{"id":70,"date":"2008-08-29T03:33:53","date_gmt":"2008-08-28T19:33:53","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=70"},"modified":"2024-04-22T06:11:05","modified_gmt":"2024-04-22T06:11:05","slug":"tara-od-kaluderskih-bara-do-mitrovca","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=70","title":{"rendered":"Tara: Od Kalu\u0111erskih Bara do Mitrovca"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Krenuli smo u subotu u devet ujutru iz Beograda. Grlo me je stezalo, jedva sam gutala. Premorenu od jurnjave prethodnih dana i nedostatka sna, savladavala me je groznica. Bilo mi je hladno iako je Beograd goreo na nekih 36 stepeni. U toku puta mi je bivalo sve gore, glavobolja i mu\u010dnina nisu jenjavale dok napokon, nakon pet sati truckanja, nismo stigli do Kalu\u0111erskih Bara. Slomljena se izgegah iz autobusa. Osvrnuh se oko sebe i bez mnogo odu\u0161evljenja sam konstatovala da Tara na prvi pogled deluje simpati\u010dno. Sve\u017e vazduh i sunce, u\u010dini\u0161e da se ose\u0107am mnogo bolje. Plan je bio da provedemo prva dva dana na putu do Mitrovca. Da krenemo jugo-zapadno ka Zbori\u0161tu, a zatim severo-zapadno ka Mitrovcu. Sude\u0107i po karti delovalo je lako, trebalo je pratiti stazu broj 2 do Zbori\u0161ta, a zatim stazu broj 6 do Mitrovca. Staze su na mapi, ve\u0107im delom pratile kolske ili konjske staze. Okrepljeni u obli\u017enjem restoranu, krenusmo na put.<\/p>

Po\u010detak nas nije odu\u0161evljavao, ali trebalo je malko udaljiti se od sela. Dosta nezainteresovano smo promicali prvih par kilometara poku\u0161avaju\u0107i da izbalansiramo tempo sa teretom na le\u0111ima i temperaturnim uslovima. Jedva da smo odmakli 3-4 kilometra kada se ispred nas ukazao traktor. Mileo je polako uskom stazom pretovaren senom. Na vrhu, zavaljena u senu, u\u017eivala je baka. Samo joj je glava obavijena maramom virila iz plasta. Veselo nam mahnu, pozivaju\u0107i nas da joj se pridru\u017eimo. Kada nam se sasvim pribli\u017ei\u0161e deda zaustavi traktor i osmehuju\u0107i se prozbori:<\/p>

\u2013 Ooooj deco! Kuda \u0107ete?
\u2013 Dobar dan! Krenuli za Zbori\u0161te. Jesmo li na dobrom putu?
\u2013 Jeste, jeste\u2026 al\u2019 daleko vam je to. Ne mo\u017eete sti\u0107i no\u0107as. Nego ajte vi s babom na seno, pa sa nama u selo. Sutra izjutra krenite za Zbori\u0161te.
\u2013 A neka hvala\u2026 \u2013 odgovori\u0161mo gotovo u glas \u2013 Idemo polako, pa dokle stignemo. Zano\u0107i\u0107emo negde uz put.
\u2013 \u2018O\u0107ete li sve do tamo pe\u0161ke?
Klimnusmo potvrdno.
\u2013 Neka, neka\u2026 valja se. \u2013 dodade polako, mahnu nam umesto pozdrava i nastavi put.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Raspolo\u017eenje nam se naglo popravi posle ovog susreta. Razvijali smo teorije \u0161ta bi baka spremila za ve\u010deru da smo kojim slu\u010dajem krenuli. Smeju\u0107i se, konstatovali smo da markacija postaje sve gora i da pojma nemamo gde se ta\u010dno na karti nalazimo. Razdvoji\u0161mo se na razli\u010dite strane kako bi na\u0161li bar neki trag po kojem bi mogli da se orjenti\u0161emo. Najzad, posle polu\u010dasovnog vrtenja u krug, si\u0111o\u0161mo do nekog makadamskog puta. Sa obe strane puta le\u017eale su razbacane ku\u0107ice, uglavnom nedovr\u0161ene, a zatim opet, malo niz put zavlada\u0161e prostrane livade. Nismo dugo ostali sami. Sretosmo dva starija putnika, koji uspori\u0161e \u010dim su nas opazili.<\/p>

