{"id":80,"date":"2009-05-11T22:44:38","date_gmt":"2009-05-11T14:44:38","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=80"},"modified":"2024-04-19T03:11:31","modified_gmt":"2024-04-19T03:11:31","slug":"vinski-raj","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=80","title":{"rendered":"Vinski Raj"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

\u2013 \u017divot je lep. \u2013 rekoh tiho. Zatvorih o\u010di i utonuh u neke slatke misli o sre\u0107i, prepu\u0161taju\u0107i se milini koja mi je ispunjavala svaki deli\u0107 tela. Kada sam ih ponovo otvorila ugledah Mesec kako se uzdi\u017ee iznad susednog brda. Otpih jo\u0161 jedan gutljaj vina. Ponovo mi slatki ukus zagolica nepce.
\u2013 Kako je dobro ovo vino. Zna\u0161 kako u knjigama uvek opisuju slatki ukus vina, a ja uvek pomislim kako preteruju jer je vino gorko. A vidi sada ovo\u2026 tako dobro\u2026 tako slatko. \u2013 re\u010de presecaju\u0107i re\u010di kao mala deca kada poku\u0161avaju ne\u0161to da sla\u017eu, s onim njegovim zaraznim osmehom i iskrama u o\u010dima.
\u2013 Znam. \u2013 rekoh uz osmeh i nastavih da ga milujem po kosi. \u2013 A zna\u0161 li ti da sam se ja zaljubila u tebe zbog tih tvojih cakanih \u0161lja\u0161te\u0107ih okica i tog preslatkog osmeha? \u2013 ponovih po ko zna koliko ve\u0107 puta izgovorenu re\u010denicu.
\u2013 Jel da?
Spustih \u0161ake na njegov vrat i zagnjurih se u njegovo lice maze\u0107i ga po nosu i obrazima, prelaze\u0107i svojim usnama preko njegovih. Ostadoh u zagrljaju, slepljena uz njega jo\u0161 neko vreme zagledana u mesec.
Otpih jo\u0161 jedan gutljaj vina. Svaka kap je prijala vi\u0161e od one prethodne i posle svake je Mesec postajao sve mutniji. Zatvorih ponovo o\u010di i promrmljah:
\u2013 \u017divot je lep.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Sutradan smo ustali rano. \u010cekala nas je duga \u0161etnja mozelskom dolinom. Uputili smo se ka \u0161umi udaljavaju\u0107i se od jo\u0161 uvek usnulog Kohema koji smo izabrali za na\u0161u po\u010detnu stanicu. Nogu pred nogu, \u0161etali smo polako zemljanim putem sre\u0107ni bez nekog posebnog razloga.<\/p>

\u0160uma ponovo. Okru\u017eena visokim drve\u0107em \u010dije su se grane sklapale iznad na\u0161ih glava osetih se ponovo \u017eivom.<\/p>

Slobodna ponovo. Daleko od one gradske gu\u017eve, pretrpanih \u0161oping molova i supermarketa. Bez sirena, buke i lupe.<\/p>

Opu\u0161tena ponovo. Oko mene zelenilo sve\u017ee okupano ki\u0161om koja je padala prethodnih dana. Izmileli pu\u017eevi gola\u0107i, ovde tako neobi\u010dno crveni, terali su nas da pazimo na svaki korak. Raspevane ptice na sve strane.<\/p>

Pored \u0161ume, Mozel dubok i samo na oko miran kr\u010di svoj put dolinom. Uvr\u0107e se i uvija me\u0111u visokim brdima prekrivenim \u0161umama i vinovom lozom u \u010dijem smo vinu toliko u\u017eivali prethodno ve\u010de. \u0160umu su povremeno smenjivala polja obrasla visokom travom i divljim cve\u0107em. Potpuna milina. Tek ponegde smo usput sretali ljude. Obi\u010dno u parovima. Mozelska dolina je jedna od najlep\u0161ih u Nema\u010dkoj.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Pored ogromnih polja vinove loze i \u010duvenog vina krase je i mnogobrojni zamci. Uzdi\u017eu se na okolnim brdima \u010duvaju\u0107i svoje pri\u010de o prin\u010devima, princezama, ratovima i ljubavima. Neki jo\u0161 uvek stoje ponosno u punoj snazi kao i vekovima ranije, dok su se iz drugih kraljevi davno odselili ostavljaju\u0107i za sobom pusto\u0161 i ruine.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

\u0160etnju smo toga dana zavr\u0161avali u podno\u017eju jednog od najlep\u0161ih mozelskih zamkova \u2013 Eltz. Star preko osamsto godina jedan je od retkih orginalnih, jo\u0161 uvek u posedu iste one porodice koja ga je i gradila. Zamak je dogra\u0111ivan i razvijan sve do sredine sedamnestog veka tako da su na njemu vidljivi stilovi od Romanskog do Baroknog. Zahvaljuju\u0107i mudroj politici familije Eltz zamak je samo jednom bio ume\u0161an direktno u oru\u017eane sukobe (1331-1336) i zahvaljuju\u0107i tome ostao neo\u0161te\u0107en kroz sve protekle vekove. Ista porodica je 1736. godine kupila ogromno imanje na podru\u010dju dana\u0161njeg Vukovara i sagradila dvorac koji im je kasnije sa ostatkom imanja zaplenjen u toku drugog svetskog rata. Dvorac je danas sedi\u0161te Gradskog muzeja i pretrpeo je ogromnu \u0161tetu u toku poslednjeg rata (1991.).<\/p>

Od zamka smo se spustili do sela Moselkern prate\u0107i re\u010dicu Eltz koja je na pojedinim mestima toliko plitka de se mo\u017ee pregaziti bez problema. Kona\u010dno, premoreni vrati\u0161mo se u Kohem da u\u017eivamo ostatak ve\u010deri uz najsla\u0111e nema\u010dko vino.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Slede\u0107e jutro jo\u0161 uvek mamurni i krmeljivi krenuli smo u obilazak Kohema. Grad se tek budio, sa tek po kojom otvorenom pekarom. Me\u0111utim, ispred svake znamenitosti ve\u0107 su se tiskale grupe turista oko lokalnih vodi\u010da \u010diji su glasovi odzvanjali jo\u0161 uvek polupraznim selom. Selo sa jedva 5000 stanovnika i preko milion i po turista godi\u0161nje. Mi smo se uputili ka Rajhsburg zamku koji krasi obli\u017enje brdo obraslo redovima vinove loze. Peli smo se uskim kaldrmisanim ulicama prolaze\u0107i pored ve\u0107 otvorenih vinskih prodavnica sa naslaganim buri\u0107ima i najrazli\u010ditijim fla\u0161ama napunjenih belim, rozen i crnim vinom. Ispred svake natpisi o kvalitetu i sastavu, dugoj vinskoj tradiciji i pozivima na besplatno degustiranje istog. U\u017eivali smo neko vreme na terasi zamka, upijali jutarnje sunce i u\u017eivali u senkama koje su pravile visoke kule. Negde oko podneva pretovareni fla\u0161ama lokalnog nektara krenusmo na stanicu ka surovoj realnosti. Bli\u017eio se kraj ovom bajkovitom vikendu. \u010cekale su nas svakodnevne frankfurtske obaveze. I dok smo se vozili ka Frankfurtu, pomislih kako me je vikend u jednom nema\u010dkom seocetu nau\u010dio da u\u017eivam u vinu i kako je i pored svih ovih problema sa kojima uve\u010de le\u017eemo i ujutru se budimo \u017eivot na trenutke zaista \u010daroban.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t