{"id":770,"date":"2013-01-21T16:45:23","date_gmt":"2013-01-21T08:45:23","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=770"},"modified":"2024-04-11T03:49:32","modified_gmt":"2024-04-11T03:49:32","slug":"ognjena-zemlja-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=770","title":{"rendered":"Ognjena zemlja"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Se\u0107am se kako bih kao dete gledala u kartu sveta i mislila kako je tada\u0161nja Jugoslavija na najboljem mogu\u0107em mestu, u samom centru. Svet mi se \u010dinio dvodimenzionalan i padalo mi na pamet nije da bi tamo neko u dalekoj Australiji stvari mogao da gleda iz nekog drugog ugla. Mislim da sam prvi put kartu na kojoj je Australija u centru sveta videla zapravo u njihovoj ambasadi u Beogradu. Kako sam u istoj bila iz \u017eelje da emigriram u taj deo sveta, podsmevala sam se samoj sebi kako se zapravo selim u pravi centar sveta, jer je onaj na \u201cna\u0161im\u201d kartama zapravo la\u017ean. I dan danas kada u razgovoru s ljudima spomenemo da \u017eelimo da emigriramo za Australiju ili Novi Zeland (vremenom smo shvtili da bi nam se Novi Zeland verovatno vi\u0161e dopao), ljudi nas u neverici pogledaju i uvek sledi isto pitanje:
\u2013 A \u0161to tamo? To je na kraju sveta.
\u2013 Nije \u2013 odgovorila bih \u2013 Treba samo svet da gledate iz drugog ugla.<\/p>

Stoje\u0107i ispred tih karti sveta kao dete sanjala sam o tome da obi\u0111em sve te \u0107o\u0161kove po karti, te krajeve sveta. Jedan od tih krajeva je bio onaj repi\u0107 na jugu Ju\u017ene Amerike \u0161to se pomalo izvija na desno. Taj kopneni deo najbli\u017ei Ju\u017enom polu, poznatiji kao Ognjena zemlja.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ognjenu zemlju je krstio Magelan svojevremeno kada je prvi put oplovio. Orginalno ime je bilo Zemlja dima, a ne Zemlja vatre no inspiracija za oba imena je ista: Ognji\u0161ta koja su lokalci pravili svuda nebili se bosonogi, odeveni u komad krzna ugrejali na tom dalekom jugu. Lokalna plemena su \u017eivela od lova i ribolova, \u010desto menjaju\u0107i mesto stani\u0161ta od jednog ostrva do drugog po Bigl kanalu. Lokalci ne samo da su palili vatre po kopnu, nego i u svojim \u010damcima u kojima je sredi\u0161nji deo bio rezervisan za ognji\u0161te. Ovaj narod je, na\u0161 vodi\u010d po Bigl kanalu, zvao Jamana (Yamana) ali su poznati i po imenu Yahgan skra\u0107eno od Yahgashagalumoala \u0161to ozna\u010dava ljude koji \u017eive na kanalu oivi\u010denom planinskim dolinama. Oni su lovili morske lavove \u010diju su mast koristili za mazanje tela i na taj na\u010din se dodatno \u0161titili od hladno\u0107e. Iako se za njih znalo jo\u0161 od Magelanovog putovanja 1520., ovaj narod je postao poznat \u0161iroj javnosti kada je Kapetan Ficroj poveo \u010detvoricu Jamana sa sobom u Englesku nakon prvog putovanja na Biglu 1830.
Na svoje drugo putovanje Biglom, Ficroj je poveo pre\u017eivelu trojicu Jamana koji su po dolasku u Ognjenu zemlju odlu\u010dili da se vrate svom pre\u0111a\u0161njem \u017eivotu, bez ikakve \u017eelje da se vrate u civilizovanu Englesku.
