postcards…
The world moves with me

Hrvati teraju Čehe da kriju svoje salame 03/06/2008

Čitam vesti na Radio Pragu pod pomenutim naslovom i umirem od smeha. Eh, ti Česi! Već sam ranije pominjala kako je Česima omiljena destinacija Hrvatska. Sudeći po ovom članku 800.000 Čeha smatra nam susednu zemlju idealnim mestom za odmor. Neko će se zapitati što baš Hrvatska? ili naivno pomisliti kako je to zbog silnih prirodnih lepota.
Ali ne…
Odgovor je vrlo prost. Hrvatska je najbliše mesto na koje mogu da dođu kolima, uglavnom pretrpanim hranom koju su poneli od kuće. Ili ti, Česi su najgori oblik paradajz-turista, mada sami sebe,i to s ponosom (svašta!), nazivaju pašteta-turisti. I ajd’ što nose gore pomenute salame i kobasice, nego mnogi od njih vukljaju i flaširanu vodu. Od onih 800.000 čak 500.000 dolazi u Hrvatsku sa punim gepekom, čemu je Hrvatska odlučila da stane na put te zabranila unos mesnih i mlečnih prerađevina iz zemalja EU. Nigde se glasno ne navodi da su mere uvedene zbog Čeha, ali čak i autor teksta smatra da je to očigledno.
Elem, ono što me je zasmejalo u članku je komentar da Česi to ne rade samo zbog para nego zbog posebnog ukusa češke kuhinje kojeg ne žele da se odreknu u toku letovanja. Hm… da, a ja sam veverica :D
Ja lično, smatram da su Česi bolesno štedljivi. Tu crtu štedljivosti, koja ne retko prelazi u škrtarenje je ovde u Češkoj i te kako izražena. Verovatno su nekulturu trošenja para razvili zbog teškog života pod Rusima, kao što većina Srba pati od nekulture trošenja para razvijenu valjda zbog slatkog života pod Titom :P Kažu ljudi, da ako si nešto radio 20 godina, trbaće ti 40 da prestaneš to da radiš, doduše ne znam kako to pravilo funkcioniše u slučaju kolektivnog ludila. Tom logikom pitanje je: da li će neki od nas i doživeti Češki preobražaj?

8 komentara
Kategorije: Czech Republic

Češki heroji 16/01/2008

Ne volim da uopštavam stvari. Mada činjenica je da većina pripadnika jednog naroda ima tendenciju da se ponaša na određen, uniformisan način, da dele slične stavove o većini pitanja. Većina ljudi je prosečno “inteligentna” i vrlo podložna manipulaciji. Naravno u zavisnosti od toga na koji način su stanovnici nekog područja izmanipulisani, u datoj sredini možete se osećati manje ili više prijatno.
S druge strane, život na određenom mestu veoma utiče i na naš karakter. Karakter je nešto što se obično vezuje za genetiku, ali opet posredno, na određenom lokalitetu nemate baš veliki izbor genetskog materijala. Na kraju, mi postajemo odraz sredine iz koje smo potekli.

Većina Čeha koju sam upoznala, je izuzetno gostoljubiva, prijatna, pozitivna i druželjubiva, no s druge strane i plašljiva, tiha, mirna i povučena. Rado će oni s vama deliti radost, suze, pružiti vam rame za plakanje, ići sa vama u planinarenje ali će ustuknuti kada se treba za nešto izboriti, kada treba nekoga otvoreno podržati. Većina njih će osetiti šta je pravedno i istinito, ali sve to postaje manje bitno ako zahteva borbu, odricanje ili žrtvu, radije će sagnuti glavu i ćutati. Nekako, vremenom sam naučila da živim sa tim. Da uživam u tome što žele da mi pomognu oko svakodnevnih stvari, i da ignorišem činjenicu da će biti suzdržani u mojim bitkama. Na kraju, niko mi neće zabiti nož u leđa kada se okrenem, a i to je nekada više nego dovoljno.

Heroji su zato retki u ovoj zemlji, a dušmani jos ređi.

Danas Česi slave jedne od retkih.

Jan Palah je na današnji dan 1969., izrazio svoje neslaganje sa životom pod ruskom torturom spalivši sebe u centru Praga. Kako to obično biva, pogreb ovog dvadešetogodisnjaka, tadašnji političari su iskoristili da izreklamiraju svoje stavove. Jan Palah je rodjen 11. avgusta 1948. i u to vreme je bio student na Karlovom Univerzitetu u Pragu. Još za vreme srednjoškolskih dana pokazivao je veliko interesovanje za istoriju i aktuelna socijalna pitanja. Kasnije, tokom Praškog Proleća aktivno je učestvovao u širenju ideje o humanom socijalizmu, slobodi govora i okupljanja. Nakon ruske invazije, nezadovoljan novonastalom situacijom, odlučio je da svojom žrtvom podstakne Čehe na borbu. Rano ujutru, 16. januara, stigao je u Prag, poslao svoja oproštajna pisma i kasnije tog popodneva se spalio ispred Narodnog pozorišta u Pragu. Jedan od radnika, koji se našao u blizini je pokušao da ga spasi prekrivajući ga kaputom. Ipak, bilo je kasno, 85% njegovog tela bilo je prekriveno opekotinama. Preminuo je 3 dana kasnije u bolnici. Nakon njegovog spaljivanja protesti su potrajali neko vreme, međutim nedovoljno omasovljeni, pod pritiskom policije ubrzo su utihnuli.

