{"id":897,"date":"2013-05-28T00:03:32","date_gmt":"2013-05-27T16:03:32","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=897"},"modified":"2024-04-10T02:30:35","modified_gmt":"2024-04-10T02:30:35","slug":"el-bolson","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=897","title":{"rendered":"El Bolson"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Na samo dva sata vo\u017enje od Barilo\u010dea, nalazi se gradi\u0107 El Bolson. Ovaj grad se hvali svojom zelenom orjentisano\u0161\u0107u i \u017eivotom u skladu sa prirodom. I ovo je zaista vidljivo na svakom koraku. Grad je si\u0107u\u0161an i sve je koncentrisano oko lokalnog trga na kojem se prodaju stvari iz doma\u0107e radinosti lokalaca. Ni\u0161ta preterano fascinantno, mada se mo\u017ee na\u0107i poneki zanimljiv komad nakita. Ovaj market se ne odr\u017eava svaki dan. I onaj jedan koji smo uspeli da uhvatimo je zapao u dan kada je nebo odlu\u010dilo da iscedi svu patagonijsku vodu na nas. Mogu\u0107e da je to jedan od razloga koji su doprineli ovom neodu\u0161evljenju lokalnom pijacom. Ovaj grad je hvaljen i kao vegeterijanski nastrojen, te sam se ja nadala bar nekom pristojnijem obroku posle tolikih pica i sendvi\u010da. Ali, nekako ni sa tim sre\u0107e nismo imali. Ono \u010dega ima u izobilju su, sli\u010dno kao i u Barilo\u010deu prodavnice \u010dokolade, slatki\u0161a i sladoleda. \u010cinilo mi se da iz svake druge radnje vri\u0161ti natpis \u201cSladoled, kilogram za neke sme\u0161ne pare\u201d. I zaista, svako malo pored nas bi pro\u0161ao lokalac sa kanticom sladoleda. Nije mi se to ba\u0161 uklapalo u sliku o zeleno-zdravom \u017eivotu, ali valjda negde moraju da zastrane. Sav taj ose\u0107aj uravnote\u017eenosti, mira i imamo-vremena-za-sve mora negde da na\u0111e protivte\u017eu. Pomalo suludi ose\u0107aj duhovnosti odi\u0161e ovim mestom iako ne deluje da su lokalci preterano pobo\u017eni. Celo mesto se \u010dinilo idealno za \u201codmoriti du\u0161u\u201d i \u201cisprazniti glavu\u201d tip turizma. Okolna brda, reka i mnogobrojni vodopadi su dodatno doprinosili ovom ose\u0107aju.
El Bolson je okru\u017een ovim prirodnim lepotama i da biste u\u017eivali u divljini dovoljno je iza\u0107i iz grada. Ona po\u010dinje ba\u0161 iza \u0107o\u0161ka. To nam je dobro do\u0161lo jer nismo o\u010dekivali toliko lo\u0161u konekciju sa okolnim, udaljenijim pe\u0161a\u010dkim stazama i toliko lo\u0161e i promenjljivo vreme, te su nam staze oko grada postale glavna preokupacija.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Prvog dana krenusmo prema obli\u017enjem vidikovcu. \u010cim smo iza\u0161li iz naseljenog mesta pridru\u017eilo nam se prvo ku\u010de. Patagonija je puna ku\u010di\u0107a. Svi odreda su me\u0161anci i vrlo veliki. Malo ku\u010de je zapravo prava retkost. Vrlo su dru\u017eeljubivi, ne pla\u0161e se ljudi, i nikada ih nismo videli u \u010doporu. Patagonci imaju neverovatan odnos prema ovoj \u017eivotinji. Svi su im vrlo naklonjeni. Ovde je svako ku\u010de obasuto ljubavlju i pa\u017enjom. Nisam videla da ih neko tera, da ih se pla\u0161i ili ih maltretira, naprotiv slika na kojoj slu\u010dajni prolaznik zastaje da bi pomazio neko uspavano ker\u010de je vidljiva na svakom koraku. Ba\u0161 na stanici u Barilo\u010deu prisustvovali smo sceni kada se lutalica iz nekog razloga uznemirila i krenula da laje. Ljudi su prilazili, mazili je, tepali, pri\u010dali sa njom, \u010dak je i hranili ne bi li se smirila. Nisam nikada videla toliku ljubav prema ovim stvorovima.
