Svi sveti
Čitam skoro vesti o tome kako su prekrili mural Maradone u španskoj četvrti u Napulju. Pročitala sam prvo prekrečili. Pomislih: Konačno! Taj osrednje ružnjikav mural je ionako dobijao previše pažnje. Ako ste se ikada zatekli u Napulju i odlučili da obiđete must see mesta, onda ovaj mural sigurno niste zaobišli. Mi smo na njega nabasali dok smo šetkali po kraju. Meni je tada pažnju privukla ta mini pijaca pretrpana kojekakvim džidžabidžama sa likom jednog od najpoznatijih Argentinaca. Suveniri sa Maradonom u svim oblicima, veličinama i nivoima kiča. Gužva kao da se napoli pica deli za džabe. More ljudi koji se vrzmaju između tezgi i slikaju Maradonin mural. A u gradu murala, očekivali bi od murala napuljskog svetca daleko više.
Talijani su veliki katolici. A i ne bili kad im je Vatikan u sred zemlje. Kao bubuljica puna gnoja. Širi svoja sranja na sve strane po Italiji. Kako to obično biva, vera u Boga eksponencijalno raste sa porastom siromaštva. A Napulj je prilično siromašan grad, smešten u skoro najsiromašniju regiju Italije. Njihova ljubav, i potreba, za svetcima je pregolema. Napuljci žive u večitoj dilemi; odlazak na stadion ili u crkvu, pasta ili pica, espreso ili kapućino? Nemoćni da se izbore sa večnim pitanjima, okreću se Bogu. Od njega traže odgovor. Nije ni čudo, što oltari po crkvama nisu dovoljni. U stalnoj potrebi da opšte sa svevišnjim i njegovim zemaljskim pomoćnicima, Napuljci oltare grade gde stignu. Jer, gde god nađe zgodno mesto, Napuljac se pomoli.
Kad se ne mole, Napuljci gledaju fudbal. Strastveno navijaju za svoj lokalni tim. Svoje lične neuspehe, rado menjaju za uspehe tima. To je naš klub! To je naša pobeda! To je moja pobeda! Tako se teši, hoću reći raduje, naš prosečni Napuljac uzmeđu dva zalogaja pice. A svi znamo da je ta napuljska, najbolja verzija talijanske pice. Isto se nije moglo tvrditi za Napuljski fudbalski tim. Taj je bio daleko od najboljeg u talijanskoj ligi. A onda je došao Maradona! Došao je Maradona i poosvajao sve i svašta! Osvojio je Italiju. Osvojio je Evropu. Osvojio je napuljska srca. Napuljci su konačno imali čemu da se raduju. Zavoleše Maradonu više od Boga. Proglasiše ga za svetca. Dok čekaju da Vatikan uvidi njegovu svetost, Napuljci mu crtaju murale i grafite svuda po gradu,
Šetajući po Napulju čovek ne može da ignoriše sve ove napuljske svetinje. I one koje je Vatikan piznao i one koje nije. Napuljci im se podjednako klanjaju. Jednako se mole i onom koji je među njima šetao, kao i onima koje znaju samo iz crkvenih predanja. Od njih traže utehu, kada im političari usled pritiska EU nameću nove mere štednje. Od njih traže savet kako da naprave bolji pesto nego Đenovljani. Njima se mole da im se ćerke ne udaju za nekog iz Kamore.
Nama, nevernicima zatečenim u Napulju, ako ne za nešto više, svi ti sveti dobro posluže kao podloga za kratku priču o Napulju.