{"id":842,"date":"2013-05-18T10:16:11","date_gmt":"2013-05-18T02:16:11","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=842"},"modified":"2024-04-10T08:38:28","modified_gmt":"2024-04-10T08:38:28","slug":"ice-ice-baby","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=842","title":{"rendered":"Ice ice baby"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Reko\u0161e da \u0107e nas pokupiti u osam ispred hostela. Ja kakva sam zabrinuta, i kad treba i kad ne treba, uzvrpolih se ve\u0107 oko 7.45. Miljan je polagano \u017evakao svoj doru\u010dak, a ja sam pod izgovorom da idem da slikam \u010dudne ptice na travnjaku ispred hostela oti\u0161la da proverim nema li autobusa negde na vidiku. Nije ga bilo ni tada ni nekih pola sata kasnije, pojavio se tek negde oko pola devet. Logi\u010dno, ako nas sve kupi okolo po selu. Mo\u017ee Kalafate (El Calafate) biti maju\u0161an koliko ho\u0107e, ali dok autobus za\u0111e u svaku ulicu i pokupi nas sve, potraja\u0107e.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Kalafate je ima dobio po bobi\u010dastom vo\u0107u, koje podse\u0107a izgledom na borovnice. Kako je jo\u0161 uvek bilo rano za plodove nismo ih probali, ali ka\u017eu da ako pojedete plod sigurno \u0107ete u Patagoniju do\u0107i opet. Grm kalafatea je vrlo \u010dest po obroncima \u0161uma i poljanama, raste svuda poput kupine kod nas.
Kalafate je verovatno najsla\u0111e naseljeno mesto na svetu, bar po sun\u010danom prole\u0107nom danu. Pretpostavljam da u toj patagonijskoj zabiti Kalafate ima problem sa sun\u010danim danima isto koliko i Berlin na ovom severu. No, kao \u0161to ponekad ba\u0161 nemate sre\u0107e s vremenom, drugi put \u0107e sva sre\u0107a ovog sveta pripadati samo vama. Sre\u0107a je tih dana odlu\u010dila da bude na na\u0161oj strani te je tokom na\u0161eg boravka u ovom mestu i oko njega sunce sijalo punom snagom, a razbacani kumulusi na nebu slu\u017eili kao dekoracija za slikanje. Kalafate je jedan od onih patagonijskih gradova koji se razvio samo da bi opslu\u017eivao mnogobrojne turiste koji obilaze nacionalne parkove po Patagoniji. Podse\u0107a pomalo na la\u017ene holivudske gradi\u0107e. Svega par ulica koje se seku pod pravim uglom, sa prelepim drvenim ku\u0107ama, hostelima i restoranima. Koliko je neko mesto turisti\u010dko u ovim zaba\u010denim krajevima, mo\u017eete lako zaklju\u010diti i po restoranskoj ponudi. Toliko dobrih restorana sa savr\u0161enom hranom u jednom obi\u010dnom gradi\u0107u sa 6000 du\u0161a te\u0161ko da bi bilo mogu\u0107e prona\u0107i.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Tru\u0107kali smo se neko vreme do ulaza u Nacionalni park koji se nema\u0161tovito zove Gle\u010deri (Los Glaciares National Park). No upravo ve\u0107 samo ime ukazuje da ovaj park mo\u017ee da se pohvali zavidnom brojem gle\u010dera. Usput nas je voza\u010d obasipao zanimljivim podacima o celom podnevlju i njegovoj najve\u0107oj atrakciji kojoj smo i krenuli tog dana u susret Gle\u010deru Perito Moreno.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Gle\u010der Perito Moreno je ime dobio po argentinskom istra\u017eiva\u010du Francisku Morenu. Perito na \u0161panskom zna\u010di specijalista, te je ta ledena gromada ustvari gle\u010der specijaliste Morena. A gle\u010deri su upravo to, velike ledene gromade. Gle\u010der Moreno spada u retke \u010dija se zapremina ne smanjuje, nego raste. Nalazi se na Jezeru Argentino. Usled tog napredovanja njegovog frontalnog dela de\u0161ava se da se led spaji sa kopnom blokiraju\u0107i ju\u017eni rukavac Brazo Rico (Brazo Rico bi u prevodu manje-vi\u0161e zna\u010dilo Rukavac bogat vodom). Ovo uzrokuje pove\u0107anje nivoa vode u rukavcu do momenta kada pritisak ne poraste do te mere da izaziva pucanje ove ledene brane i ponovnog spajanja rukavca sa jezerom. Za formiranje ove ledene brane i njeno pucanje potrebno je izme\u0111u jedne i deset godina u zavisnosti od klimatskih uslova.