{"id":84,"date":"2009-08-07T19:14:38","date_gmt":"2009-08-07T11:14:38","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=84"},"modified":"2024-04-19T00:27:06","modified_gmt":"2024-04-19T00:27:06","slug":"kako-ukloniti-miris-luka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=84","title":{"rendered":"Kako ukloniti miris luka?"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Ja volim da kuvam. Ujutru, popodne, uve\u010de, no\u0107u, vikendom\u2026 ne pitam za vreme. Ja tako\u0111e mnogo volim luk. Ako \u201cnormalan\u201d \u010dovek u neko jelo stavi jednu glavicu luka, ja \u0107u u isto strpati bar tri. Ukoliko instrukcije za recept glase: iseckati dva \u010denja belog luka, naravno da \u0107u iseckati celu glavicu. Ja imam dva blendera. Ali, nikada ne koristim blender za seckanje luka, za to imam svoj omiljeni no\u017e i svoju samo za luk dasku. Posle seckanja luka ruke mnogo smrde. Ja ne volim taj miris. Volim miris koji ispunjava ku\u0107u dok se luk dinsta, kuva ili pr\u017ei, ali ne volim miris koji ostavlja na mojim rukama.<\/p>

Ja tako\u0111e volim da perem sudove odmah posle ru\u010dka. Jedna sam od onih \u017eena koje ma koliko sudova da imaju nekako uvek uspevam da ba\u0161 sve do poslednjeg isprljam u toku kuvanja. To zna\u010di da posle ru\u010dka, uvek stoji hrpa sudova koja \u010deka da bude oprana.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Miljan uvek bri\u0161e sudove. Na\u0161a kuhinja je jako mala. Dok bri\u0161e sudove \u010desto je primoran da me doti\u010de, pomera u stranu i cma\u010de. Pranje i brisanje sudova je ljubavni akt u na\u0161oj ku\u0107i. Romanti\u010dan i ne\u017ean. Savr\u0161en.<\/p>

Miljan i ja smo imali gos\u0107u. Ona ne voli da kuva ali uvek je prala na\u0161e sudove. I tako je nastao problem. Nikada ranije nisam razmi\u0161ljala o tome za\u0161to moje ruke ne smrde na luk. Jednostavno nisu smrdele. Pro\u0161le subote sam kuvala neko jelo, sa puno luka naravno. Posle toga je moja go\u0161\u0107a oprala sudove. Sedeli smo do kasno na terasi i jeli lubenice a onda smo premoreni oti\u0161li na spavanje. Negde u sred no\u0107i sam se probudila. Ruka mi je bila na nosu i smrdela na luk. Od tog slatkasto-\u010dudnog mirisa nisam mogla vi\u0161e da zaspim. Tako sam po\u010dela da razmi\u0161ljam o mirisu luka.<\/p>

Ljudi su skloni da olako uzimaju stvari. Pre nego \u0161to ne\u0161to krene da nas mu\u010di, obi\u010dno i ne razmi\u0161ljamo o tome. Trebala mi je \u010ditava sekunda pre nego \u0161to sam shvatila da moje ruke nikada ne smrde na luk zato \u0161to uvek perem hrpu sudova posle ru\u010dka. Ali kako ubiti taj miris u dva ujutru le\u017ee\u0107i u krevetu? Nikako. Ma\u0161tala sam da sam glavni kuvar u luksuznom restoranu. Demonstriram po\u010detnicima metode seckanja luka i svi me zadivljeno gledaju. Iz tog ludog sanjarenja neprimetno pre\u0111oh u pravi san.<\/p>

Sutradan smo ustali ranije. Doru\u010dkovala sam i oprala sudove. Ali miris je jo\u0161 uvek bio tu. O\u010digledno nije bilo dovoljno sudova.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Krenuli smo vozom za Rudeshajm. Turisti\u010dko mesta\u0161ce nedaleko od Frankfurta. Nisam sigurna da iko sem vlasnika restorana i suvenirnica \u017eivi tamo. Seoce na Rajni, isprepletano uskim kaldrmisanim uli\u010dicama i kao mnoga druga du\u017e Rajne i Mozela opasana brda\u0161cima i poljima vinove loze. Rudeshajm je jedna od najve\u0107ih turisti\u010dkih atrakcija u Nema\u010dkoj. Promenada uz Rajnu, poput neke morske, restorani sa prostranim ba\u0161tama. Stolnjaci poznati karirani, miris jak i neko \u010dudno pucketanje u vazduhu.Malo ni\u017ee niz ulicu vinski muzej u starom zdanju sa ogromnim dvori\u0161tem.<\/p>

Skre\u0107emo u usku kaldrmisanu ulicu. Obuzima nas \u010dudan turisti\u010dki ose\u0107aj. Svra\u0107amo u prvu suvnirnicu. Gledam d\u017eid\u017ea-bid\u017ee, magnete za fri\u017eider, kerami\u010dke krigle, majice sa vickastim natpisima koje poku\u0161avama da razumem. Izlazimo iz jedne i ulazimo u slede\u0107u, porcelanske lutke na sve strane. Samo za kolekcionare. Slikanje naravno svuda zabranjeno. Kradem po koju sliku, kupujemo po koju glupost koja \u0107e nekome skupljati pra\u0161inu dok mi bude pominjao sve po spisku zbog silne pa\u017enje koju sam mu priredila poklanjanjem iste. Odlazimo dalje.<\/p>

