{"id":788,"date":"2013-01-24T13:38:52","date_gmt":"2013-01-24T05:38:52","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=788"},"modified":"2024-04-11T01:53:33","modified_gmt":"2024-04-11T01:53:33","slug":"glecer-martial","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=788","title":{"rendered":"Gle\u010der Martial"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Jo\u0161 pre nego \u0161to smo kro\u010dili na Ognjenu zemlju sakupili smo podosta informacija o mogu\u0107im izletima van U\u0161uaje. Plan je bio da preostala dva dana iskoristimo za oporavak od maratonskog puta u pripremi za maratonsku \u0161etnju koja nas je \u010dekala za par dana. S obzirom da je nekih 630 kvadratnih kilometara Ognjene zemlje zapravo istoimeni nacionalni park, jasno je da mogu\u0107nosti ima bezbroj. Pribegli smo staroj dobroj metodi \u2018pitaj lokalce za savet\u2019 od kojih su svi do jednog preporu\u010dili \u0161etnju do gle\u010dera Martial.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Bez \u017eurbe, nakon nekih 12 sati sna, na\u0161li smo se na lokalnoj stanici odakle kre\u0107u autobusi za nacionalni park. Ju\u017ena Amerika u generalu ima neku odbojnost prema ideji postojanja centralizovanog mesta sa kojeg polaze i na koje dolaze svi autobusi pa uglavnom ne postoji ne\u0161to \u0161to bi se moglo nazvati autobuskom stanicom. Ka\u017eem uglavnom jer u ve\u0107im gradovima uglavnom imaju glavnu autobusku stanicu. I opet samo uglavnom. Na stanici nam objasni\u0161e da taksisti voze za iste pare, te da nam se ne isplati da \u010dekamo 45min do slede\u0107eg autobusa. Ako putujete Patagonijom \u010desto \u0107e vam se de\u0161avati da vas prodavac nekih usluga upu\u0107uje na konkurenciju. Dosta agencija i prevoznika je specijalizovano za jednu stvar i ako ocene da to \u0161to vama treba neko drugi nudi u povoljnijem paketu savetova\u0107e vam da odete do tog drugog. Iako se nama to mo\u017ee \u010diniti nelogi\u010dnim jer smo navikli da nam uvaljuju usluge problemati\u010dnog kvaliteta za jednog Patagonjanina je to sasvim prirodna stvar, te \u0107e isti biti vrlo iznena\u0111en ako mu se zahvalite. Sve to dovodi do toga da \u0107e usluge koje platite u Patagoniji biti na vrhunskom nivou.
Dok smo ugovarali prevoz taksijem upoznali smo se sa parom iz Buenos Ajresa s kojima smo na kraju delili kola. Ispostavilo se da je njima prvi put da putuju na jug zemlje. Kao i svakom doma\u0107inu o\u010di su im zacaklile od sre\u0107e i ponosa kada im rekosmo da smo jednom ve\u0107 pose\u0107ivali njihovu zemlju i da nas je ista toliko op\u010dinila da smo do\u0161li da je obi\u0111emo opet. Na \u017ealost na\u0161e znanje o Argentini tj. njenim turisti\u010dkim znamenitostima, je bilo ve\u0107e od njihovog te nismo uspeli da se dokopamo nekih korisnijih informacija. Taksi vo\u017enja je prakti\u010dno proletela jer je gle\u010der udaljen svega 4,5km od grada.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Gle\u010der Martial nalazi se na istoimenoj planini na visini od 1050m. Ime je dobio po francuskom kapetanu Ferdinandu Martialu koji je 1882. doplovio na svom brodu Roman\u0161 kao deo nau\u010dne ekspedicije koja je pratila planetu Veneru. Taksista nas je ostavio u podno\u017eju \u017ei\u010dare koja u to vreme nije radila. Krenuli smo relativno blagom uzbrdicom koja prati \u017ei\u010daru. Bilo je sun\u010dano ve\u0107i deo tog puta. Jedna od stvari na koju ne mo\u017eete ra\u010dunati u ovom delu sveta je stabilno vreme. To \u0161to nas je sunce grejalo tokom prvog uspona nije zna\u010dilo da \u0107e nas pratiti do vrha. Put uz \u017ei\u010daru je \u0161irok i prekriven \u0161ljunkom. Svaki sporedni puti\u0107 na koji bi skrenuli bi pre ili kasnije bio blokiran, te smo na kraju do vrha \u017ei\u010dare bili prinu\u0111eni da se dr\u017eimo tog \u0161irokog puta. Ba\u0161 negde pred kraj krenula je da se spu\u0161ta magla i provejava sneg. Vetar je postao ja\u010di, mada nije bio suludo jak kao prethodnog dana na Bigl kanalu. Put je dalje vodio kroz predivnu dolinu oko koje su se izdizali crni vrhovi prekriveni snegom. Malih gomila snega je bilo manje-vi\u0161e svuda oko nas, mada je ve\u0107ina na tom delu kroz dolinu ve\u0107 iskopnila. Bilo je hladno, mada ne ledeno hladno sa sitnom ki\u0161om. Prolazili smo kroz oblak te se ta vlaga oko nas ki\u0161om i ne bi mogla nazvati.