Mesec dana kasnije, Jan Zajic tada osamnestogodišnjak, nezadovoljan što Česi nisu iskoristili Palahovu smrt za oštriju borbu, odlučuje da žrtvujići sebe spreči od zaborava Palahovu žrtvu i inspiriše Čehe na odlučniju i istrajniju borbu. 25. februara 1969. spalio je sebe u blizini istog mesta. U svom oproštajnom pismu imenovao je sebe “Drugom bakljom” i zahtevao da ga sahrane pored Palaha. Želja mu tada nije uslišena, ali nakon dolaska Havela na vlast obojici je odato zasluženo priznanje, a mesto na kojem su izgubili život označeno je drvenim krstom ispred Narodnog pozorišta.

Od 16. januara do kraja aprila 1969. godine čak 26 ljudi je pokušalo da svoje nezadovoljstvo iskaže na isti način. Sedmoro od njih je umrlo od posledica samozapaljivanja. Sva dešavanja su ubrzo zataškana od strane Specijalne Sluzbe, a protesti ubrzo utihnuli.

Česi se nisu pobunili godinu dana kasnije, nisu to uradili ni za pet, niti deset godina. Prvi put su se masovno okupili da proslave ovaj datum, dvadeset godina kasnije, 1989. godine.

14 komentara
Kategorije: Czech Republic

On I Ja 12/12/2007

13 komentara
Kategorije: Czech Republic

Sneeeeeeeg :D 11/11/2007

12 komentara
Kategorije: Czech Republic

Nacisti, antifasisti, Jevreji, Romi, momci u plavom itd.

Ljudska glupost je neuništiva. Da je čovek jadno, bedno i glupo biće odavno je i milion puta već dokazano. Nego ja sam već odavno umorna od ispravljanja krivih Drina, i već godinama na neke stvari okrećem glavu. Muka mi je od toga da vodim tuđe bitke i borim se za prava drugih. Ma i šta me se sve to tiče, nije ovo moja zemlja (a uzgled, ni za nju me nije briga). Ali… uvek neko prokleto ali, ipak odosmo danas do Praga sa samo jednim ciljem, propratiti i podržati ono malo Čeha što veruju u nešto ispravno i imaju snage, volje i hrabrosti da se suprostavljaju ljudskoj gluposti.

Ja pretpostavljam da su Česi javno osudili nameru nacista da “prošetaju” danas jevrejskom četvrti u Pragu. Istini na volju, ja nikad nisam čula Čehe da imaju negativan stav ili da javno napadaju Jevreje. Ali… opet to prokleto ali, Česi su javno najgori Romomrsci. Da su kojim slučajem nacisti najavili istrebljenje Roma, verovatno bi ih ovdašnja javnost podržala. Čak i od nekih meni veoma dragih Čeha sam imala prilike da čujem izjave tipa: Romi su ovakvi ili onakvi ili su lopovi ili sve ostale generalizacije u negativnom kontestu. Ono što mene u celoj stvari nervira je sklonost Čeha da ne osuđuju pojedince nego generalizuju ovakve stvari rečima, kako su Romi ovakvi ili onakvi ili kako vlast mora nešto da “uradi” sa Romima, u smislu da ih izoluje na neki način. Pa cela stvar ima za dalje posledice da većina Čeha na isti način prezire i Indijce i prema njima se ophodi krajnje netolerantno. A sve to iz glupe čovekove nesposobnosti da razmišlja racionalno i nemogućnosti da izdvoji pojedinca iz grupe. Iz te nemoćnosti da osudi budalu koja mlati ženu na sred ulice, njima je lakše da mrze ceo jedan narod, pa samim tim i totalno odvojen drugi narod zato što ga boja kože tog naroda podseća na spomenutu budalu. Naravno o celom fenomenu niko ne razmišlja kao o manjku obrazovanja i socijalizacije, nego kao o nečemu bogom danim jer je nečija koža malo tamnija. Tužno i jadno. Morala sam da se osvrnem na ovaj fenomen netolerantnosti prema Romima i Indijcima u zemlji, u kojoj danas javno osuđuju mržnju prema Jevrejima. Jer, osuditi jedno, a ne sva nasilja mi u najmanju ruku, deluje licemerno.