Svi putevi vode u Rim, sem rudeshajmskih oni vode do \u017ei\u010dare. I ako bih li\u010dno izabrala tabananje do obli\u017enjeg brda\u0161ceta sa \u010duvenim spomenikom i vidikovcem, ve\u0107ina me nadglasala. Zavalismo pozadine u klupice i prepusti\u0161mo se letu. Prava turisti\u010dka tura, samo je nedostajalo vodi\u010devo blebetanje u pozadini. Pogled zaista impresivan. Lepa je Rajna, vijugava me\u0111u brdima. A i sva ta mala seoca, u\u017eivo \u010dak i lep\u0161a nego na razglednicama. \u017di\u010dara se zavr\u0161ava gotovo tik pored spomenika. A on stoji onako ogroman u sred \u0161ume i gleda na Rajnu. Podsetio me je na spomenik Neznanom junaku na Avali. Izgleda druga\u010dije ali ostavlja isti utisak. Kao da mu tu, me\u0111u tim drve\u0107em i nije mesto ali opet jedna od onih tvorevina zbog koje ste ponosni na celu ljudsku rasu. Od njega krenusmo pe\u0161ke kroz \u0161umu. Hm \u0161umu. Toliko je ljudi bilo na stazama da je pre li\u010dila na neki ogroman park koji je tako spretno napravljen da drve\u0107e krije pogled na okolne zgrade i ulice. Staza je s vremena na vreme izlazila na okolne livade i pru\u017eala nam pogled na Rajnu, obli\u017enja seoca du\u017e obale i zamkove po brdima. Na kraju staze ogromno ogra\u0111eno polje sa srnda\u0107ima. Tako lepe i mile \u017eivotinje.Dolazile su da nam jedu iz ruku sve\u017ee po\u010dupanu travu. Oblizivali mi prste skroz zelene od trave i mazili se umilno kao ma\u010di\u0107i.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Odatle se ponovo spustismo \u017ei\u010darom do obale. Klizili polako me\u0111u visokim drve\u0107em do krajnjeg odredi\u0161ta. Jo\u0161 jedno seoce kao sa slike. Bele ku\u0107e sa drvenim isprepletanim gredama, najrazli\u010ditijim detaljima od kovanog gvo\u017e\u0111a i uglavnom crvenim mu\u0161katlama po prozorima. Cve\u0107e u Nema\u010dkoj je tako divno i \u0161areno, izgleda da mu prijaju ovi dugi dani i blaga leta. Gde god se okrenete cvetni aran\u017emani. I sve tako puno boja, milion nijansi \u017eute, roze, crvene, plave, lila, bele.<\/p>

Iz sela se uputi\u0161mo stazom ka Rudeshajmu koja je celim putem krivudala prate\u0107i Rajnu. Na livadama s leve strane smenjivali su se vinogradi i kupine. Zastajkivala sam uz gotovo svaki \u017ebun, brela kupine, jela ih halapljivo i nastavljala dalje. Nakon nekog vremena, Miljan i go\u0161\u0107a me totalno zapostavi\u0161e umorni od mog stalnog zaostajanja. Pru\u017eala sam korak i gotovo tr\u010dala za njima u momentima dok mi glava nije bila zabodena me\u0111u kupine.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U jednom momentu zapazih da mi \u0161ake imaju \u010dudnu boju. Neki \u010dudni miks zelene od \u010dupanja trave i ljubi\u010daste od kupina. Primakoh ih nosu. Nisu vi\u0161e imale nikakav miris. Nisam bila sigurna od \u010dega je ispario onaj lo\u0161i miris luka\u2026 trave, srne\u0107e pljuva\u010dke, kupina ili ne\u010deg totalno desetog. No napokon sre\u0107na i prepunog stomaka sustigoh ostatak ekipe pred gotovo sam ulazak u Rudeshajm.<\/p>

Te eto ako vas iko zapita za dobar savet kako da ukloni miris luka sa ruku slobodno mu preporu\u010dite:
\u2013 odlazak do Rudeshajma
\u2013 vo\u017enju liftom
\u2013 \u0161etnju \u0161umom
\u2013 ma\u017eenje i hranjenje srnda\u0107a
\u2013 jo\u0161 jednu vo\u017enju liftom
\u2013 i dugu \u0161etnju uz Rajnu sa mnoooogo kupina (2-3 kile cenim)<\/p>

Recept ne mo\u017ee da omane, li\u010dno sam ga isprobala.<\/p>

Eh i da, najva\u017enije: ugostite jedno vama drago bi\u0107e koje \u0107e vam prati sudove, i i\u0107i u kupovinu, i seckati lubenicu, i kuvati kafu, i spremati ku\u0107u, i biti tu da vas do\u010deka i isprati, obaspe toplinom i ljubavlju\u2026 i\u2026 i\u2026i koje \u0107e vas naterati da mislite o tome koliko vam nedostaje mama da brine o vama \u010dak i kada zaista veliki odrastete i po\u010dnete da verujete da ste dovoljno jaki da i na kraj sveta sami stignete.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t