{"id":737,"date":"2012-11-12T16:05:26","date_gmt":"2012-11-12T08:05:26","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=737"},"modified":"2024-04-13T17:36:24","modified_gmt":"2024-04-13T17:36:24","slug":"berlin-setnja-uz-spreju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=737","title":{"rendered":"Berlin: \u0160etnja uz \u0160preju"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U Berlin smo se doselili par dana pred kraj avgusta 2011. 31. avgusta smo prvi put pro\u0161etali uz reku \u0160preju. Ja sam obi\u010dno o\u010dajna s datumima i ovog se ba\u0161 iz tog razloga i se\u0107am. To je bio dan na\u0161e pete godi\u0161njice koju smo uspeli da zaboravimo u svoj toj frci oko seljenja. Setili smo je se upravo u toj \u0161etnji kraj reke.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Pre pisanja ovog posta, da me je neko pitao koja reka proti\u010de kroz Berlin kao iz topa bih odgovorila: \u0160pre, a onda se jo\u0161 i pametna pravila dodaju\u0107i kako se na zapadnim krajevima Berlina uliva u Havel. I dok bi za ovo \u0160pre jo\u0161 moglo i da mi se progleda kroz prste jer se na nema\u010dkom njeno ime pi\u0161e\u00a0Spree (tj. zvu\u010di \u0160pre), Havel se na nema\u010dkom pi\u0161e Havel \u0161to se \u010dita Hafel. No moj antitalenat za jezike prevazilazi sve granice, te i pored svog znanja nema\u010dkog ja imam tendenciju da neke re\u010di \u010ditam kako nas je Vuk u\u010dio. Sva sre\u0107a pa sam svojih slabosti svesna, te uvek proveravam imena geografskih pojmova kojih se iz \u0161kole ne se\u0107am. Ako smo ove reke ikada i spominjali, uspela sam da ih zaboravim.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

No ova \u0160preja mi je ba\u0161 zadala muka. Obi\u010dno srpsku verziju imena geografskih pojmova nalazim tako \u0161to isti u orginalu na\u0111em na vikipediji, a onda kliknem na srpsku verziju teksta, \u010disto da proverim da se nisam zanela kao u slu\u010daju Hafela. Problem je \u0161to ja u verodostojnost \u010dlanaka na vikipediji ba\u0161 i ne verujem puno, te uvek proveravam njihove izvore kada moje naga\u0111eanje nema mnogo veze s onim \u0161to tamo pi\u0161e. \u0160to je opet ovde bio problem jer izvori nisu bili na srpskom jeziku. A \u0160pre ba\u0161 ne zvu\u010di kao \u0160preja, prizna\u0107ete. U na\u0161oj ku\u0107i postoji more atlasa i mapa, no nijedna na srpskom. Zapravo jedan na\u0161 atlas je \u201ckao\u201d na srpskom. Izdala ga je Mladinska knjiga, no istoj se o\u010digledno nije isplatilo da prevodi mape za srpsko tr\u017ei\u0161te, te ih je ostavila u orginalu. To mi je probudilo mu\u010dna se\u0107anja na ranu mladost kada otkrijem da sam pokupila knjigu hrvatskog izdava\u010da i da opet ne\u0107u uspeti da pohvatam imena glavnih junaka. Ovaj \u201cincident\u201d \u0107e mi taman biti podsetnik da na\u0111em negde atlas na srpskom, srpskog izdava\u010da a ne tamo neke MK, TK, PK ili ko zna koje druge grupe, kada slede\u0107i put budem u poseti domovini. Na kraju odlu\u010dih da prihvatim ovo \u201cvikipedijino\u201d ime jer se u \u010dlanku navodi i ime reke na lu\u017ei\u010dkom srpskom (Sprewja) \u0161to se ve\u0107 dalo proveriti, pa je recimo to donekle imalo smisla.<\/p>

Te dakle povono: Kroz Berlin vijuga reka \u0160preja i na zapadnom izlazu iz grada uliva se u Hafel.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

