Beriln: Südgelände park / 19.10.12

Sudgelende (Südgelände) park se nalazi na jugu berlinskog naselja Šonenberg (Schöneberg). Samo ime već upućuje na položaj jer u bukvalnom prevodu Südgelände znači Južni teren/reljef. Kad smo kod reljefa i ime naselja je izuzetno zanimljivo. Schöneberg bi mogao da se prevede kao Lepa planina, no ako pogledate mapu Nemačke uočićete da planina oko Berlina nema. Berlin je ravan da ravniji ne može biti. Ime naselja najverovatnije potiče od prezimena prvih doseljenika (12 vek). U to vreme, prezimena su obično bila vezana za zanimanje ili mesta odakle osoba dolazi, te su najverovatnije prvi stanovnici ovoga naselja zaista sišli sa neke lepe planine. Mada, s obzirom na procenat pismenosti u to vreme, moguće je da je u orginalu to prezime značilo nešto sasvim drugo a kasnije zapisano tako da podseća na nešto, u ovom slučaju lepu planinu.

Nekada je na mestu današnjeg parka bila okretnica za vozove. Nakon drugog svetskog rata sve manje je korišćena, da bi konačno 1952. njena upotreba obustavljena. U narednih tridesetak godina, ova površina je ležala prilično zapuštena bez konkretne upotrebe, te su je naselile ptice koje je nemoguće naći u urbanim sredinama. 1980. nemačka železnica, koja je bila vlasnik zemlje, je odlučila da napravi novu skretnicu. Međutim zbog snažnih protesta lokalaca od plana se odustalo i vlasnik zemlje je postao grad Berlin koji i danas vodi brigu o parku.

Park je majušan. Ima svega par kilometara u dužinu i možda svega kilometar u širinu. U severnom delu parka drveće je izraslo tik uz železničke šine, deformišući se prilikom rasta, te na pojedinim mestima se čini da su srasli u jedno. Taj severni deo je uglavnom pošumljen brezama, koje su inače česte u ovom kraju Nemačke zbog vlažnog tla i ogromnog broja jezera. Kada se izađe iz gusto pošumljenog dela, počinje duga gvozdena staza izdignuta oko metar iznad zemlje kako bi što manje uznemiravala stanovnike parka. Ovo je verovatno jedan od retkih parkova u Nemačkoj gde postoje delovi trave po kojima je zabranjeno gaziti. Na kraju staze, tj. južnom delu parka nalazi se stara železnička hala koja danas služi kao umetnički prostor i stari vodotoranj. Kada se od vodotornja krene ka južnom izlazu odvaja se staza ka podvožnjaku koji je poznat kao mesto gde još uvek neiskusni grafiti umetnici dolaze da usavršavaju svoj talenat. Nećete naći nikakvu umetnost koja će vas ostaviti bez daha. Zidovi su uglavnom prekriveni imenima. No ipak, svidela mi se ideja da u Berlinu postoji bar jedno takvo mesto na kojem je dozvoljeno žvrljati po zidovima.

Park smo obilazili jedne septembarske kišne i hladne subote, te nije bilo baš mnogo ljudi u njemu. Da budem preciznija sreli smo jednog trkača u šumi, na severnom delu, i to je bilo sve. Šetajući sami po tim gvozdenim stazama, imala sam utisak da se nalazimo u nekom vanzemaljskom prostoru. Čudni odjek naših koraka je stvarao osećaj zatvorenosti, kao da šetamo staklenim tunelom i posmatramo tu prirodu fizički totalno odvojeni i izolovani od nje. Bilo je nestvarno i neprirodno odcepljeno od ostatka sveta. Uživala sam u tim čudnim osećanjima koje je mesto budilo u meni, no nisam sigurna da bi osećaj bio isti da smo se konstantno sa nekim mimoilazili na toj stazi, da nije bilo te specifične tišine usled odsustva ljudi i zvukova koji oni proizvode.

Kad smo stigli do stare železničke hale, ljudi su počeli da izviru sa svih strana. Očigledno se nešto dešavalo u tom zatvorenom prostoru. Čarolija je nestala. Park je opet postao samo park. Čak ni stara parna lokomotiva nije uspela da taj deo učini posebnim.

Dodatne informacije:

Ako dolazite javnim prevozom u park možete ući sa severa, od Berlin Südkreuz S-bahn stanice ili sa juga, od Berlin Priesterweg S-bahn stanice.
Puno ime parka: Natur-Park Schöneberger Südgelände (mapa)