Herkulgrad
Svi putevi, iz Napulja, vode u Pompeju, sem onih koji se odvoje za Herkulanum.
Pompeja je Pompeja, ali kada se nađete na tom prostranom nalazištu, okruženi s milion turista, i krenete da bajzate naokolo, vrlo brzo ćete uvideti da tome nema kraja. Možete satima ići, gore-dole, levo-desno. Spasti s nogu. Sesti u amfiteatar i odslušati nekog vodiča koji se tu slučajno našao u isto vreme kad i vi, sa svojom grupom kojoj je odlučio da zapeva. Nastaviti to bajzanje. Propisno se premorite. A onda smoreni pomislite “OK, mogla sam ovo i da preskočim!”.
O Pompeji post neću pisati, ali slike sam okačila u galeriji.
A umesto toga možete da odete do Herkulanuma. Lakše, i brže, iz Napulja do njega dođete. Budete okruženi sa prihvatljivijim brojem turista. Za dva sata zapravo obiđete celo nalazište. Nema impresivnog amfiteatra kao u Pompeji i pevanja doduše. Nakon obilaska, na putu do stanice, svratite do lokalne kafane i najedete se čorbastog pasulja. Posle toga možete da uhvatite bus i odete do Vezuva. Taj deo smo preskočili jer taj red za autobuse je bio duži nego da se onaj pasulj delio za džabe.
Herkulanum je bio popularno odmaralište za bogate Rimljane. Za razliku od, nekih delova, savremenog Beograda, imao je razvijenu kanalizacionu mrežu. Pre 2000 godina! Ponoviću još jednom: Pre 2000 (slovima: dve hiljade!!!) godina Herkulanum je imao kanalizaciju. Beograd je danas (brojevima: 2025.!!!) nema u svim delovima grada. Šta ti je civilizacijski (tro)korak unazad!
No, vratimo se onom delu kako su u njemu živeli bogati. Bogati vole (a imaju i s čime) da ulažu u svoje kolekcije umetnina (statue, freske, mozaike), prave kuće od koje duh zastaje i sl. Sem ako nisu novo-bogati, onda vam se od tog dizajna povraća. Vole i da gomilaju knjige. Tj. u to vreme svitke. Zahvaljujući tome što je Herkulanum, nakon eksplozije Vezuva bio prekriven laharom a ne pepelom, mnoge od ovih stvari su sačuvane. U isto vreme taj lahar otežava iskopavanja, pa ona nikada nisu napredovala kao iskopavanja Pompeje.
Sve je bolje očuvano u Herkulanumu nego u Pompeji. Šetnja po iskopinama, kao i obilazak kuća je mnogo prijatnije iskustvo nego u prvopomenutom. Sama unutrašnjost je zanimljivija jer je više freski i mozaika u samim građevinama. Ili je, može biti, samo manje turista ispred njih, pa zapravo možete da ih sagledate. Na samom ulazu u kompleks nalazi se prostorija u kojoj je otkriveno više od 300 ljudskih skeletona. Ti skeleti su odneti odatle i zamenjeni modelima koji su vizuelno identični kao orginali. U pozama u kojima su zapravo i otkriveni. Prvobitno se verovalo da su iz Herkulanuma svi stanovnici pobegli na vreme. No, izgleda da su instant sagoreli. U to doba grad je imao oko 20.000 stanovnika.
S obzirom da su mnoge freske i mozaici premešteni sa ovih nalazištai (i Herkulanuma, i Pompeje) u arheološki muzej u Napulju, njega svakako ne bi trebalo zaobići ako ste zainteresovani za istoriju ovog podneblja. Herkulanum nije Pompeja, ali može poslužiti kao alternativa ukoliko izbegavate gužve i nemate dovoljno vremena/volje/interesovanja za obe lokacije.
Više slika možete naći u mojim galerijama:
