve\u0107a je klesana skluptura u Evropi. Za to neverovatno umetni\u010dko delo treba zahvaliti rumunskom bur\u017euju koji je za nju izdvojio preko milion evra. Na \u017ealost, ve\u010de nas je ve\u0107 stizalo, te se ne zaustavismo da je slikamo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Nekako smo taj poslednji, najlep\u0161i deo, puta kroz klisuru zbrzali jer je ve\u0107 krenuo da pada mrak a nas je \u010dekao dug put ku\u0107i. U Kladovu se zaustavismo samo na kratko, no dovoljno dugo da primetimo ovaj znak i gre\u0161ku na njemu. Ko je na\u0111e dobija\u2026
Dobija zaovoljstvo \u0161to je na\u0161ao. \ud83d\ude42<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t