Vijetnam: Ritam Hanoja / 28.12.10

Prethodni tekstovi o Vijetnamu:
1) Na početku beše haos!
2) Kako ne videti Halong Bej?

Na putu od Halong Beja do Hanoja smo sreli gomilu predusetljivih ljudi koji su želeli da nam pomognu ili eto, samo onako, da se isćaskaju. Ja sam nakon prvih 24 časa u Vijetnamu u svakom čoveku videla prevaranta, nekog ko misli da sam ja bogati turista od kojeg treba uzeti par dolara. I moram priznati da sam bila u nekom čudnom strahu da ne mogu nikome verovati i da sve što neko izgovori krije neku potencijalnu laž ili prevaru. U to vreme još uvek nisam bila u stanju da ocenim njihov mentalitet, način na koji razmišljaju, rade…

Nisam mogla da se pomirim sa tim da nešto košta 5, 10 ili 15 $ u zavisnosti od toga koga si pitao i u kom delu dana si pitao. Nisam shvatala da poenta i jeste u upornom zapitkivanju i strpljenja da sačekaš pravi odgovor. U tom nekom grču smo se vratili u Hanoj. Poslužila nas je sreća da smo uz put sreli te divne ljude koji su Miljanu vratili veru u Vijetnamce i koji je mene uspeo da oraspoloži svojim naprasnim silnim oduševljenjem svetom oko nas. Povratkom u Hanoj počela sam da uživam, no i dalje ograničeno više gledajuči njega kako gleda na taj svet, nego gledajući taj svet direktno svojim očima.

U Hanoju smo proveli svega dva i po dana nasumično tumarajući starim centrom. Arhitektura grada je jako zanimljiva, ali teško da ćete fasade zgrada uopšte primetiti. Lokali načičkani jedni do drugih, prodavačice koje nose svoje košare obešene o bambusov štap, preko ramena pretrpane voćem i povrćem, motociklisti koji se u rekama slivaju pored vas, ljudi koji sede, piju, jedu i spremaju hranu na ulici, buka sirena, žamor, cika dece, život – tako intezivan, svuda oko vas. Neće vam biti do fasada, do pozorišta, muzeja, istorijskih spomenika.

Vrtećete se po gradu, zalaziti iz jedne ulice u drugu, sve jednako žive, pretrpane stvarima i ljudima, vrtećete se u krug bez želje da to ludilo oko vas ikada prestane. Smenjivaće se lica, boje, ulice, sve će izgledati isto, ali nekako zarazno ludo, zabavno i uzbudljivo. Tražićete još, šetaćete dalje, upijati više, postati deo te buke i ludila koje vas okružuje. Vaš će se ritam uskladiti sa ritmom grada, jurcaćete okolo, poželeti da vozite motor sa lokalcima, pijete čaj sedeći na niskim stoličicama na ono malo slobodnog trotoara između nizova parkiranih motora. Na kraju, plesaćete s Hanojem, u tom brzom suludom ritmu dok se svetla ne pogase. A onda opet, san neće dolaziti na oči, otići ćete do noćnog marketa, lunjati buvljakom na kojem ne želite ništa da kupite, ali baš tu bićete opet deo svega, tih ljudi koji će tu pred vama spustiti improvizovani plinski rešo, skinuti šerpe i tiganje s jednog ramena, namirnice sa drugog, iseckati sve potrebne sastojke, skuvati supu sa nudlama i servirati vam istu na licu mesta. Okupiće se bar njih desetak, neko će doneti voće, neko piće i gozba će početi tj. nastaviti tamo, gde se činilo, na trenutak stala.