\u2013 Dobar dan! \u2013 gotovo uzviknusmo.
\u2013 Dobar dan deco!
\u2013 Jel ovo put za Zbori\u0161te? Nema nigde markacija, pa nismo najsigurniji gde smo.
Jedan od njih uze kartu i pogleda. Te nakon par minuta ozbiljnog zagledanja karte, dodade:
\u2013 Evo ovde. \u2013 pokaza prstom \u2013 Gde se ovaj mali put razdvaja od ovog \u017eutog. To vam je tu iznad one livade, pored ku\u0107e Stojanovi\u0107a.
\u2013 Al\u2019 Zbori\u0161te vam je daleko, morate kroz \u0161umu, a ima medveda.
\u2013 Medvedi? Zar im nije stani\u0161te gore?
\u2013 Ih, gore? Ta, to vam je na dvadesetak kilometara odavde, a \u0161ta je to za me\u010dku kad je gladna? Ju\u010de smo krenuli u \u0161etnju deda Bo\u017ea i ja, i nalete\u0161mo na trofej. Nismo odmakli 5 metara u \u0161umu, kad ono na sred puta zaklan srnda\u0107. Sve\u017ea krv se ose\u0107ala\u2026 a svuda okolo me\u010dkine sline.
Izgledao je kao Branko Kockica u tom momentu. S pomalo preteranim strahom na licu, onim koji imaju glumci za decu, kada namerno karikiraju izraze na licu. S mukom zadr\u017eah ozbiljan izraz lica. A on nastavi pri\u010du dalje, nepovezano.
\u2013 Deda Bo\u017ea vam je silna starina. Doveli ga sinovi pre dva\u2019est godina ovde da umre. Nije mu bilo spasa. Sa zemljom se sastavio. Al\u2019 malo po malo i oporavi se on. Le\u010di ovaj vazduh. Evo ga danas osamdesetdevet ima i hoda br\u017ee od mene, pre se ja zadi\u0161em od njega. Ka\u017eem vam ja\u2026 \u2013 nastavi pri\u010du malo ti\u0161e \u2013 ima medveda. Bo\u017ea sve tako, kad kroz \u0161umu idemo, zvi\u017edi na sav glas. Veli, da javimo gazdi da smo stigli, da nas ne dira. Ima medved \u0161ta i manje jesti, ne\u0107e tek tako na \u010doveka. Al\u2019 opet, bolje biti na oprezu. Nije ba\u0161 \u0161uma za no\u0107, a samo \u0161to se nije smrklo.
\u2013 Pa mislili smo sad da ovde negde prostremo \u0161ator.
\u2013 A imate \u0161ator? Pa mo\u017eete ovde gde \u2018o\u0107ete. Imate i gore Jovi\u0107e. Fini ljudi, mo\u017eete kod njih i zano\u0107iti. Ili ako \u0107ete sa nama nazad u selo, pa kod mene na ve\u010deru i kafu. \u2013 Ponudi nas uz osmeh.
\u2013 Ma daleko nam je sad da se vra\u0107amo u selo. Ovde \u0107emo negde.
\u2013 Kako \u2018o\u0107ete. Al\u2019 u povratku obavezno da svratite. Ja sam u onoj ku\u0107i, ta\u010dno iznad \u010desme.
\u2013 Ho\u0107emo. \u2013 Slagasmo jednoglasno \u2013 Prijatno ve\u010de!
\u2013 Sretan put deco!<\/p>

\u010cim za\u0111o\u0161e, rasprostre\u0161mo \u0161ator na obli\u017enjoj livadi. Ve\u0107 se smrkavalo kada smo zavr\u0161avali s ve\u010derom. \u017dvakali smo presu\u0161eni dvopek s pa\u0161tetom od soje. Miljan je ma\u0161tao o tome kao bi nam baka mesila zeljanicu da smo joj se pridru\u017eili na onom traktoru, a ja upla\u0161eno zami\u0161ljala kako poku\u0161avam da starici objasnim da ne jedem meso, dok mi ona s osmehom na licu secka slaninicu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

No\u0107 koja je usledila, pretvorila se u mali zdravstveni pakao. Groznica me je ponovo savladala. Naizmeni\u010dno sam se kuvala i smrzavala, uz takvu navalu kijavice da sam imala utisak da mi mozak curi na nos. Ujutru me je bolela svaka ko\u0161\u010dica u telu, a “sre\u0107i” kraja nije bilo kada sam uvidela da su sve maramice koje sam rasula po \u0161atoru u toku no\u0107i krvave. Bar je mozak ostao na mestu, on je valjda sivo-beli, crvenu niko nije spominjao na \u010dasovima biologije.
Raspolo\u017eenje mi nije popravio doru\u010dak, ina\u010de indeti\u010dan kao ve\u010dera prethodnog dana, s tim da se dvopek jo\u0161 vi\u0161e sasu\u0161io. Sedenje na sve\u017eem vazduhu mi je znatno popravilo bolesni\u010dko stanje, te smo nakon mog kra\u0107eg ube\u0111ivanja Miljana da mi je mnogo bolje, krenuli dalje.<\/p>