Belci su se masovno naseljavali u ovaj deo sveta u periodu od 1883. do 1909. usled verovanja da je Ognjena zemlja bogata zlatom. Mnogi starosedeoci su \u0161to masakrirani, \u0161to nastradali od bolesti koje su belci doneli sa sobom, a na koje oni nisu navikli. Kristina Kalderon (Cristina Calder\u00f3n) poznatija kao baka je ro\u0111ena 1928. i poslednji je \u017eivi \u010distokrvni predstavnik ovog naroda. Istovremeno je i poslednja osoba koja govori jezik Jamana.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Mi smo se na i oko Bigl kanala zadr\u017eali 3 dana, koriste\u0107i U\u0161uaju kao polaznu ta\u010dku za istra\u017eivanje okoline. Trebalo nam je 33 sata da do nje stignemo iz Berlina. Pri tome menjaju\u0107i 3 aviona i provode\u0107i nekih 6-7 sati na aerodromu u Buenos Ajresu u nekim \u010dudnim pozama bezuspe\u0161no poku\u0161avaju\u0107i da odspavamo. Taj poslednji let od Buenos Ajresa da U\u0161uaje provela sam u nekom poluonesve\u0161\u0107enom stanju. Miljan je poku\u0161avao da me probudi ushi\u0107en lepotom Bigl kanala pre sletanja, no moje o\u010di su se od silnog umora sklapale. U jednom momentu sam \u010dak poku\u0161ala da ra\u0161irim svoje kapke prstima, no samo koji tren kasnije prestala sam da budem svesna sveta koji me je okru\u017eivao. Ne \u017eele\u0107i da izgubimo ni tren svog odmora na len\u010darenje odmah pri sletanju smo krenuli da rezervi\u0161emo vo\u017enju kanalom za to popodne. Bilo je oko 11 kada smo stigli do agencije, brod je kretao u 4 popodne. U\u0161uaja je toliko mala da smo za to vreme uspeli da prepe\u0161a\u010dimo ceo centar grada u potrazi za hostelom ili hotelom, smestimo se u isti, istu\u0161iramo se, ru\u010damo, svratimo u prodavnicu \u010dokolade na toplu \u010dokoladu i kola\u010d i zapitamo se \u0161ta da radimo sa preostala 2 sata. U\u0161uaja je relativno mlad grad nastao u vreme onih prvih belih doseljenika. Na jeziku Jamana, U\u0161uaja zna\u010di zaliv okrenut ka zalasku sunca. Ovaj grad, poput svih ostalih udaljenih od Evrope, ne mo\u017ee ba\u0161 da se pohvali sa kvalitetom svojih prvih belih doseljenika jer se \u017eivot prvih doseljenika svodio na slu\u017eenje kazne u lokalnom zatvoru ili obslu\u017eivanje istog. Kasnije je zatvoren zbog pritu\u017ebi na nehumane uslove. Poznat je i kao najju\u017eniji grad na svetu, mada nije i najju\u017enije naselje. Centar grada danas je prakti\u010dno jedna ulica, tj. njen deo, u kojem se stiskaju jedna do druge radnje sa opremom za sportove u prirodi u slu\u010daju da je neko od turista zaboravio ne\u0161to kod ku\u0107e. Jasno je onda sasvim da ljudi u U\u0161uaju dolaze samo zarad aktivnog turizma, tj. prirode koja je okru\u017euje ili ekspedicija na ono belo par\u010de \u201ckopna\u201d jo\u0161 ju\u017enije od nje.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Nakon besciljnog zujanja po lokalnim radnjama kona\u010dno krenusmo u obilazak kanala brodom. Ova tura traje 3-4 sata i obuhvata ostrva naseljena morskim lavovima i kraljevskim kormoranima. Ova ostrva su relativno mala i gledanje je dozvoljeno samo sa broda. Ove \u017eivuljke su i glavni razlog za\u0161to smo \u017eeleli da krenemo na ovu turu. Sem silnog uzbu\u0111enja \u0161to imate priliku da vidite ova bi\u0107a na njihovim prirodnim stani\u0161tima, obuze\u0107e vas i silna \u017eelja da blokirate ne\u010dim jak miris koji se \u0161iri oko ostrva. Ne znam za\u0161to, ali konstantno zaboravljam kako \u017eivotinje zaista miri\u0161u.
U toku vo\u017enje, od jednog ostrva do drugog vodi\u010d nam je pri\u010dao o Jamana narodu, njihovom \u017eivotu, obi\u010dajima, stradanjima itd. Ja sam deo puta od ostrva do ostrva, u momentima kada je prezentaciju dr\u017eao na \u0161panskom koristila da se zanesve\u0161\u0107ujem od umora, jer mi je ve\u0107i deo puta usled umora i morske bolesti bilo muka. Kad samo pomislim da je moj dragi imao \u017eelju da me povede u vi\u0161ednevnu vo\u017enju brodom \u010dileanskom obalom me\u0111u frojdovima. Bez obzira koliko ta tura zvu\u010di dopadljivo, posle iskustva vo\u017enje po Bigl kanalu sve sam sigurnija da bih tih par dana provela naizmeni\u010dno povra\u0107aju\u0107i i spavaju\u0107i. Poslednja eskurzija nas je odvela do Brid\u017eis ostrva (Bridges Island) koje ime nije dobilo zbog mostova nego prezimena jednog od prvih belih doseljenika. Po ovom ostrvu smo imali kratku \u0161etnju, konstantno \u0161ibani vetrom uz obilazak ostataka Jamana \u201cku\u0107a\u201d. Zapravo mesta gde su pravili ognji\u0161ta. Vetar je bio toliko jak i bu\u010dan da pod odre\u0111enim uglovima nisam mogla da \u010dujem vodi\u010da iako je \u010dovek stajao na samo dva metra od mene.
Vo\u017enja brodom se simpati\u010dno zavr\u0161ava lutrijom u kojoj se izvla\u010di sre\u0107an dobitnik koji kao nagradu dobija zastavicu Argentine s kojom treba da se slika u svom gradu i po\u0161alje im sliku.
Iscrpljeni smo zaspali \u010dim smo dotakli krevet, trude\u0107i se da nadoknadimo manjak sna od prethodna dva dana.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t