Šnečku
Česi me stalno opsedaju pitanjima: Da li sam zainteresovana da učim češki? Da li idem na neke časove? itd… ali, još više pitanjima tipa: A kako se to kaže na srpskom?… pa onda silna iznenađenja: Jao, kako je slično! Pa i vi imate padeže?!… Već sam ih naučila par izraza, pozdrava i sl. Među omiljenima su im: Dobro došli!; Ajde na ručak!; Ja sam gladan/žedan.; Ajde napolje!; Ideš u šumu (za vikend)?, Pićeš kafu?… Sve oni to izgovaraju malo mekše nego mi, kao deca kada tepaju, pri tome obavezno imaju širok osmeh i pitanje u očima: Da li sam ovo dobro rekao?
Danas smo menjali pesmice za decu.
Šnečku, šnečku,vystrč růžky,
dám ti krejcar na tvarůžky
a krejcárek na tabáček,
bude z tebe hajdaláček.
Pusti puže rogove
Ako nećeš pustiti
Ja ću tebe ubiti
Sekirom po gavi
U zelenoj travi.
Jel ova pesmica stvarno bila ovako morbidna ili su je deca oko mene iskrenula?
Sasha
Hahaha…. *ebote kako smo krvolocni, jos u kolevci nas uce da kidamo otfikarimo glavu svemu sto ne igra kako mi sviramo.Ja se ne secam reci, ali se sasvim dobro secam da se pesmica zavrsava grozomornom pretnjom.
Nego, nauci ih Kisa pada trava raste. Mogu i da je pevaju:)))
marica
Evo pevamo, od rane zore jutros, doduse zato sto su sutra i prekosutra praznici pa ne radimo 🙂
Znaci i ti se secas pretnje u pesmici? To je dobro, nisam umislila… A sta ces, Srbi se “loze” da su ratnicki narod, danas puzic, sutra neki veliki drzavni neprijatelj… tako to ide.
Sophia
:))) Nismo samo mi morbidni, mislim da je to u slovenskoj krvi 🙂 Moja mama kaze da je deda (inace Bugarin) znao samo jednu pricu i nju je pricao uvek za laku noc. Od citave price mama se seca samo ovoga: \
Sophia
“otvori vratata da ti motam crevata!”
marica
:)) Sada vise nisam sigurna da li je ubojitiji metod sekirom po glavi ili motanje creva 🙂