Pro\u0111o\u0161mo baku, deku i stado ovaca a onda sa \u017ealjenjem konstatovali da je markacija toliko o\u010dajna da nigde ne\u0107emo sti\u0107i ako se na nju budemo oslanjali. Negde ispred Runjeve glave (za koju u tom momentu i nismo znali da je Runjeva glava), zamoli\u0161mo jednog kosa\u010da za pomo\u0107<\/p>

\u2013 Ma da, svi pogre\u0161e tu dole. Nanese ih trag kola, a staza je ne\u0161to ni\u017ee. Ma i te markacije, to zaraslo ponegde, ponegde ljudi raskr\u010dili \u0161ume, a niko to ne obnavlja. \u2013 re\u010de gledaju\u0107i u mapu koju smo mu poturili.
\u2013 Ajte ovamo. Otprati\u0107u vas na onu glavicu. Bolji je pogled s nje. Da vam poka\u017eem kuda dalje.
Uputismo se ka glavici. Kosa\u010d je \u0161ip\u010dio ispred nas. Videlo se da je pre\u0161ao \u0161esdesetu. Ali njegov korak be\u0161e mnogo du\u017ei i br\u017ei od na\u0161eg. Na vrhu glavice mi je du\u0161a ve\u0107 izlazila kroz nos izme\u0161ana s goru\u0161icom uzrokovanom soja pa\u0161tetom.
\u2013 E odavde pratite trag mog traktora do doline. Pa kad budete naspram Milojkove kolibe, to vam je ona na vrhu \u2013 pokaza u pravcu obli\u017enjeg brda \u2013 nastavite dalje utabanom stazom. Al\u2019 dr\u017eite se doline, dok skroz ne zaobi\u0111ete Runjevu glavu. Nemojte gore kroz \u0161umu. Pred kraj tog puta vide\u0107ete put gde je pro\u0161ao buldo\u017eer. Prave novi put za Kusturicino selo, pa s njega si\u0111ete levo i tu ste na Zbori\u0161tu.<\/p>

Zahvali\u0161mo se i krenu\u0161mo dalje.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ni\u0161ta mi nije bilo jasno, ni gde skre\u0107emo, ni kuda idemo. Kada ne znam kuda idem, postajem nervozna. D\u017eaba sva lepota koja nas okru\u017euje. Ne bih da se gubim okolo, magla je ve\u0107 krenula da se di\u017ee, hrane jedva da bi imali jo\u0161 za jedan obrok, a jakne nismo poneli. Miljan se trudio da nas odr\u017eava na “pravom” putu. Ja sam se samo tromo i bezvoljno vukla za njim. Nakon par kilometara do\u0111o\u0161mo do tog Kusturicinog puta. U potpunosti je bio prekriven \u0161ljunkom. Nedostaje samo asfalt da se izlije. To mi se nikako nije svi\u0111alo. Ovo je trebala da bude \u0161etnja u prirodi, a ne tabananje 10 kilometara od Zbori\u0161ta do Mitrovca uz put po kojem vozaju automobili.<\/p>

Magla je postajala sve gu\u0161\u0107a, te bilo kakvo tra\u017eenje alternativnih puteva kroz \u0161umu nije dolazilo u obzir. Kada se vidljivost smanjila na nekih desetak metara, raspolo\u017eenje nam se naglo povratilo. Ku\u0107ice, koje su se nazirale iz magle, delovale su totalno bajkovito. Tu, u neposrednoj blizini, mogli smo \u010duti ovce i \u010dobane, ali ih od guste magle nismo videli. Nakon par kilometara odlu\u010dili smo da proverimo pravac, te smo krenuli u pravcu glasa \u010dobana koji je ne\u0161to dovikivao ovcama.<\/p>