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Napravili smo pauzu na ure\u0111enom delu obale jezera sa kojeg je mogu\u0107e posmatrati \u010deoni deo gle\u010dera. Na tom delu postoji \u010ditav splet terasa, stepenica i vise\u0107ih mostova sa kojih se pru\u017ea fantasti\u010dan pogled. Kad smo stiglo jo\u0161 uvek je bilo relativno rano i ve\u0107i deo gle\u010dera je bio u senci. Frontalni deo je relativno blizu obale tako da, gledano sa donjih terasa, gle\u010der prakti\u010dno gledate iz neposredne blizine. Patagonija je mesto koje vas na svakom koraku podse\u0107a koliko ste maju\u0161ni. Ovaj susret sa gle\u010derom je bio samo jedan u nizu momenata u kojem sam se osetila poput mrava. Sama priroda je nestvarno lepa. Svetlo plavkasta izborana povr\u0161ina, sa odse\u010denim prednjim ivicama ponegde pro\u0161aranim tamnije plavim usecima. Iza nje su se uzdizali vrhovi prekriveni snegom, a sa strana guste \u010detinarske \u0161ume. Vazduh je mirisao zimski iako je bilo poprili\u010dno toplo. Po vodi, ispred gle\u010dera plivale su odvaljenje gromade, o\u0161trije bele poput snega i oblije staklasto plave. Nebo je bilo vedro a sunce jako, te je bela povr\u0161ina reflektovala zaslepljuju\u0107u svetlost. Ostali smo tu nekih \u010detrdesetak minuta, no meni se \u010dinilo mnogo kra\u0107e. Morali smo da se ukrcavamo u autobus jer nas je \u010dekala \u0161etnja po ovoj ogromnoj gromadi.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

\u201cBig ice\u201d tura je jedna od \u0161etnji po gle\u010deru koje je mogu\u0107e bukirati kod lokalnih turisti\u010dkih agencija. Ova tura traje oko pet sati i ne bi se mogla svrstati u jeftinije. Postoji i kra\u0107a jedno\u010dasovna organizovana tura koja je i srazmerno jeftinija. Samoorganizovana \u0161etnja po gle\u010deru je zabranjena, no ako ste ba\u0161 avanturista realno ne postoji mogu\u0107nost da vam neko blokira prilaz gle\u010deru sa svih strana te bih ja tu zabranu pre svrstala u preporuku. Ono \u0161to vam treba za \u0161etnju po gle\u010deru su dereze, cepin, a ne bi bio na odmet ni pojas. Dobre rukavice su obavezne, jer je led o\u0161tar te ukoliko se okliznete mo\u017ee se desiti da se ozbiljno ise\u010dete. Sa svim tim vas snabdeju organizatori puta, ako u ovu \u0161etnju krenete organizovano. Vodi\u010di su profesionalni, dobro obu\u010deni i znaju mnogo o gle\u010derima, te \u0107e to znanje sa vama tokom \u0161etnje izda\u0161no deliti. Grupe su uglavnom do desetak ljudi, na koje dolaze dva vodi\u010da i svi oni se me\u0111usobno trude da dr\u017ee odstojanje tokom \u0161etnje te \u0107ete imati utisak da je na ledu, u tom momentu, samo va\u0161a grupa.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Prvi deo puta smo zapravo otplovili. Posle kra\u0107e vo\u017enje brodom, usledila je kra\u0107a \u0161etnja kroz \u0161umu. Ovaj deo je dobro markiran, a delovi oko obli\u017enjeg kampa potpuno ure\u0111eni sa drvenim stazama. Pre samog penjanja na gle\u010der vodi\u010di su nam vezivali pojaseve i navla\u010dili dereze. Meni je zapao neki brbljivi mladi\u0107 s kojim zapodenuh razgovor o tome odakle smo. Uvek me Ju\u017eno Amerikanci zadive svojim poznavanjem geografije. Mislim da mi se jo\u0161 nikada nije desilo da naletim na osobu koja ne zna gde je Srbija, za razliku od Azije gde mi se nikada nije desilo da naletim na osobu koja isto to zna.