{"id":669,"date":"2012-08-05T02:05:19","date_gmt":"2012-08-04T18:05:19","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=669"},"modified":"2024-04-17T10:04:29","modified_gmt":"2024-04-17T10:04:29","slug":"trinidad","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=669","title":{"rendered":"Trinidad"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

To jutro sam ustala na desnu nogu. Nikada nisam \u010dula da neko koristi ovaj izraz ranije, ali \u010dini mi se da on najbolje oslikava stanje koje je suprotno od onog koje ljudi opisuju izrazom \u201custao sam na levu nogu\u201d. Svako jutro na Kubi sam zapravo po\u010dinjala desnom nogom. Te je ovo jutro bilo kao i svako prethodno. Dan smo po\u010deli rano, standardno lo\u0161im kubanskim doru\u010dkom. Posle njega je usledilo jedno\u010dasovno \u010dekanje taksija koji je trebao da nas prebaci s na\u0161ih rajskih ostrva do Morona, odakle je trebalo da uhvatimo autobus za Trinidad. U Moronu su stvari krenule \u201cneo\u010dekivanim\u201d tokom. Imali smo malih komplikacija s prevozom, \u0161to je zapravo sasvim o\u010dekivano na Kubi te se nismo mnogo nasekirali. Odjednom sam samo osetila da me svi ti ljudi koji poskakuju oko mene, nude\u0107i kojekakav prevoz silno zamaraju, te odlu\u010dih da sednem. Dragi mi se tu obeno\u0161ke pridru\u017ei, te smo neko vreme sedeli na ivici trotoara zure\u0107i u mapu grada, i razmi\u0161ljaju\u0107i \u0161ta nam je \u010diniti. Ozbiljne i duboke misli su nam \u010desto prekidali isti oni likovi od kojih smo samo par minuta ranije pobegli sa stanice. Te na kraju odlu\u010dismo da krenemo ka centru grada i tamo natenane odlu\u010dimo kada i kako \u0107emo do Trinidada sti\u0107i. Gledaju\u0107i plan grada, shvatili smo da smo na putu do centra obi\u0161li sve \u0161to bi nam jedan vodi\u010d preporu\u010dio da vidimo a kako ni nismo imali jarku \u017eelju da se zadr\u017eavamo, jedino logi\u010dno nam se \u010dinio da potra\u017eimo neki taksi koji \u0107e nas prevesti do Trinidada. Jedan od najve\u0107ih paradoksa na Kubi, zbog dvostruke valute i odvojenih autobusa za turiste, je da \u0107e vas vo\u017enja taksijem ko\u0161tati koliko i autobuska karta ukoliko na\u0111ete bar jednog saputnika. Jo\u0161 ve\u0107i paradoks je da \u0107e taksisata od para koje je dobio od nas za tu vo\u017enju mo\u0107i da hrani celu porodicu bar 2-3 meseca. Te se tako na\u0161e kratke muke pretvori\u0161e u sasvim prijatnu vo\u017enju do \u017eeljenog odredi\u0161ta sa sve taksistinim zalaganjem da nam na\u0111e odgovaraju\u0107i sme\u0161taj bez uplitanja lokalnih prevaranata. Dan jednostavno nije mogao da se zavr\u0161i bolje.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sutradan smo ustali rano i opet na desnu nogu. Doru\u010dak je tako\u0111e odlu\u010dio da nastavi tradiciju te je bio lo\u0161 kao i svi pre njega. Taj doru\u010dak i nije toliko lo\u0161, ali i najve\u0107i obo\u017eavaoci jaja, sasu\u0161enog belog hleba, nezrelog ananasa i bljutave papaje bi se umorili da moraju to da jedu svako jutro. Nakon tog standardnog doru\u010dka, krenuli smo u obilazak grada. Volim te rane jutarnje \u0161etnje, dok ve\u0107ina jo\u0161 uvek spava u\u0161u\u0161kana u toploj postelji. Trinidad je star grad. Pre\u017eiveo je gusare, zlatno \u0161e\u0107erno doba i rat za nezavisnost. I pored burne istorije, u\u017ei centar grada se malo menjao. Ku\u0107e su tipi\u010dne \u0161panske kolonijalne sa visokim tavanicama i ravnim krovovima, simetri\u010dne, obi\u010dno s dvokrilnim vratima u sredini i visokim prozorima sa strane. Ku\u0107e su u \u017eivim bojama, te iako vrlo proste \u010dine se izuzetno lepim. Kako temperature u ovim krajevima nikada nisu niske, prozori nisu ustakljeni. Sa spoljne strane za\u0161ti\u0107eni su re\u0161etkama a sa unutra\u0161nje drvenim \u0161alonima koji su preko dana \u0161irom otvoreni te mo\u017eete da zavirite u svaku ku\u0107u pored koje pro\u0111ete. U tim ranim jutarnjim satima, \u0161aloni su