{"id":93,"date":"2010-04-06T21:23:19","date_gmt":"2010-04-06T13:23:19","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=93"},"modified":"2024-04-18T15:32:35","modified_gmt":"2024-04-18T15:32:35","slug":"crtice-iz-srbije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=93","title":{"rendered":"Crtice iz Srbije"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

\u2013 Mogli bismo u Srbiju za Uskrs \u2013 predlo\u017ei\u0161e oni.
\u2013 Paaaa, karte su skupe. Za te pare mo\u017eemo u \u0160paniju ili Francusku \u2013 poku\u0161avam da ih odvratim.
\u2013 Mogli bismo kolima \u2013 ne odustaju.
\u2013 Ali treba nam 15 sati do tamo \u2013 ne odustajem ni ja.
\u2013 Ako krenemo \u010detvrtak posle posla, prespavamo negde u Austriji i nastavimo u petak bili bismo u Beogradu petak popodne, subotu i nedelju i onda rano u ponedeljak krenemo nazad. \u2013 razra\u0111uju oni put \u2013 Ali ako se vama baaaaa\u0161 ne ide, onda ni\u0161ta \u2013 dodaju malo tu\u017enijim glasom.
\u2013 Njima se ba\u0161 ide \u2013 okre\u0107em se ka Miljanu.
\u2013 Pa onda nemamo ba\u0161 mnogo izbora.
\u2013 Samo tri dana u Srbiji\u2026 to \u0107e biti pakao\u2026.
\u2013 Ima\u0161 li snage da im ka\u017ee\u0161 ne? \u2013 re\u010de sle\u017eu\u0107i ramenima pomirljivo.
\u2013 OK onda, Srbija na tri dana, al\u2019 prvo moramo za Novi Sad da obi\u0111emo Miljanove, tako da nam za Bg ostaju samo subota popodne i nedelja. \u2013 slo\u017eismo se na kraju.
\u2013 Jeeeee\u2026 \u0161ta sve mo\u017eemo da vidimo za to vreme? \u2013 upita\u0161e jednoglasno.
\u2013 Uklju\u010duju\u0107i familiju, ru\u010dkove i ve\u010dere gotovo ni\u0161ta.
\u2013 Nema veze\u2026 jeeeee\u2026. idemo za Srbiju\u2026 jeeee \u2013 dodado\u0161e na kraju, s onim njhovim zaraznim osmesima na licu.<\/p>

Pored njih dvoje malo \u0161ta mo\u017eemo da radimo sem da budemo sre\u0107ni i radujemo se suludim planovima.<\/p>

\u2013 jeeee\u2026<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Posle toga je usledila priprema u vidu sedenja i razmi\u0161ljanja o tome \u0161ta mi to zaista volimo u Srbiji i \u0161ta je to \u0161to moraju da vide za to kratko vreme. U Novom Sadu kafi\u0107 Absolut, na\u0107i \u0107u ga valjda. Se\u0107am se da je u Zmaj Jovinoj, u blizini zgrade sa terasom na kojoj se reklamiraju neke ven\u010danice. Ta radnja s ven\u010danicama je bila toliko neobi\u010dna kada sam je prvi put videla da nikako ne mogu da je izbacim iz glave, do\u0111e mi gotovo kao simbol Novog Sada. Tamo sam bila samo jednom, vodila me jedna Novosa\u0111anka koju upoznah preko Interneta kada nam se putevi suludo ukrsti\u0161e na par sati u Novom Sadu. Mesto na kojem smo nas dve poku\u0161avale da ispri\u010damo jedna drugoj toliko stvari za tako malo vremena. Prepli\u0107u\u0107i na\u0161e pri\u010de, kao da pri\u010damo o jednom \u017eivotu tako sli\u010dnom a opet totalno druga\u010dijem. Povremeno upadaju\u0107i jedna drugoj u re\u010d kratkim komentarima \u2013 stvarno? i ja isto! Mesto posle kojeg sam pomislila koliko je nepredvidljiva ta pojava koju zovemo \u017eivot \u2013 koliko je neverovatno da nakon par razmenjenim email-ova i pro\u010ditanih postova sedi\u0161 ispred jednog bi\u0107a i ose\u0107a\u0161 toliku bliskost i ljubav.<\/p>