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Posle \u0161etnje kroz dolinu usledio je strmiji uspon po crnim stenama. Materijal pod nogama je bio sli\u010dan krupnom \u0161ljunku, samo o\u0161triji i crne boje. Sve oko nas je bilo crno \u2013 belo. Dolina se vi\u0161e nije videla jer je bila pod maglom. \u010cak smo se i nas dvoje savr\u0161eno uklapali s na\u0161om crnom opremom. Uspon je delovao mnogo stra\u0161nije iz podno\u017eja. Do vrha smo stigli relativno brzo. Poslednja prepreka je vodila preko naslaga snega do table na kojoj je pisalo da smo na kraju puta. Ostadoh pomalo zbunjena. Bili smo okru\u017eeni gustom maglom. Gle\u010der nije bilo mogu\u0107e razaznati od snega. Obe\u0107avani fantasti\u010dni pogled na zaliv je izostao zbog smanjene vidljivosti. U isto vreme imala sam neki fenomenalan ose\u0107aj i sve je izgledalo nestvarno savr\u0161eno iako se zapravo ni\u0161ta nije videlo.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Stajanje u mestu i \u010dekanje da se magla ra\u0161\u010disti nije dolazilo u obzir zbog hladnog vetra te smo krenuli nazad. Stvarno ne znam \u0161ta ima toliko fascinantno u toj \u0161etnji po maglovitom brdu. Ne\u010dega je o\u010digledno bilo jer sam se ose\u0107ala vrlo sre\u0107no i ispunjeno. Pred sam povratak u dolinu, magla se podigla te smo kona\u010dno imali \u010dist pogled ka zalivu. Moram da priznam da meni sam pogled nije delovao preterano fascinantno. \u0160etnja je magi\u010dna i pored odsustva ushi\u0107enja zbog onoga zbog \u010dega je svi hvale (tog pogleda na zaliv) zbog, za nas, neobi\u010dnog terena.
Dok smo se spustili do podno\u017eja \u017ei\u010dare ki\u0161a je krenula da plju\u0161ti te smo se sakrili u obli\u017enjoj \u010dajd\u017einici. \u010cajd\u017einica je jednim delom zapravo i prodavnica pribora za \u010daj. Ceo lokal je ogroman i zauzima ceo prednji deo prostrane drvene ku\u0107e, tipi\u010dne za celu Ameriku. Podse\u0107a na one velike ku\u0107e koje gledamo po ameri\u010dkim serijama sa ogromnim prozorima, kaminom u uglu i ne ba\u0161 obe\u0107avaju\u0107om izolacijom. Unutra\u0161njost je opremljena u nordijskom stilu, u\u0161u\u0161kana i topla. Zavalili smo se u najudobnije fotelje u uglu kraj kamina, ispijali \u010daj, \u010dekali da pljusak prestane i pravili listu mesta na kojima bi mogli da sagradimo ba\u0161 jednu takvu ku\u0107u.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Uz sve te \u201crasprave\u201d da li je bolje imati ku\u0107u na hladnom ili toplom moru, vreme je proletelo a ki\u0161a kona\u010dno stala te krenusmo dalje. Krenuli smo uz asfaltirani put ali nas ubrzo privu\u010de poljski put koji se odvajao na stotinak metara od \u010dajd\u017einice. \u0160ume ovde imaju pomalo misti\u010dan \u0161mek. Drve\u0107e je staro, duboko izborano od surovih klimatskih uslova i obraslo mahovinom. Kora je pre sivkasto-plava nego braon. Na \u017ealost kao i mnogi putevi pre njega ovaj se zavr\u0161avao u sred ni\u010dega. S obzirom da je pre na\u0161eg dolaska Patagoniju zahvatio dvonedeljni konstantni pljusak i sneg se ubrzano topio, vode je bilo svuda. Noge su nam konstantno bile u vodi. Iako su nam cipele kvalitetne, po toj vodurini bi pre ili kasnije popustile. Na\u0161i poku\u0161aji da na\u0111emo dalji put kroz gu\u0161\u0107i deo \u0161ume idu\u0107i uz potoke ili da se izborimo sa poplavljenim poljima su propali, te smo se vratili na asfaltirani put i s njim si\u0161li do U\u0161uaje.
Nakon celodnevne \u0161etnje dan smo zavr\u0161ili preobilnim obrokom i jo\u0161 jednim duga\u010dkim snom. Ja sam na povratku u hostel uspela da izvrnem zglob moje i tako kljakave desne noge. Zgob je poprili\u010dno natekao no ja sam odlu\u010dila da ga ignori\u0161em jer nas je \u010dekalo jo\u0161 podosta za prepe\u0161a\u010diti kilometara. Ta povreda je vodila u novu samo dan kasnije, te nakon toga izazvala i neke druge dodatne povrede. Ceo put kroz Patagoniju \u0107u izme\u0111u ostalog pamtiti i po silnim povredama, ova je bila samo prva u nizu.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t