I tako, pre dva dana po\u010de vikend i mi odlu\u010dismo da isti provedemo \u0161etaju\u0107i uz \u0160preju. Ona nije preterano \u0161iroka na svom putu kroz Berlin. Zahvaljuju\u0107i ravnici u kojoj se Berlin ugnjezdio izvijugala se poput zmije na de\u010dijim crte\u017eima. Svako malo prese\u010dena je kanalima, \u0161to prirodnim, \u0161to ve\u0161ta\u010dkim. Krenuli smo da je pratimo od istoka ka zapadu. Plan je bio da je pratimo od Muzejskog ostrva. No usput se setih da postoji to jedno par\u010de staro-berlinskog zida u blizini \u017eelezni\u010dke stanice koji se nalazio na kanalu i da bi bilo lepo da ga kona\u010dno vidimo, te je put uz \u0160preju zapo\u010deo upravo kod stanice na spoju kanala i reke.<\/p>

Uglavnom smo \u0161etali uz desnu obalu. Ja volim taj deo jer bez obzira na godi\u0161nje doba deluje pomalo usamljeno. Malo ko prolazi tim stazama. Poneki biciklista, mada ni njih nema puno. Uz put se smenjuju zeleni delovi, pre drvoredi nego parkovi i staze kraj stambenih zgrada. Kada se pro\u0111e Tirgarten ni turisti\u010dkih brodova vi\u0161e nema. Na tom jednom manjem delu severno od Tirgartena, taman kada se pro\u0111e Moabitski most i za\u0111e u poslovni centar istoimenog naselja, staza vodi kroz Put se\u0107anja. Put se\u0107anja po\u010dinje delom staro-brlinskog zida donetog odnekle, jer tu zida nikada bilo nije. Statuom \u010doveka koji istr\u010dava iz zida, i do kraja vas prati devet bista nema\u010dkih heroja postavljenih na postoljima na kojima su ispisana njihova imena i mudre im misli.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Put se\u0107anja (Stra\u00dfe der Erinnerung) je posve\u0107en nema\u010dkim herojima bez ma\u010da, onima koji su je branili bez oru\u017eja, posve\u0107en nau\u010dnicima, politi\u010darima i kulurnim radnicima koji su se borili za slobodu i ljudsko dostojanstvo.
Prva bista je postavljena 2002. i poslednja 2009. A na njima se nalaze:<\/p>

  • Georg Elser (1903-1945) \u2013 \u010covek koji je zamalo ubio Hitlera 8, novembra 1939. u Minhenu. Zakasnio je svega 13 minuta.<\/li>
  • Tomas Man (Thomas Mann) (1875-1955) \u2013 Nema\u010dki pisac nobelovac, autor Propasti jedne porodice i \u010carobnog brega. I mnogih drugih naravno, no meni su ove dve omiljene.<\/li>
  • Ludvig Mis van der Roe (Ludwig Mies van der Rohe) (1886-1969) \u2013 Arhitekta, koji je poznat kao otac zgrada sa staklenim fasadama. Nacionalna galerija moderne umetnosti u Berlinu je njegovih ruku delo, ina\u010de jedna od meni najlep\u0161ih \u201cmodernih\u201d zgrada po Berlinu.<\/li>
  • Valter Ratenau (Walther Rathenau) (1867-1922) \u2013 Pisac i politi\u010dar. Ubili ga posle potpisivanja mirovnog sporazuma s Rusima po kojem se obe zemlje odri\u010du potra\u017eivanja posle Prvog svetskog rata. Poznat i po tome \u0161to se javno suprostavljao progonu jevreja.<\/li>
  • Albret Haushofer (Albrecht Haushofer) (1903-1945) \u2013 Geograf i jo\u0161 jedan neuspeli atentator na Hitlera.<\/li>
  • Edit \u0160tajn (Edith Stein) (1891-1942) \u2013 \u201cFilozof\u201d, zvani\u010dno bez znaka navoda ali ja ne\u0161to velikovernike ne mogu zvati filozofima. Jer filozof je onaj ko pita i sumnja, a to s verom ne ide.<\/li>
  • Konrad Zuse (1910-1995) \u2013 Jedan od onih in\u017eenjera bez kojih danas ne bismo imali ra\u010dunare.<\/li>
  • Ludvig Erhard (Ludwig Erhard) (1897-1977) \u2013 Politi\u010dar, koji se za vreme apsolutnog rata zalagao za apsolutni mir.<\/li>
  • Albert Ajn\u0161tajn (Albert Einstein) (1879-1955) \u2013 Njega svi znamo \ud83d\ude42<\/li><\/ul>

