{"id":972,"date":"2013-09-11T09:30:28","date_gmt":"2013-09-11T01:30:28","guid":{"rendered":"https:\/\/marica.org\/?p=972"},"modified":"2024-04-08T02:59:18","modified_gmt":"2024-04-08T02:59:18","slug":"jedan-dan-u-roterdamu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/marica.org\/?p=972","title":{"rendered":"Jedan dan u Roterdamu"},"content":{"rendered":"\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Za razliku od zandamskih vetrenja\u010da, klompi i sira, Roterdam nije ne\u0161to \u0161to bi se moglo uvrstiti u tipi\u010dnu Holandiju. Razru\u0161en za vreme drugog svetskog rata, Roterdam nema onaj \u0161mek koji je prisutan u ostalim holandskim gradovima koje sam do sada pose\u0107ivala. U njemu su ulice \u0161iroke, mostovi moderni, zgrade srazmerno visoke svojoj \u0161irini, i crvena cigla jednako retka koliko u bilo kom drugom neholandskom gradu. Na momente mi se \u010dinilo da je i biciklova mnogo manje nego u ostatku Holandije.
I mo\u017eda ba\u0161 zbog toga, Roterdam je verovatno jedan od najve\u0107ih holandskih dragulja. Nasuprot, ve\u0107ini vodi\u010da ja ga ni najmanje nisam videla kao ru\u017enog. U\u010dinio mi se zapravo vrlo interesantan tako poseban i druga\u010diji.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