Ako im se ne svidi (a znam da ho\u0107e), vodimo ih u Gusan. Toliko smo piva tamo popili sa dragim nam ljudima da bi mogli da nas do\u010dekaju s poklon burencetom. Za posle kafi\u0107a bilo koji klub u Laze Tele\u010dkog i onako nikada nisam bila preterano odu\u0161evljena mestima sa preglasnom muzikom. Za po gradu\u2026 zapravo malo \u0161ta. Za dnevni \u017eivot nas malo \u0161ta vezuje tamo. Mi nikada nismo imali svoje usamljene romanti\u010dne trenutke po Novom Sadu. Dodu\u0161e i nemamo ba\u0161 mnogo vremena, obilazak centra i odlazak na tvr\u0111avu \u0107e biti vi\u0161e nego dovoljno.<\/p>

U Beogradu Klub svetskih putnika. Prvo mesto koje smo posetili zajedno. Sedeli smo za uskim sto\u010di\u0107em prekrivenim heklanim miljeom, sa slojem razglednica i te\u0161kim staklom. On nije skidao osmeh sa lica, pri\u010dao je brzo povremeno neprimetno zamuckuju\u0107i ni ne poku\u0161avaju\u0107i da sakrije koliko je sretan i uzbu\u0111en \u0161to ba\u0161 ja tog trenutka sedim ispred njega.\u00a0\u0160etnja Knez Mihajlovom, po mogu\u0107stvu slepljeni u zagrljaju tako da on hoda unazad. Taj polo\u017eaj \u0107e mu omogu\u017eiti da me ljubi bez prestanka od Palate Albanije do Kalemegdana. Posle kojeg \u0107emo pro\u0161etati istim, pa si\u0107i do kule Neboj\u0161a i nastaviti \u0161etnju kraj 25. maja, uz reku, ispod Brankovog mosta pored zar\u0111alih brodova, sve do Ade.\u00a0Drugi dan bi mogli da krenemo od Slavije. Slavija je za mene uvek bila najru\u017eniji deo Beograda, previ\u0161e bu\u010dna i prljava. A onda je on to uspeo da promeni odlu\u010div\u0161i da me ba\u0161 tamo prvi put poljubi. Krenu\u0107emo od Meka, mesta prvog poljupca, Ulicom srpskih vladara, iza\u0107i na Brankov most i pre\u0107i na drugu stranu reke, a zatim dugo \u0161etati sve do Gardo\u0161a.\u00a0 A Ko\u0161utnjak, Top\u010dider, Avala,\u00a0Bulevar i Botani\u010dka ba\u0161ta?<\/p>

Drugi put. Znala sam da \u0107e i ve\u0107 nabrojani deo biti vi\u0161e nego nemogu\u0107.<\/p>

Na putu za Srbiju, negde oko Budimpe\u0161te saobra\u0107aj postade malo gu\u0161\u0107i. Ni\u0161ta preterano iritantno ali brzina nemogu\u0107a preko 80 km\/h. Obe trake pune, zaobila\u017eenje totalno besmisleno. Da bi pored nas pomo\u0107nom trakom projurio (\u010dinilo mi se brzinom svetlosti) d\u017eip sa suboti\u010dkom registracijom. Pomislih besno: \u201cDobrodo\u0161la ku\u0107i\u201d.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Par stotina kilometara dalje pre\u0111o\u0161mo granicu bez ve\u0107eg zastoja. Carinici vi\u0161e nego ljubazni. Vra\u0107aju\u0107i nam paso\u0161e carinik dodade kako moramo da ih prijavimo u roku od 24 \u010dasa. Nasme\u0161ih se saglasno i \u010dim pre\u0111o\u0161mo granicu odlu\u010di\u0161mo da ih ne prijavljujemo.<\/p>

