Ovih nedelja razmišljam o svemu onome što su mi mere borbe protiv korone oduzele. Slobodu kretenja. Slobodu da organizujem svoje vreme. Slobodu da vidim sebi drage ljude. Da su mi poslovne prilike drugačije, vrlo lako bi mogle da mi uskrate i slobodu rada. Jednom rečju, slobodu izbora.
Živimo u fašističkim vremenima. Većina zemalja u ovom trenutku svojim građanima oduzima pravo izbora, pravo kretanja, kontroliše sredstava proizvodnje tj. onemogućava normalnu proizvodnju, razmenu, distribuciju. Svaka javna kritika protiv preduzetih mera se tumači kao napad na sveopštu bezbednost i ista se sankcioniše.
Ono što me ljuti je da ne vidim otpor, bar nedovoljno intenzivan i jak otpor, nametnutim merama. Čak i kada je on prisutan obično je isključivo politički nametnut i služi političkim prepucavanjima. Ne vidim da se običan, normalan čovek suprostavlja tome. Ne u dovoljnoj meri. Ne dovoljno glasno. I ne u dovoljnom broju.
Ako se ikada zapitate kako je nacistička Nemačka bila moguća, odgovor je lak: Isto kao što je trenutna situacija moguća. Kao što se danas povinujemo nametnutim merama i prosečan Nemac se povinovao istim pre skoro 100 godina.
Vesti iz Švedske mi donekle daju nadu da ipak može i drugačije. Reči njihovog epidemiologa koje sam pročitala jutros na vestima su mi vratile osmeh na lice:
“Ni u Švedskoj život ne funkcioniše sasvim normalno, ali to nije stvar naredbe. Objasnili smo ljudima kakva je to bolest i kako treba da se zaštite i oni to poštuju. Ljudi nigde nisu glupi, ako im kažete šta je dobro za njih i ako im to objasnite, oni će vas poslušati”, kaže Gjesecke.
“Dok većina radi ono što ste preporučili, dobro je. To ne mora biti 100 odsto ljudi, 90 odsto je dovoljno”, rekao je.
Prvo je zaključio da ljudi mogu da donesu racionalne odluke ako raspolažu pravim informacijama. Da je samo tu stao bilo bi mi dosta. Ali gospodin Gjesecke je odlučio da prihvati da 10% njih može imati i drugačije prioritete i nije imao potrebe da ih osudi i kazni. Prihvatio ih je kao takve. Ne samo da se oslonio na znanje i informisanost kao ključne elemente društva, nego i njegove devijacije.
Gospodine Gjesecke ulepšali ste mi dan!
Hvala Vam na tome!