{"id":66,"date":"2008-05-14T22:33:53","date_gmt":"2008-05-14T14:33:53","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=66"},"modified":"2024-04-22T08:23:12","modified_gmt":"2024-04-22T08:23:12","slug":"eze","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=66","title":{"rendered":"Eze"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

To jutro je spadalo u ona izuzetno lenja, kada iz kreveta radije ne bih ustajala. Posle osrednjeg provoda s Miljanovim kolegom i njegovom pratiljom, zbog koje je izlazak i bio osrednji ako ne i gori od toga, i lo\u0161eg sna zbog prepunog stomaka, jedva sam smogla snage da krenem na put.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Po ustaljenom obi\u010daju autobus je kasnio nekih dvadeset minuta a onda polako krenuo ka obli\u017enjem brdu na kojem se nalazi ovo bajkovito seoce. S mukom sam sebe zadr\u017eala na sedi\u0161tu. Skoro svaka stanica je pored vidikovca kao stvorenog za slikanje. Negde oko deset smo kona\u010dno stigli. Do\u010dekala me je stara kamena tvr\u0111ava; na moje iznena\u0111enje pusta. \u010citav grad sme\u0161ten me\u0111u srednjevekovnim zidinama. Krenuh polako uz stepenice da obilazim ovo staro zdanje. Prolazi i staze su bile izuzetno uske, du\u017e njih su se stiskale male radnje sa suvenirima inspirisanim mahom morskim motivima. Sa strana, staze su bile bogato ukra\u0161ene cve\u0107em, na pojedinim mestima i pretrpane saksijama. Svaki okov na vratima i prozorima je bio pravo umetni\u010dko delo. Na vrhu kamenog grada nalazi se ba\u0161ta sa izlo\u017eenim kaktusima i izlo\u017ebom statua lokalnog umetnika. Kako se tvr\u0111ava nalazi na vrhu brda, iz ba\u0161te se pru\u017ea neverovatan pogled na morsku obalu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ceo taj kameni grad je minijaturan i mogu\u0107e ga je detaljno obi\u0107i sa sve ulascima u suvenirnice za otprilike dva sata. Po napu\u0161tanju zamka, odlu\u010dila sam da se vratim pe\u0161ke ka Nici nadaju\u0107i se da \u0107u uspeti da na\u0111em stazu kojom se Ni\u010de \u0161etao svojevremeno dok je boravio u ovom kraju i pisao Tako je govorio Zaratustra. Stazu na\u0161la nisam, a Ni\u010dea sam nekoliko puta spominjala sve sa onom re\u010di na j.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Elem, jedna dama ne treba po Nici i oko Nice da \u0161eta sama. To sam zapravo utvrdila jo\u0161 dan ranije \u0161etaju\u0107i promenadom ka Kanu. Taj dan gotovo da nije bilo \u201cosamljenog\u201d mu\u0161kog prolaznika koji nije na\u0161ao razlog da mi \u201cdobaci\u201d ne\u0161to, a to mo\u017ee biti jako neprijatno ako ne razumete jezik i niste navikli da vam ljudi tek tako \u201cdobacuju\u201d. Pomislim ja, taj dan vra\u0107aju\u0107i se iz Ezea, ovde sam jedini pe\u0161ak \u2013 \u0161to zna\u010di bi\u0107u mirna. Ali nije pro\u0161lo ba\u0161 tako bezbolno, jer su ovog puta svi motociklisti i kamiond\u017eije odlu\u010dile da mi \u201csvirnu\u201d po ne\u0161to. Koliko iritantno svirkanje toliko i tunel na koji sam naletela, natera\u0161e me da se uputim nekim sporednim putem. Na po\u010detku mi se \u010dinilo da sam na slepom putu koji \u0107e me verovatno dovesti samo do ulaza u privatne u\u0161u\u0161kane vile. Na sre\u0107u, nakon nekih sto metara sam naletela na putokaz koji je ozna\u010davao pe\u0161a\u010dku stazu ka jednom seocetu na obali. Pomislim u trenutku, kako bi bilo sjajno prese\u0107i put kroz prirodu, do obale.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Me\u0111utim, \u010dim sam stupila na stazu oblio me je hladan znoj\u2026 Ispred mene strme, klizave stepenice koje se o\u0161tro spu\u0161taju niz golu, kamenu liticu, a ja sama u klizavim ko\u017enim japankama, s ogromnim nezgrapnim suvenirom u jednoj ruci sa torbicom preba\u010denom preko ramena iste te ruke, fotoaparata u drugoj ruci sa torbom za aparat i propratnu mu opremu preba\u010denu preko grudi\u2026 hm. Po glavi su mi se rojile misli: Ajde Marice, u\u017eivaj, avantura, vidi kakav pogled, ne nema manijaka u okolnim \u017ebunji\u0107ima i sli\u010dna sranja. No, d\u017eabe\u2026 \u017emarci su me podilazili. Zastadoh da razmislim koliko je pametno spu\u0161tati se tako sam, pa \u0161ta ako se skrkam dole tako kilava kakva sam sva\u2026 A zatim, samo na sekund proleti mi misao: Zamisli da ovaj prizor bude poslednja slika koju \u0107e\u0161 videti u \u017eivotu! I od te sulude misli, obuzeme me kona\u010dno spokoj, potpuno opu\u0161tena po\u010dela sam da u\u017eivam u svakom koraku zastaju\u0107i na momente da bih mogla da u\u017eivam u toj osamljenosti i miru, kao da sam potpuno sama ostala na svetu. Ubrzo je i staza postala pitomija, zelenilo je zamenilo malopre\u0111a\u0161nje kamene litice, te i moj korak postade opu\u0161teniji i du\u017ei. I dok sam se lenjo protezala du\u017e staze, razmi\u0161ljaju\u0107i kako se ona malopre\u0111a\u0161nja brdska koza tako lako opet pretvori u lenjog ba\u0161tenskog pu\u017ea, ispred nogu mi promili zmija! Ajme te naprasne panike opet: Da li tamo ima otrovnica ili ne?, Mog tatu je ujela otrovnica, da li je ta privla\u010dnost otrovnica nasledna? a onda prakti\u010dno luda\u010dkim trkom stigoh do puta. Eh, sre\u0107i mojoj nije bilo kraja kada sam se dokopala asfalta, od\u0161etala do stanice i kona\u010dno stigla u hotel.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Opasne avanture i sulude pe\u0161a\u010dke ture od sada izvodim isklju\u010divo u paru. Mada, moram priznati da mi nije bilo lo\u0161e, bar je silan strah svario preterani ru\u010dak i stvorio mesta u stomaku za jo\u0161 jednu preteranu ve\u010deru u Havana restoranu, o kojoj bih mogla ispisati jo\u0161 jedan ceo post, ali ne\u0107u \ud83d\ude09<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t