\u2013 Jel mogu da nas uhapse zbog toga? \u2013 upita uzbu\u0111eno nas gost.
\u2013 Ne verujem.
\u2013 E \u0161teta, zamisli da me uhapse i da se posle hvalim ortacima kako sam bio u srpskom zatvoru. \u2013 dodade razo\u010darano.<\/p>

Po prelasku svratismo na prvu benzinsku pumpu da kupimo vodu i malo se osve\u017eimo. Osetih po ulasku da je ne\u0161to druga\u010dije ali ne prepoznah odmah razliku.<\/p>

\u2013 Zar je na srpskim benzinskim pumpama dozvoljeno pu\u0161enje? \u2013 upita me drugarica iznene\u0111eno.
\u2013 A to je dakle ta razlika. Primetila sam da mi je ne\u0161to druga\u010dije. Da draga, u ovoj zemlji pu\u0161enje je dozvoljeno svuda.
\u2013 Ali oni sede s malim detetom.
\u2013 Pre\u017eive\u0107e\u2026 Sem toga, kakav je prvi utisak?
\u2013 Kao da sam se vratila u devedesete.
\u2013 A? Stvarno?
\u2013 Aha\u2026 Pa pogledaj kako su ljudi obu\u010deni, a i muzika\u2026. devedesete definitivno.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Na putu do Novog Sada beskrajna ravnica prekrivena sme\u0107em, mini deponije na svakom koraku, plasti\u010dne kese lete preko oranica.<\/p>

\u2013 Od kada smo napustili Nema\u010dku, najprljaviji deo puta \u2013 promrmljah posti\u0111eno.
\u2013 Podse\u0107a me na Daleki Istok. A ti zna\u0161 koliko ja volim Aziju, sav taj nered u njoj, koliko mi je muka od ispeglane Nema\u010dke. Da, ova va\u0161a zemlja je kao Azija u Evropi. Svi\u0111a mi se \ud83d\ude42 \u2013 dodade moja drugarica, \u010dinilo mi se samo da me ute\u0161i.<\/p>

Setih se posta o Ruandi<\/a> sa sajta Kluba putnika Srbije<\/a>, i toga kako su tamo plasti\u010dne kese zabranjene. Pomislih da im ispri\u010dam o tome, ali se na kraju predomislih.<\/p>

Malo ni\u017ee niz put pro\u0111osmo pored tela neke zga\u017eene \u017eivotinje na putu.<\/p>

\u2013 Uh
\u2013 Navikni se, bi\u0107e toga sporadi\u010dno.
\u2013 Stvarno?
\u2013 Da, ali nije to kao \u0161to ti misli\u0161. \u2013 po\u010de Miljan da zeza \u2013 Nismo mi surovi neljubitelji \u017eivotinja koji jure za njima da ih gaze po putu. Naprotiv, mi ih toliko volimo da su se one toliko nakotile da ih ima i previ\u0161e. I onda su se totalno ubezobrazile. Stanu na sred puta i ne\u0107e da se mrdnu. Proklete \u017eivuljke. Nema\u0161 ba\u0161 mnogo izbora nego da ih gazi\u0161 \ud83d\ude1b
\u2013 Eeeee mogli bi sada da igamo onu igru. Licitiramo koliko \u0107emo zga\u017eenih \u017eivotinja videti do povratka. Pobe\u0111uje onaj s najbli\u017eom prognozom.
\u2013 Ja sam za, oko desetak? Mada nije fer vi bolje poznajete teren, ovde ste doma\u0107i. \u2013 dodade na\u0161 drug.
\u2013 Odvratni ste \u2013 dodade ona, jo\u0161 uvek pomalo potre\u0161ena pre\u0111a\u0161njim prizorom \u2013 odbijam da u tome u\u010destvujem.<\/p>