na svim ku\u0107ama bili zatvoreni. Tek po koji ranoranilac sedeo je na visoko izdignutom pragu svoje ku\u0107e i u ti\u0161ini pu\u0161io. U\u017eivali smo par sati u \u0161etnji pustim \u0161arenim ulicama. A onda, \u010dinilo mi se kao po dogovoru, ceo grad je ponovo bio na nogama. Ulice su odjednom preplavili ljudi dolaze\u0107i sa svih strana. Odlu\u010dili smo da se malo sklonimo tom u\u017eurbanom narodu s puta, te smo krenuli u obilazak galerija. Kuba je pretrpana galerijama, \u0161to dobrim, \u0161to onim lo\u0161ijim. Nije lako na\u0107i ne\u0161to kvalitetnje po povoljnim cenama. Na \u017ealost ve\u0107ina slika koja nam se dopala je prema\u0161ivala bud\u017eet koji smo planirali za umetnost te smo ve\u0107i deo oko podneva proveli zuje\u0107i \u010de\u017eljivo u slike po onim boljim galerijama, ulaze\u0107i po vi\u0161e puta u neke od njih i beznade\u017eno se cenkali. Na kraju, vi\u0161e nismo znali \u0161ta nam se svi\u0111a pa smo prezasi\u0107eni umetno\u0161\u0107u seli na stepeni\u0161te glavnog trga sa \u017eeljom da malo predahnemo. Oko nas su se lokalna deca zabavljala pu\u0161tanjem zmajeva. Jedan od klinaca je bio izuzetno nadaren. Ja nikada nisam uspela da ovladam tom ve\u0161tinom kao dete, te sam ga pomalo ljubomorno gledala dok je spretno vukao konce. Svaki put kada se \u010dinilo da \u0107e se zmaj sru\u010diti na krov, on je uspevao da ga podigne. Ubrzo su se i druga deca pridru\u017eila te su krenuli da obaraju zmajeve jedni drugima i meni se to vi\u0161e nije \u010dinilo kao preterana zabava.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Malo dalje u lokalnoj kafani, dok smo ispijali kafu, pridru\u017eio nam se sredove\u010dni gospodin, filmski elegantan sa svojim slamenim \u0161e\u0161irom i \u010distoj beloj ko\u0161ulji. Pri\u010dao nam je o Kubi, o revoluciji, o tome kako je jednom sreo \u010cea i delegaciju iz Jugoslavije dok je radio kao portir jednog hotela. Pri\u010dao je polako, tihim ispucalim glasom, onim koji obi\u010dno imaju pu\u0161a\u010di. Pri\u010dao nam je i o \u010dudima kubanske medicine, o svojoj porodici i kubanskoj budu\u0107nosti. Oti\u0161ao je tiho, kao \u0161to je i do\u0161ao vi\u0161e izvinjavaju\u0107i se nego opra\u0161taju\u0107i se, dok se rukovao na rastanku.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kasnije to popodne, nai\u0161li smo na grupu lokalaca koji su igrali domine. Na Kubi ljudi dosta vremena provode na ulici, ispred svojih ku\u0107a. Za razliku od Azijata oni ne jedu i ne pripremaju obroke na ulici, ali se okupljali dru\u017eenja radi. Tako su se i ova \u010detiri domina\u0161a okupila oko stola koji je jedan od njih izneo ispred ku\u0107e. Nisu izgledali ni najmanje zbunjeno \u0161to im virimo u domine preko ramena sporadi\u010dno ih slikaju\u0107i. Jedan od njih je bio posebno dru\u017eeljubiv i oran za \u0107eretanje uveravaju\u0107i nas kako smo se ve\u0107 sreli to jutro. Ostali smo s njima dok nisu zavr\u0161ili partiju, i\u0161\u010dekuju\u0107i pobednika. Moj favorit, na \u017ealost, nije pobedio. Za razliku od pu\u0161tanja zmaja, domine su mi prili\u010dno i\u0161le od ruke, no ipak se nisam usudila na partiju sa iskusnim kubanskim uli\u010dnim bleja\u010dima. Ti ljudi ipak imaju svo vreme ovog sveta da usavr\u0161avaju svoje domino ve\u0161tine, a ja sam moju poslednju partiju odigrala pre vi\u0161e od dvadeset godina.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Da ne bi naru\u0161avali ve\u0107 ustaljenu naviku ustajanja na desnu nogu taj dan smo zavr\u0161ili sa tradicionalno lo\u0161om ve\u010derom. Jednoglasno smo do\u0161li do zaklju\u010dka, nakon vi\u0161e\u010dasovnog razmi\u0161ljana, da ta sre\u0107a koja nas prati mora biti nekako povezana sa monotonim obrocima. A ta ve\u010dera, kao i doru\u010dak i nije tako lo\u0161a, ali i najve\u0107i obo\u017eavalac pirin\u010da, tamnog pasulja i piletine bi se umorio da to mora da jede svako ve\u010de.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t