Danas je održan antinacistički skup u Pragu. Okupljanje antifašista je nastalo kao reakcija na najave nacista da ce 10. novembra organizovati šetnju jevrejskim kvartom u Pragu u znak protesta ratu u Iraku. Naravno, svakome s imalo mozga biće jasno da šetnja nacista na godišnjicu Kristalne noći po jevrejskoj četvrti nema nikakve veze sa Irakom. Nacistički skup je inače zabranjen zvanično pre neki dan, a danas je nerede u Pragu sprečavalo oko 1500 uniformisanih i neuniformisanih lica. Zvanično je bilo oko 1000 antifašista i oko 500 nacista. Mada se meni činilo da je i jednih i drugih mnogo manje. Mi smo naravno ceo događaj “uveličali” svojim prisustvom.

Krenuli smo iz Brna oko 8:30 ispraćeni snegom, i stigli u Prag oko 11 dočekani kišom i vetrom. Bilo je očajno hladno. Da mi je manje godina i više entuzijazma verovatno bih se grejala nekom flašom votke sa svom onom “decom” koja su se tiskala na Namesti Republike. Ovako sam smarala Miljana da šetamo po obližnjim tržnim centrima. Do 15h smo se uglavnom vrteli u krug po centru Praga, red slikanja antifašista i oklopljenih policajaca dok nam prsti ne promrznu, pa red šetnji po molovima, pa opet slikanje, pa onda kafa i ručak, pa opet slikanje, pa onda u sred misli “mogli bi da skoknemo do galerije ima Dalijeva i Muhina postavka” protutnji pored mene poznati glas. Nije što je na srpskom. U centru Praga, srpski je vrlo čest jezik, više se i ne osvrćem kada ga čujem, nego mi stvarno poznat glas. Tu se naš srpski kružok proširi za još dva člana, taman za svako S sa grba po jedan od nas, i siti se tako zajedno nasmrzavasmo dok nije došlo vreme za šetnju. Tu naravno, padoše prisećanja na raznorazne proteste po Srbiji. Setno se prisećasmo godina kada niko ništa nije radio, a svi se super provodili na protestima, pretresosmo čak i atomskog mrava i Dragoljubceta…

Antifašisti su mahom omladina, s prosekom godina ispod 20, pank zakrpama po pretežno crnoj garderobi, maskama na licu (neki su preporuke sa www.blokada.antifa.cz baš ozbiljno shvatili), flašom alkohola u ruci, ili alternativno džointom. Ja sam mojom belom jaknom i žutim kišobranom (koji ima za cilj da imitira Sunce kada je isto zaklonjeno kišnim oblacima) baš odudarala od mase. Mada to poistovećivanje s masom ne odobravam ni u kakvom slučaju. Jednako mi je ogavan panker sa Sex Pistols, Dead Kennedys ili Ramones zakrpom koliko i ćelavi skins u fajerci. No dobro, ovom prilikom su ovi sa zakrpama bili borci za pravu stvar pa smo ih podržali.

Došetasmo tako do Hugo Boss-ove radnje (Parizska i Bilkova), sad me mrze svi anarhisti, al’ zaboli me ja kada vidim tu radnju u Pragu znam gde sam, koristim je kao orjentir, levo od HB, ili desno od HB… gde smo bili odvojeni on nacista kordonom policije pod punom ratnom opremom, sa sve tenkovima. Tu je nastao i prvi incident kada je grupa antifašista nasrnula na policijsko vozilo, poznatije u narodu pod mojim imenom ali ja ga iz principa ne koristim, u kojem su bila zatvorena dvojica nacista. Malo posle nemilog događaja, izgubismo nadu da će biti neke konkretnije borbe, te se povukosmo na večeru. Tu se srpski klan raspade uz moje i Miljanovo obećanje da ćemo se sledeći put javiti kada dođemo, a ne tako naletati jedni na druge po Pragu. Ali zapravo tu nije bio kraj, nego se stvari tek zahuktaše. Rasturene antifašisticke snage su vijale i mlatile naciste po gradu, a sve ih je opet vijala i mlatila policija. Momci u plavom su svuda ista stoka… te umesto da priđu zaraćenim stranama, uglavnom golorukim, i razdvoje ih, oni pod punom opremom obaraju decu na asfalt s leđa i mlate ih pendrecima. Pri tome, ovaj deo smo videli svojim očima, njih trojica sa opremom oko stotinak kila verovatno, mlate klinca od metar i žilet sa ne više od šezdeset. Zatim je dotrčalo par neutralnih civila uzvikujući da su oni svedoci policijske brutalnosti, pa su se nindža kornjače malo primirile i prestale da mlate goloruku decu. Ove scene će se verovatno ponavljati ko zna koliko još puta tokom noći, samo na žalost neće sva deca imati svedoke da ih brane.

Sve ovo je već previše mučno za mene koja ne verujem u to da je batina iz raja izašla. Pitam se samo posle svega u šta će ta mlaćena deca da izrastu? I kakve li se misli roje po glavama onih koji mrze nekoga zbog nacionalne pripadnosti, boje kože ili načina života? Kako li nas to roditelji vaspitavaju kada izrastamo u takve dušmane i kukavice?

Himna skupa: Sin Dios – Alerta Antifascista

11 komentara
Kategorije: Czech Republic