Kasnije \u0107e se ispostaviti da je Alex bio sasvim blizu broju smljeskanih \u017eivotinja pored kojih \u0107emo pro\u0107i, i svaku priliku \u0107emo koristiti da skrenemo pa\u017enju zgro\u017eenoj Kejt na le\u0161inu, uzvikuju\u0107i gotovo jednoglasno: \u201cEvo je jo\u0161 jedna!\u201d.<\/p>

No sem mrtvih \u017eivotinja, do odlaska \u0107e ostati iskreno fascinirani time da se autoputem naziva ne\u0161to sa samo dve trake podeljene dvostrukom punom linijom i kolektivnim kr\u0161enjem zakona pri kome se voza\u010di trude da voze slepljeni uz desnu i levu ivicu asfalta (u suprotnim smerovima naravno), kako bi prostor u sredini mogao da se koristi za preticanje iako je jasno podeljen ve\u0107 spomenutom punom linijom.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Nakon manje od 24h provedenih u Novom Sadu i manje-vi\u0161e ispunjenim planom, krenusmo u subotu ka Beogradu starim putem. Negde oko In\u0111ije mahnu nam policajac da stanemo.<\/p>

\u2013 Dobar dan.
\u2013 Dobar dan.
\u2013 Jel mo\u017eete da upalite prednja svetla. Hmmm rade. Odakle putujete?
\u2013 Iz Frankfurta.
\u2013 A jel znate da svetla moraju da budu upaljena?
\u2013 Nismo imali pojma. A jel to po novom zakonu?
\u2013 Da. Kazna je 3000 dinara.
\u2013 Pa nismo znali \u2013 ponovih, ve\u0107 imaju\u0107i u vidu da moljakanjem ne\u0107emo mnogo posti\u0107i \u2013 Napi\u0161ite ra\u010dun plati\u0107emo.
\u2013 Hm, dajte mi njegov paso\u0161 i voza\u010dku. \u2013 \u010dim ih se dokopa, nastavi \u2013 Mora da se plati\u2026 bla, bla, bla, \u2026 zadr\u017ea\u0107emo paso\u0161 na 5 dana\u2026 bla, bla\u2026<\/p>

U stanju sam da razaznam samo delove re\u010denice, po\u010dinje da mi ska\u010de pritisak i na ivici sam da po\u010dnem da urlam. Policajac ga poziva da iza\u0111e i poziva nekog od nas da prevodimo. Miljan izlazi spreman da bude mio i drag s policajcem u nadi da \u0107emo se izvu\u0107i sa opomenom. Alex odlazi do policajskih kola sre\u0107an nadaju\u0107i se da \u0107e mo\u0107i da zove \u0161efa u utorak i izvini se za izostanak s posla zbog boravka u srpskom zatvoru. Na kraju se vra\u0107aju, uz opomenu. Toliko drame ni oko \u010dega.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Dva dana u Beogradu gotovo prolete\u0161e. Nedovoljno da se obi\u0111e ni pola \nod onoga \u0161to sam zamislila. Odmaraju\u0107i u nedelju upitah ih kako im se \nsvi\u0111aju ljudi.<\/p>\n

\u2013 Mnogo su namr\u0161teni. Tj. pre nekako preozbiljni. Malo se smeju. Ja sam mislila da \u0107e svi da budu kao ti i Miljan.<\/p>\n

\u2013 Ba\u0161 naprotiv \u2013 rekoh, smeju\u0107i se \u2013 U Srbiji ljudi jesu preozbiljni.\n Ako se glasno smeje\u0161, opomenu\u0107e te da si nepristojan. Ako si razdragan i\n veseo u sred bela dana a stariji od 15 godina, optu\u017ei\u0107e te da si pijan.\n Ako im se svidi\u0161 na prvi pogled posta\u0107e ti najbolji prijatelji u roku \nod pola sata, ako im se pak ne svidi\u0161 bi\u0107e lo\u0161i prema tebi bez ikakvog \nrazloga. Mislim da je to jedan od razloga za\u0161to su raseljeni Srbi toliko\n nesre\u0107ni. Susre\u0107u se sa ljudima koji su nau\u010deni da im pru\u017ee osmeh i \nljubaznost pri prvom susretu i oni to tuma\u010de kao naklonost. Nakon toga, u\n stanju su da pru\u017ee sve toj nepoznatoj osobi koja ih naravno odbija i \noni \u010desto ostaju razo\u010darani u \u010dudu ne shvataju\u0107i \u0161ta se to de\u0161ava.<\/p>\n