U Roterdam smo krenuli zbog anima\/manga izlo\u017ebe u Muzeju svetske kulture i dru\u017eenju sa jednim nama dragim bi\u0107em. Dok smo \u010dekali da nam se ovo drago bi\u0107e pridru\u017ei, tro\u0161ili smo vreme na nasumi\u010dnu \u0161etnju gradom. Cilj nam je bio da nekako stignemo do reke Nova Meza (Nieuwe Maas) i uz nju se \u0161etkamo dok nam ne stigne drugarica. Nova Meza je trenutno rukavac Rajne, no zanimljivo je da je zapravo nekada bila rukavac Meze po kojoj je i dobila ime. Usled silnih poplava u ovom delu Evrope, od nekada jedne Meze, nastala je gomila manjih reka koja u svom imenu danas nose ime reke od koje su nastale. Na njoj se nalazi najimpozantniji roterdamski most Erasmusbrug a tik uz njega je i najstarija prokopana luka u Roterdamu Leuvehaven uz koju se smestio Pomorski muzej.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Idu\u0107i upravo do tog mosta pa\u017enju nam je privukla silna gu\u017eva u ve\u0107 spominjanoj luci. Hor veselih staraca je pevalo iz petnih \u017eila. Ljudi su se \u0161etkali svuda naokolo i generalno je atmosfera bila vrlo \u017eivahna. I sad ja ovaj deo pi\u0161em bez imalo malicioznosti, no ruku na srce prva stvar koju sam pomislila je bila kako bi me ista ova stvar dovela do ludila da sam na nju naletela u Nema\u010dkoj. No upravo u tome se ogleda lepota privremenog boravka u nekoj zemlji: bizearne stvari vas zabavljaju, one vas ne ljute, ne izazivaju ga\u0111enje, ose\u0107aj smorenosti i blage teskobe od sveukupnog neukusa. Zapravo se setih na\u0161ih dragih prijatelja koji nas jedared poseti\u0161e u Berlinu u vreme Oktobar festa. Naime u vreme \u010duvenog Oktobar festa u Minhenu, po celoj Nema\u010dkoj se organizuju isturena odeljenja istog na kojem mo\u017eete piti bavarsko pivo. I tako su na\u0161i prijatelji na\u0161li tu \u0161atru na Aleksandar placu i pijane Nemce i turiste pod njom vrlo zabavnim dok se meni ceo doga\u0111aj \u010dinio u najmanju ruku neukusnim.
No idu\u0107i tako naokolo i slikaju\u0107i okolne brodove u jednom od zavu\u010denih kutkova luke, zaustavi nas jedan stariji \u010dikica. Na nekoj me\u0161avini holandskog i engleskog jezika re\u010de kako je primetio da slikam brodove okolo te je pomislio da bismo voleli da svratimo na njegov brod da napravimo par slika i vidimo unutra\u0161njost. Tu se na\u0111oh u blagom \u0161oku jer nekako nije odlika \u201cmodernog\u201d \u010doveka da vas tek tako svra\u0107a u obilazak svog imanja. Mislim do\u017eivljavali smo to od onih \u201cnemodernih\u201d i \u201czatucanih\u201d ali nikada ranije od ovih \u201cnaprednih\u201d. Te tako zavr\u0161ismo na jedrenjaku Scampolo koji \u0107e dogodine biti stogodi\u0161njak. Dug je \u010ditavih 25 metara a ponosni vlasnik nam je pri\u010dao kako je s njim putovao za Francusku. A unutra prava mala pe\u0107ina sa blagom. Toliko drangulija, d\u017eid\u017ea-bid\u017ea i detalja \u0161to korisnih, \u0161to beskorisnih da ti se u glavi zavrti. Lunjali smo po brodu uzdu\u017e i popreko, poku\u0161ali da komuniciramo sa \u010dikicom, sme\u0161ili se mi njemu, on nama, klimali glavom dok nas vratovi ne zabole\u0161e, a onda se zahvalismo i krenusmo dalje. Kasnije smo otkrili da je u Roterdamu bio u toku dan otvorenih brodova, tj. dan kada je mogu\u0107e zalaziti u brodove u luci i zagledati unutra\u0161njost. To je uspelo donekle da objasni \u010dikino neuobi\u010dajeno pona\u0161anje. Zanimljivo je kako me je pre nekih mesec dana, na jednom crnogorskom brdu isto tako jedna \u017eena svratila svojoj ku\u0107i, nahranila i napojila i to mi ni najmanje nije bilo neobi\u010dno, niti mi je za njene postupke trebalo bilo kakvo opravdanje. Dok mi se tako ne\u0161to \u010dinilo apsolutno neprirodno u Holandiji. Predrasude, ili iskustvo?<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Negde u to doba do\u0111e i vreme za posetu muzeja. Postavka je imala nekoliko razli\u010ditih stvari u fokusu, i iako sebe smatram velikim poznavaocem japanske crtane kulture zapravo je bila vrlo edukativna jer je dobar deo bio koncentrisan na odnos robota i \u010doveka koji zalazi u \u017eanr koji mene najmanje interesuje i kojim se obi\u010dno ne bavim. Deo stalne postavke koje prikazuju razli\u010dite objekte iz Okeanije mi je bio zapravo najzanimljiviji, no morali smo da protr\u010dimo kroz taj deo jer Holan\u0111ani ba\u0161 vole da rano zatvaraju muzeje.
Ne se\u0107am se kako smo ta\u010dno odlu\u010dili da se popnemo na vrh Euromasta najvi\u0161eg vidikovca u Holandiji, ali smo do\u0161li do njega u najboljem mogu\u0107em trenutku. Ovaj vidikovac je sagra\u0111en 1960. i ima kru\u017enu otvorenu terasu na 100m visine koja nudi pogled na ceo grad u svim pravcima. No najbolji deo su dodatnih 85m do vrha, do kojeg se sti\u017ee liftom. Mi smo se istim provozali \u010dak tri puta, u\u017eivaju\u0107i u zalasku sunca.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n
\n \"\" <\/div>\n<\/div>\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Posle tako savr\u0161enog momenta nismo imali preterana o\u010dekivanja od ostatka ve\u010deri, no izgleda da smo ba\u0161 imali sre\u0107e tog dana. Dan smo zavr\u0161ili u sjajnom restoranu sa neverovatnom hranom i pogledom na vatromet koji je zatvarao proslavu otvorenih brodova.
Iscrpljeni stigosmo u Amsterdam oko pola dva, no vredelo je jer bolji dan te\u0161ko da smo mogli i po\u017eeleti.<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t\t\t\t\t

Vi\u0161e slika mo\u017eete na\u0107i u mojoj galeriji:<\/p>\t\t\t\t\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t<\/div>\n\t\t\t\t

\n\t\t\t\t
\n\t\t\t\t\t
\n\t
\n\t\t