Prošlo je 11 godina od moje prve posete Tokiju. Bilo je proleće. Te godine sakura je poranila. Iako smo propustili vrhunac, rozih listića je bilo i dalje u izobilju. Videli smo Tokio u svom najlepšem izdanju. Bar sam u to

Za pisanja ovog posta: - Nijedna krava nije pomužena - Nekoliko muzeja u Tokiju je posećeno - Mnogo slika je uslikano bez blica. Kejići Tanami Krenimo od kraja. Tanami je umro u avgustu prošle godine. Samo dva dana pred smrt, Nacionalni umetnički centar u Tokiju

U decembru 2023. sam krenula da čitam prvi roman u nizu iz Islamskog kvinteta Tarika Alija. Za svega dve nedelje pročitala sam svih pet knjiga, poželela da odem do Andaluzije, Sicilije, Egipta, Sirije, Pakistana, Turske, Kine; da vidim te zemlje

Ni da zamisliš! Gledala sam Fakaravu iz aviona dok smo joj se polako približavali. Atol deluje magično sa visine. Kopneni, zeleni prsten okružen modrim plavetnilom i ispunjen tirkiznim. Deluje kompaktno. Kada se čovek konačno nađe na atolu, na plaži okrenutoj ka

Iznad plavog beskraja! Rangirou je najveći atol u Tuamotu arhipelagu. On je ujedno i glavni administrativni centar Tuamotu arhipelaga. Takođe je i najnaseljeniji atol, toliko da su čak dva ostrva u atolu stalno naseljena; Avatoru i Tiputa. Deli ih Tiputa prolaz

U sred nemirnog Pacifika! Tikehau je bio prvi u nizu Tuamotu atola koji smo posetili. Smestili smo se na vrhu glavnog ostrva. Atoli, tj. ostrva koja čine atol su izuzetno uska. S jedne strane gledate na lagunu, 200-300 metara dalje gledate

Ali ga zasigurno zbunjuju ti ljudi u vodi! Moorea je jedno od mnogobrojnih ostrva u Arhipelagu Društvenih ostrva. Prilično je razvijeno. Na njemu možete naći i super luksuzne hotele i daleko jeftinije, male, privatne, apartmane. Postoje i prelepe peščane plaže i

Sumbava je previše ambiciozan naslov za tekst koji sledi. Desetak dana na par hektara istočnog dela Sumbave bi bio mnogo prikladniji. Ali, nisam sklona dugim naslovima. A i ova priča koja sledi, po svemu sudeći i neće biti priča o

Italijanska avantura počela je krajem septembra 2022. Pre toga, u Italiji sam bila samo jednom. Pre nekih 13 godina. Manje-više. Godine lete, a mene mrzi sad vršljati po starim kalendarima. Ali beše to davno. Sećam se kiše. Sećam se cipela koje

Ja, Ti, ona, on, oni. Jednog kišnog, hladnog, letnjeg dana, koji nas je podsetio zašto smo iz Nemačke pobegli, krenuli smo iz Kopenhagena ka Tiju. Danske železnice su smatrale da je početak juna pravo vreme da poprave, preprave i počiste svoje