    Ispod svake biste ispisane su mudre misli ovih ljudi.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n
    \n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n
    \n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Nakon ovog dela, nestalo je i ono malo ljudi \u0161to smo sretali. Ispred nas samo \u0160preja sa ponekim labudom i pokojom patkicom. \u0160etnju uz reku smo zavr\u0161ili \u0161etnjom po parku oko zamka \u0160arlotenburg (Schloss Charlottenburg). Ovaj zamak je jedini pre\u017eiveli u Berlinu, ve\u0107ina ih je i gra\u0111ena u susednom Potsdamu. Gra\u0111en je u 17. i 18. veku i mogu\u0107e je posetiti njegove barokne prostorije. O njemu \u0107u vam pisati nekom drugom prilikom vi\u0161e, on spada u jednu od onih turisti\u010dkih atrakcija \u010diji obilazak planiramo s gostima, no do sada niko od njih nije pokazao preterano interesovanje. Dodu\u0161e ne krivim ih, posle vi\u0161e od godinu dana \u017eivota u Berlinu ovo je prvi put da smo ga i mi videli, i to vi\u0161e onako usput u \u0161etnji, nego sa pravim interesovanjem.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n
    \n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n
    \n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t
    \n
    \n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t
    \n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

    Nakon zamka, gubili smo se nasumi\u010dno ulicama istoimenog naselja. Svojevremeno kada smo planirali preseljenje za Berlin, na forumima je ovaj kraj opisivan kao izuzetno lep. No nama se \u010dinio nekako daleko od svega, te nikada nije u\u0161ao u razmatranje kao potencijalno naselje za \u017eivot te nam se nije ni \u017eurilo da ga obilazimo. Moram priznati da sam bila prili\u010dno \u0161okirana njegovom lepotom. Zgrade po sporednim uli\u010dicama su stare, verovatno zidane pred kraj 1800. i neke ili po\u010detkom 1900. Svaka sa statuama ili drugim vidovima ukrasa na fasadama, bez nadogradnje, te s toga sa na\u0161iljenim krovovima \u0161to je vrlo retko i ne tipi\u010dno za Berlin. Sli\u010dni kvartovi postoje i u drugim delovima Berlina, ali ni jedan nije toliko bogat da su zgrade u tako o\u010duvanom stanju. Na momenat mi se u\u010dinilo da vi\u0161e i nismo u Nema\u010dkoj. I dalje ovaj kraj boluje od istih boljki kao i ostatak naseljenih mesta po zapadnoj Nema\u010dkoj, odsustvo malih radnji i lokala u kome bi \u010dovek po\u017eeleo da se izgubi. Odsustvo zapravo bilo \u010dega upe\u010datljivog, li\u010dnog, posebnog. Ovaj kvart je jedan od retkih koji ima \u201c\u0161etali\u0161nu\u201d zonu, jednu \u0161iroku ulicu oivi\u010denu tr\u017enim centrima i robnim ku\u0107ama. I opet tako tipi\u010dno, za ovaj deo sveta sve jedna te ista marka ili lanac. Prodavnica H&M-a u tr\u017enom centru, onda njihova giga velika radnja na \u010detiri sprata dve zgrade ni\u017ee niz ulicu, onda opet oni na odeljenju za \u017eene, decu i mu\u0161karce na svakom spratu robne ku\u0107e. Ako nije H&M, onda je C&A, ako nije to, onda je Mango ili Boss ili Tommy Hilfiger, ili neka druga od tih tridesetak modnih ku\u0107a koje se vrte po zapadu.
    Eh, kako to obi\u010dno biva sve te \u0161lja\u0161te\u0107e reklame udru\u017eene sa ki\u0161om koja je ve\u0107 krenula ozbiljno da lije do tada, natera\u0161e nas da sednemo u prevoz i odlo\u017eimo \u0161etnju drugom stranom \u0160preje za neki drugi dan.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    U Berlin smo se doselili par dana pred kraj avgusta 2011. 31. avgusta smo prvi put pro\u0161etali uz reku \u0160preju. Ja sam obi\u010dno o\u010dajna s datumima i ovog se ba\u0161 iz tog razloga i se\u0107am. To je bio dan na\u0161e […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[16,536,502],"tags":[48,64,152,306,334,359,371,378,390,403,416,482],"class_list":["post-737","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-germany","category-germany-stories","category-stories","tag-atrakcije","tag-berlin","tag-gradska-setnja","tag-nemacka","tag-park","tag-priroda","tag-putovanja","tag-reka","tag-samostalna-putovanja","tag-setnja","tag-spreja","tag-zanimljivosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/737","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=737"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/737\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":12222,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/737\/revisions\/12222"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=737"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=737"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=737"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}