Ili, kako opet nismo videli pećine.

Od kada smo stigli u Česku ja planiram da obiđemo Moravski Kras kako bih posetila pećine. To je bila jedna od prvih stvari koju sam našla surfujući po netu kada smo se doselili. Ali kako je tada bila zima, a pećine su u to vreme zatvorene, morali smo da sačekamo neko lepše vreme. I dođe lepše vreme, ali ja ih još uvek nisam videla. Inače, to je na nekih pola sata busom ili vozom od Brna, da stvar bude još više deprimirajuća. No dobro, ne očajavam ja toliko što ih nisam videla, ima dana. Sledeći vikend npr. Druga stvar me muči. Imam jednog vrlo finog kolegu, koji je iz Brna a voli i da planinari, šeta okolo, vozi bajs i sl. i predeo mu je više nego poznat. E pa taj fini kolega obično ima živaca da sedi sa mnom i objašnjava mi do detalja gde šta ima da se vidi, kako koja trasa izgleda uživo (mislim na sve one plave, žute, zelene i crvene linije ucrtane na mapi), koji prevoz da koristim da negde stignem i sl. Sada već sve to mogu i sama, ali u početku mi je njegova pomoć bila i više nego korisna. I odavno je on meni sve potanko objasnio oko tih pećina, ali…

Prvi put kada smo išli, karta je bila kod mene, pa smo se izgubili. I završili na skroz pogrešnoj stazi. Kada smo shvatili da se nešto ne uklapa već smo bili predaleko da bi se vraćali. Od tada Miljan drži mapu u rukama, što za posledicu ima da smo uvek na pravom putu, što je priznaćete krajnje dosadno. Znam, loše se orjentišem i teško mi je da priznam poraz, ali bar umem da kuvam.
Juče smo opet pokušali da vidimo pećine, ali smo kasno krenuli. Nosili smo novi aparat, što znači bili silno usporeni jer smo slikali naokolo, tako da nam je trebalo jedno 5 sati da pređemo 10 km i ne stignemo da vidimo pećine pre zatvaranja.

Ove nedelje mi se taj mnogo fini kolega vraća sa odmora. I već mogu zamisliti našu konverzaciju u ponedeljak.

– Marice da li si putovala negde?
– Pa vidiš, hteli smo da vidimo te pećine. Sećaš se da smo se zagubili prošli put (taj podatak ga je silno zasmejavao danima).
– I kako ti se čini?
– Pa… nismo ih videli ni ovog puta.
-hahahaha

I tako. Verovatno će opet da se smeje danima. Ali, bar uveseljavam kolege.

I s pećinama i bez njih meni je Moravski Kras zaista predivno mesto. Za sada nemam ni vremena, ni volje da putujem negde dalje od Brna, ali mogu zamisliti kakvi su tek ostali predeli. Oni turistički popularniji, poput Češkog Raja i sl.

Krenuli smo od Jedovnice Pila i završili u Blansku. To nam je nekako najzgodnije. Voz ide na otprilike pola sata do kasno u noć, pa ne moramo mnogo da se opterećujemo oko vremena. Grad je okružen predivnim šumama, tako da uvek možemo da računamo na to da ćemo na kraju pešačke ture sigurno biti oduševljeni. I na kraju najbitnije. Preko puta stanice nalazi se sjajna picerija sa odličnom hranom, pa znamo da nam sleduje i odličan obrok na kraju dana. Ne verujem da smo šetali više od 15-ak kilometara.

Par slika iz šetnje: