Brno na prvi pogled
Ovde smo već nedelju dana tako da Brno na prvi pogled mozda i nije najbolji izbor naslova jer je utisaka toliko da bih mogla odmah da napišem desetak postova. Jedno je sigurno, ovde je sve drugačije nego u Beogradu, pa i u Srbiji uopšte.Za početak, svemu se zna red… ako piše zabranjeno parkiranje – niko se ne parkira, po tramvajskim šinama niko ne vozi kola, deca ustaju starijima u prevozu, smeća i pikavaca nema po ulicama… kulturan neki svet. Ne znam kako ćemo se Miljan i ja uklopiti među ovaj fini narod.
Imaju neko čudno radno vreme, tako da su ulice gotovo puste oko 7-8 uveče, subotom skoro da ništa ne radi, a nedeljom stvarno ništa ne radi. Kao kod nas pre jedno petnaestak godina. Danas smo zaista uživali, grad je bio totalno pust. To mi je najviše nedostajalo u Beogradu, tamo su ulice prepune subotom.
Ovde ima mnogo više lepih starih zgrada nego u Beogradu. A i fasade se im renovirane i očuvane tako da verovatno zbog toga više dolaze do izražaja. Vratovi su nam se ukoćili od dugotrajnog zjakanja … čas levo…vidi ono…čas desno…vidi ono…i tako po ceo dan, već skoro nedelju dana. Danas smo konstatovali da je to verovatno i zbog toga što ih ne bombarduju svaki čas, kao npr. onaj užas koji su u Beogradu napravili u Knez Miloševoj 1999.
Bojan Komazec
Eh…treba da vidite neki grad u Engleskoj (osim Londona)…posle 5 popodne ne da nema zive duse nego je coveku prosto neprijatno da se seta po pustim ulicama i da remeti tu jezivu tisinu. I ja sam u Srbiji navikao na zive ulice i prepune baste do kasno u noc tako da je ovo bio jedan od prvih shokova…No, covek se navikne…i pronadje mesta gde se ljudi skriju posle radnog vremena…pabovi, veliki shoping centri, fitnes-klubovi i ogromni bioskopi…A do tamo se ide kolima…Niko ne pesaci! Engleska je lepa ali joj nedostaje malo evropskog shmeka (npr. trgovi sa bastama…verujem da ih u Ceskoj ima na svakom koraku).
marica
Istina, mislim posle pronadjes sva ta mesta na koja se ljudi okupljaju
Ali, na prvi pogled, zaista smo bili zaprepasceni.
A ovih trgova sa bastama i te kako ima, na sve strane. Ono sto me je zaprepastilo je da ces ih naci i u najmanjem seocetu.
Bojan Komazec
Ta “kultura ulicnih basti od kafea i restorana” je interesantan fenomen. Ako posmatramo Srbiju, cini mi se da su te baste na ulicama pocele da dozivljavaju ekspanziju u drugoj polovini devedesetih, kada su privatni ugostitelji ojacali i izasli na ulice, prvo sa stolovima i stolicama, a onda su se pojavile i tende sa shankovima…
Leti su u Novom Sadu dve glavne ulice, Zmaj Jovina i Dunavska, poplavljene bashtama, i gotovo je nemoguce naci slobodan sto…A ranije, tokom osamdesetih, nije bilo tako. Mozda je poneki hotel ili drustveni restoran imao bastu, i to ogradjenu debelim betonskim zardinjerama sa sitnim zbunjem ili nekim ogradicama (da ne spominjem karirane stolnjake i sredovecne konobarice u plavim platnenim “Borosana” cipelama na stiklu sa otvorenom petom :D). Bastu su imale i poneke poslasticarnice, i to obicno sa belim metalnim (i vazda lepljivim od sladoleda i prosute limunade) stolovima i stolicama…Verovatno se secate toga
Verujem da je slicno tako bilo i u Ceskoj i Slovackoj (i u ostalim zemljama istocnog bloka) za vreme komunizma. I onda su ljudi sa padom berlinskog zida polako izasli na ulice…
U Britaniji je od 1.jula zabranjeno pusenje u svim javnim objektima, pa i u pabovima. I onda se pojavio uspon popularnosti britanske verzije baste – tzv. “beer garden”-a. To je obicno mali prostor na otvorenom koji se nalazi IZA paba, retko na ulici, i u kome se okupljaju pusaci. Neretko je ovde atmosfera mnogo zivlja nego unutra! Stolovi, stolice i grejalice na gas…i naravno, svi u majicama i bosi na 10 stepeni!
No, da ne trabunjam ja vise o ovome…
Citam vas blog i mnogo mi se dopadaju tekstovi (i posebno fotografije!). I ja sam eto, gotovo neplanirano, postao imigrant pa mi je interesantno da uporedim vasa iskustva sa mojim. Imao sam jedno vreme u vidu i Cesku, ali mi se pokusaj sa UK brzo realizovao pa sam evo sada tu. Drz’te se! Pozdrav iz Istocne Anglije
marica
Ne trabunjas uopste
Ovo prisecanje na “Borosana” cipele me zasmejalo do suza. Meni je inace zadovoljstvo da citam o nekim tamo predelima koje ne mogu trenutno da posetim, a bice dana 
Raspisuj se kolio ti volje – uzivam.
A valjda smo svi ovako udaljeni od kuca, stekli neka iskustva koje je jako korisno podeliti s nekim drugim ili nekada cak samo proveriti da li je ono sto osecam i mislim bas toliko ludo i neobicno
Ja manijakalno citam postove ljudi odseljenih iz svojih maticnih zemalja, i gde god da odu, i odakle god da su se iselili imaju slicne price, ma koliko licno njihova stremljenja, zelje i snovi bili razliciti