Ili bi možda bolji naslov bio mali i veliki gradovi?

Jedna od najvećih dilema koja me je mučila pre nego što smo krenuli za Česku bila je upravo na ovu temu, kako se posle dvo milionskog Beograda preseliti u Brno sa svega nekih 400.000 stanovnika? Ubrzo nakon preseljenja ispostavilo se da sam se bespotrebno mučila ovim pitanjem. Život u “malom” gradu ima mnogo prednosti, a s obzirom na bogatstvo ovog grada za sada nijednu manu. Sređen i miran zivot i vikendom uglavnom puste ulice omogućavaju ono što mi je u Beogradu najviše nedostajalo, priliku za odmor.

S druge strane Prag je dovoljno blizu (kada se umorite od odmora) da do njega može da se skokne na brzinu. Mada, pojam blizine je jedna vrlo relativna stvar, a to sam upravo naučila u Českoj. Od Brna do Praga se putuje dva i po sata autobusom, ali cak i na tako kratkom putu vozićete se prvoklasnim autobusom, odgledati dobar film i biti usluženi nekim toplim napitkom. Tako da vreme zaista proleti.

A Prag je upravo onakav kako su ga opisali u Lonely Planet vodiču: trodimenzionalna razglednica prepuna turista. Ako želite da slikate neku “znamenitost” bukvalno se čeka u redu. Mora se priznati da izgleda prekrasno, posebno u ove praznične dane ali gužve su zaista prevelike i ne znam da li bih mogla da ih podnosim svakodnevno.

Tako da za sada, u ovom nadmetanju velikih i malih Brno ipak ima prednost. Pragu za utehu može da ostane priznanje da je mnogo lepši pa tim povodom i par slika iz Praga da dočaraju praznično raspoloženje u glavnom gradu Česke.