Tako da ve\u0107 naviknuti na taj specifi\u010dan odnos izme\u0111u njih i nas, nimalo nas nije iznenadio na\u0161 iznenadni pratilac. Posle svega par metara pridru\u017eio nam se i drugi. Te je na\u0161a mala dru\u017eina krenula u osvjanje vrha. U jednom momentu zastadosmo u nedoumici kuda dalje. To naravno nije dugo trajalo, jer su na\u0161i novoste\u010deni prijatelji ve\u0107 verovatno na stotine pogubljenih turista uspe\u0161no odveli do vrha. Vidikovac pru\u017ea lep pogled na grad, mada u na\u0161em slu\u010daju ova lepota i nije mogla ba\u0161 da do\u0111e do izra\u017eaja od crnih oblaka koji su se skupljali na nebu. Nakon vidikovca, onako bez cilja, krenusmo u lutanje po okoli\u0161u. Po ovim brdima ima dosta razbacanih vikendica te nekako me ceo kraj podse\u0107ao na planinska sela po Ju\u017enoj Srbiji i Crnoj Gori, iako su zapravo totalno razli\u010diti. U toj \u0161etnji naletesmo i na prvo maju\u0161no ku\u010de u Patagoniji. Malo poput pekinezera i \u010dinilo se jednako nervozno i glasno. Prvo pomislih da se upla\u0161io jer je bio ukopan u zemlju, a onda mi se u\u010dinilo da mu je stomak krvav. No Miljan me ubedi da mi se zaista u\u010dinilo, te po\u017euri\u0161mo dalje jer ga je na\u0161 dlakavi prijatelj o\u010digledno \u010dinio nervoznim. Do tog momenta, jedan od kerova koji su nas pratili se negde zagubio. Nedaleko odatle put se zavr\u0161avao privatnim imanjem, te krenusmo nazad. Kako je ono ku\u010dence i dalje sedelo na istom mestu, stvar je postala sumnjiva. Kada smo do\u0161li ponovo do njega, jasno se video trag krvi na asfaltu. Bilo je sad potpuno jasno da ga je ku\u010de koje nas je pratilo \u010dinilo nervoznim te ga oterasmo. To ga je o\u010digledno umirilo, te nam je dao jasan znak da \u017eeli da mu pri\u0111emo. Tek tada smo videli da mu je utroba zapravo pocepana. Iz stomaka su mu virila creva, mada su delovala nepovre\u0111ena. Miljan je otr\u010dao da tra\u017ei pomo\u0107 po okolnim vikendicama, dok sam ja \u201c\u010duvala\u201d ku\u010de. A jak sam vam ja \u010duvar. O\u010dajna i potresena, sedoh samo pored njega da cvilimo zajedno. Nedugo zatim Miljan se vratio sa devojkom koja je prepoznala ku\u010de i pozvala vlasnika. Do tog momenta nisam bila ni svesna koliko me cela situacija zapravo potresla. Tek kada se pojavila vlasnica i uzela ku\u010dence u ruke, osetih se slobodnom da zapla\u010dem. Cela situacija me toliko potresla da sam se tresla do povratka u selo. Miljan je hteo da se vratimo, da obi\u0111emo ku\u010de neki dan. No meni je nekako bilo lak\u0161e da verujem da je pre\u017eivelo nego da moram da se suo\u010dim sa \u010dinjenicom da mo\u017eda veterinar nije uspeo da ga spase. Posle toga sam dugo razmi\u0161ljala o tome za\u0161to me je \u010ditav ovaj doga\u0111aj toliko pogodio. Nije mi prvi put bilo da vidim \u017eivotinju u tom stanju. Jedino logi\u010dno obja\u0161njenje za to mi se \u010dinila sva ta silna ljubav tih ljudi prema ku\u010di\u0107ima kojoj sam bila svedok od prvog dana na\u0161eg boravka. Iskreno se nadam da je mali\u0161a sad ve\u0107 u potpunosti ozdravio.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Slede\u0107eg dana se nebo malo razvedrilo te odlu\u010dismo da pro\u0161etamo do obli\u017enjih vodopada Nahuelpan. Put do vodopada je asfaltiran i vodi kraj ogromnih imanja \u010diji se vlasnici mahom bave organskim uzgojem vo\u0107a i povr\u0107a. S obzirom na veli\u010dinu bara po putu u po\u010detku mi se \u010dinilo vrlo prakti\u010dnim \u0161to ne hodamo po zemlji. No kako je sunce odlu\u010dilo da se pojavi na nebu, hodanje je postalo pomalo naporno te smo se trudili da hodamo paralelno s putem. Blato je bilo toliko, da je ovo samo na momente bilo mogu\u0107e. Vodopadi su na svega desetak kilometara od grada te je \u0161etnja relativno kratko trajala. Ovaj deo je naseljen potomcima lokalnih indijanskih plemena, koji se obi\u010dno okupljaju oko vodopada i prodaju svoje proizvode turistima. No kada smo mi do\u0161li nije bilo prakti\u010dno nikog, verovatno zbog ki\u0161e koja danima nije prestajala. Bi\u0107e da nas je sunce tog dana sve zateklo, kao sneg beogradse putare u januaru. Vodopad je od silne ki\u0161e prethodnih dana, delovao impresivno. Vrlo je visok. Gledali smo ga iz podno\u017eja, opru\u017eeni na livadi poku\u0161avaju\u0107i da upijemo \u0161to vi\u0161e tog iznenadnog sunca. No ta u\u017eivancija nam je kratko trajala zbog ki\u0161e koja se vratila, jednako brzo kao \u0161to je i nestala. Te smo povratak u hostel proveli u jo\u0161 jednoj romanti\u010dnoj ki\u0161noj \u0161etnji.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\t\"\"\t\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n\t\t\t<\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t