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Prvo odu\u0161evljenje gle\u010derom do\u017eivite jo\u0161 sa velike udaljenosti, kad ga vidite kako se lenjo prote\u017ee preko jezera. Sama ta slika na kojoj izgleda kao da se ogromna ledena reka uliva u jezero oduzima dah. Onda sledi drugi \u0161ok, kada se pribli\u017eite obali i sagledate koliko metara taj led \u0161tr\u010di iz vode. Kad steknete pravu sliku o njegovoj veli\u010dini. Kad pridev veliko, dobije neke realne dimenzije. Tre\u0107i \u0161ok do\u017eivite kada krenete u \u0161etnju po toj ledenoj gromadi. Tada veli\u010dina ponovo gubi na va\u017enosti, a detalji koji vas okru\u017euju zaukupljuju svu va\u0161u pa\u017enju. Iako prilikom svakog od ovih stadijuma do\u017eivljavate blagi \u0161ok jer se va\u0161a \u010dula po prvi put susre\u0107u sa takvim \u010dudesima, tre\u0107i je ipak bio najsna\u017eniji u mom slu\u010daju. Iz prostog razloga \u0161to nikada do tada nisam pro\u010ditala, \u010dula ili videla ni\u0161ta vezano za reljef gle\u010dera. Za mene je sama pomisao da je to jedna velika kamara natalo\u017eenog snega koja usled zarobljenih molekula vazduha svetli \u010darobnom plavom bojom delovala dovoljno impozantno da krenem u obilazak gle\u010dera po Patagoniji. O \u010dudu kojem \u0107u svedok biti tokom \u0161etnje, ranije nisam ni sanjala.
Magija po\u010dinje onog momenta kada prvi put kro\u010dite na gle\u010der. Prvo u\u010dite kako da hodate po njemu. Gledate vodi\u010da kako gazi po rastopljenim baricama predivno svetlo plave, pomalo dre\u010dave boje, a vi ga s nekom poluzebnjom imitirate. Obuzimao me je ose\u0107aj zbunjenosti \u0161to opet sa 34. pune godine ponovo u\u010dim kako da hodam. Radoznalo sam umakala prste u vodu, ni sama ne znaju\u0107i za\u0161to to ta\u010dno radim. Valjda iz \u017eelje da potvrdim da sam jo\u0161 uvek na ovom svetu. Taman kad se navikoh na podlogu, usledilo je penjanje uz prvo belo brdo. Iza njega nas je \u010dekala uska plava vijugava re\u010dica, savr\u0161eno \u010dista i prozirna. A onda opet izvor, brdo, kanjon, pe\u0107ine, jezero. Imala sam taj ose\u0107aj da smo to sve negde videli, samo \u0161to svi ti reljefi na toj zaslepljuju\u0107e beloj podlozi i\u0161aranoj dre\u010davo plavim vodenim sistemima, bez zelene, bez braon, bez crvene, deluju u najmanju ruku \u2013 \u010dudno. Ako gledate gle\u010der iz bilo koje druge perspektive, ovaj bogati reljef je nemogu\u0107e naslutiti.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Posle du\u017ee \u0161etnje napravili smo pauzu za ru\u010dak kraj najve\u0107eg gle\u010derskog jezera na koje smo nabasali. Prozirna tirkizna voda i okolna bela brda\u0161ca nam nisu davali mira. Ma koliko god \u017eeleli da u\u017eivamo u len\u0161karenju kraj jezera, to je od silne radoznalosti da ispitamo predeo oko sebe, prakti\u010dno bilo nemogu\u0107e. Milion puta sam pozavidela vodi\u010dima \u010diji je posao da lunjaju po tom ledu svaki dan.
Nisam sigurna koliko smo vremena efektivno \u0161etali, ali cela avantura mi se \u010dinila kao tren. U svakom slu\u010daju nedovoljno duga\u010dka. Uostalom kao i celokupno putovanje po Patagoniji. Imam taj suludi san koji me progoni jo\u0161 od tinejd\u017eerskih dana da treba da se preselim na taj kontinent. Da se gubim po tom pustom svetu i istra\u017eujem njegove skrivene kutke. Kako godine prolaze ti snovi mi se \u010dine sve manje verovatnim. Mala mi je uteha da sam bar malo vremena provela na nekim od ovih \u010darobnih mesta.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t