\u2013 Zar se ti i Miljan tako ose\u0107ate?
\n\u2013 Ma neeee. Ja i Miljan se ose\u0107amo zbunjeno u kontaktu sa Srbima. Mi smo\n uvek nasmejani i ljubazni, iako u 99% slu\u010dajeva ne marimo za ljude \nuop\u0161te. Pre se ose\u0107amo \u0161okirano kada ljudi pre\u0111u granicu ljubaznosti i \nkrenu da se pona\u0161aju previ\u0161e familijarno prema nama. Zapravo meni vi\u0161e \nnego prija ta zapadnja\u010dka hladno\u0107a.
\n\u2013 Oooooo\u2026. \u017eivot u Srbiji mora da je onda bio te\u017eak za vas?
\n\u2013 Pre\u017eiveli smo \u2013 na\u0161alih se \u2013 Ma nisu stvari tako crno-bele, to je i onako samo jedan mali deli\u0107 me\u0111uljudskih odnosa.
\n\u2013 Istina.
\n\u2013 A hrana?
\n\u2013 Kao \u0161to si me upozorila, previ\u0161e mesa. Sve je ukusno, ali previ\u0161e mesa\n i masno\u0107e. Previ\u0161e mleka, jogurta, sira. Primetili smo da su svi zgodni\n do odre\u0111enih godina, a preko toga su svi debeli. Ta va\u0161a ishrana me \npodse\u0107a na Atkinsonovu dijetu, zna\u0161 onu za kojom je ceo Svet bio lud \njedno vreme. Kako si ti uop\u0161te uspela da bude\u0161 vegeterijanac ovde?
\n\u2013 Te\u0161ko \u2013 promrmljah, poku\u0161avaju\u0107i da zaboravim taj mu\u010dni deo mog \u017eivota.
\n\u2013 Ali mi se generalno mnogo svi\u0111a \u0161to su ljudi na ulicama opu\u0161teni i nekako spontani.<\/p>\n

Pomislih da imamo sre\u0107e \u0161to je praznik a grad poluprazan, zbog odsustva gradske gu\u017eve i buke.<\/p>\n\u2013 I da\u2026 svi\u0111a mi se \u0107irilica, svi\u0111aju mi se parkovi\u2026.
\n\u2013 Svi\u0111aju nam se zgrade, one male slatke \u0161arene po Novom Sadu i sive \nmasivne po Beogradu. \u010cak i blokovi iz komunisti\u010dkog perioda, prosto su \nlepi u svojoj ru\u017eno\u0107i\u2026
\n\u2013 Zna\u010di, do\u0161li biste opet?
\n\u2013 Definitivno!\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u2013 Mogli bismo u Srbiju za Uskrs \u2013 predlo\u017ei\u0161e oni.\u2013 Paaaa, karte su skupe. Za te pare mo\u017eemo u \u0160paniju ili Francusku \u2013 poku\u0161avam da ih odvratim.\u2013 Mogli bismo kolima \u2013 ne odustaju.\u2013 Ali treba nam 15 sati do tamo […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[25,554,502],"tags":[62,261,314,371,417],"class_list":["post-93","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-serbia","category-serbia-stories","category-stories","tag-beograd","tag-ljudi","tag-novi-sad","tag-putovanja","tag-srbija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/93","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=93"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/93\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":13853,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/93\/revisions\/13853"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=93"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=93"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/marica.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=93"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}