\u2013 Dobar dan! \u2013 doviknu mu Miljan.
\u2013 Dobar dan! \u2013 re\u010de \u010dovek, kre\u0107u\u0107i se ka nama. Tek nakon par minuta smo mu nazirali obrise.
\u2013 Za Mitrovac? Ovim putem?
\u2013 Da, da\u2026 samo pravo\u2026 ima jedno desetak kilometara do tamo. Pratite taj \u0161ljunkoviti put, i onda \u0107ete nai\u0107i na asfaltirani. Odatle imate jo\u0161 dva kilometra do Mitrovca.
\u2013 A jel ima neki lep\u0161i put da ne idemo ovim kuda prolaze automobili?
\u2013 Pa nema sada, jedino skroz okolo, da se vra\u0107ate. Al\u2019 izgubi\u0107ete se u \u0161umi po ovoj magli, nema nikakvih oznaka. Mo\u017eete dole, pred kraj puta. Ima spomenik, kameni. Kraj njega desno, pa samo pravo i izlazite ta\u010dno u centar sela.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Razo\u010darano nastavi\u0161mo niz put. Tabani su nam uz put ote\u017eali. \u0160etnja po \u010dvrstoj podlozi ne prija. Postajalo je previ\u0161e hladno. \u010cinilo se da tih deset kilometara nemaju kraja. Na svakoj raskrsnici smo vagali, da li je \u010di\u010da mislio na pravi spomenik ili je dovoljno da vidimo ve\u0107u kamenu gromadu? Zbog nesigurnosti smo odustajali od skretanja. Uglavnom smoreni, lenjo smo se vukli. Nakon, \u010dinilo nam se ve\u010dnosti, magla se malo podigla i ispred nas se ubrzo ukazao Tankosin grob. Bili smo sigurni da je \u010di\u010da na njega mislio kada je spominjao kameni spomenik. Skrenu\u0161mo desno, da prokopani put. Bilo je to kona\u010dno zaslu\u017eeno u\u017eivanje. Zemljani put, prokopan buldo\u017eerom dodu\u0161e, kroz gustu borovu \u0161umu. Posle du\u017eeg vremena me odsustvo oznaka na putu nije uzbu\u0111ivalo. U\u017eivali smo u svakom koraku. Pred kraj se magla ponovo spustila. Gusta i te\u0161ka. Kada smo stigli do asfaltnog puta, magla je bila toliko gusta da nismo videli da se selo pru\u017ea bukvalno preko puta.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Promrzli i gladni, u\u0161li smo u lova\u010dki dom. Kuvano vino s prebrancem i pala\u010dinkama za dezert, u\u010dini\u0161e da nam ponovo sve bude potaman. Dodu\u0161e, Miljan je prebranac neiskusno zamenio Kara\u0111or\u0111evom \u0161niclom.<\/p>

Vremenski uslovi, samo su dodatno pogor\u0161ali moje o\u010dajno zdravstveno stanje. Te smo se nakon no\u0107i, prespavane u de\u010dijem odmarali\u0161tu vratili za Beograd<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U Beograd smo stigli prili\u010dno razo\u010darani. Trebalo je na po\u010detku da budemo svesni, da tamo ne\u0107emo u\u017eivati u onom vidu turizma na koji smo navikli u \u010ce\u0161koj. Da \u0107e markacija verovatno biti o\u010dajna, bar na manje popularnim delovima. Milion puta mi je kroz glavu pro\u0161la misao, koliko bi staza markirali \u010cesi za pe\u0161ake kroz \u0161umu i zami\u0161ljala sve one njihove crvene, zelene, \u017eute i plave oznake na drve\u0107u. \u0160teta, jer posle toliko \u0161etnji po \u010ce\u0161koj, malo koja \u0161uma mo\u017ee da se meri s ono malo Tare \u0161to smo mi videli u ova dva dana. Posebno, \u0161to ovaj deo puta koji smo pre\u0161li \u010dak i ne spada u podru\u010dje nacionalnog parka. Ipak, najve\u0107i \u0161ok za mene je bio ovaj put koji prave ka Kusturicinom selu. Ne znam koliko izgradnja puta ima veze sa samim nazovi etno selom by Kusta. Ali da li se budala koja ga pravi, zapitala koliko \u0107e ovaca i krava naterati dnevno da prelaze preko tog puta? jer isti stoji mnogim \u017eivotinjama na putu od obora do pa\u0161njaka. No, o\u010digledno preuzimamo kineske metode u turizmu. Uni\u0161timo pravo i autenti\u010dno etno selo i izgradimo lep\u0161e, bolje i jo\u0161 starije, malo ni\u017ee niz put. Bruka, al\u2019 od koga je nisam ni iznena\u0111ena.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Krenuli smo u subotu u devet ujutru iz Beograda. Grlo me je stezalo, jedva sam gutala. Premorenu od jurnjave prethodnih dana i nedostatka sna, savladavala me je groznica. Bilo mi je hladno iako je Beograd goreo na nekih 36 stepeni. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[25,554,502],"tags":[216,219,283,344,345,359,371,390,417,437,473],"class_list":["post-70","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-serbia","category-serbia-stories","category-stories","tag-kaluderska-bara","tag-kampovanje","tag-mitrovac","tag-planina","tag-planinarenje","tag-priroda","tag-putovanja","tag-samostalna-putovanja","tag-srbija","tag-tara","tag-visednevno-kampovanje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/70","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=70"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/70\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":14284,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/70\/revisions\/14284"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=70"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=70"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=70"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}