Baltičko more / 26.07.12

Nismo bili na moru od decembra prošle godine. I na pravi “letnji” odmor nećemo ići opet pre ovog decembra. Visoki standard ovde čini putovanja po Nemačkoj enormno skupim, a nema baš šta mnogo da se vidi što bi meni bilo po ukusu, te onda sve dane i pare štedimo na egzotične “letnje” odmore na južnom delu hemisfere. S druge strane, to je jedini način da preživimo duge severnjačke zime.
Te tako, dok ne dođe vreme da šetamo pacifičkom obalom vreme uglavnom provodimo otkrivajući skrivene lepote Berlina. No ipak, bez obzira koliko uživali u Berlinu, plavo ili zeleno prostranstvo nedostaje s vremena na vreme. Par bezuspešnih potraga za parčetom zelenila dužim od 10km u poslednjih par meseci su nas naterali da se preusresredimo na plavetnilo. Te tako izbor pade na Baltičko more. Relativno je blizu i činilo mi se da bez obzira što verovatno neću naći parče plaže duže od 10km a da usput ne naletimo na neki asfaltirani deo, bar nam širinu u pravcu pučine niko ne može oduzeti.

Od Berlina do mora, vozom se ne može stići bez tri sata puta. S druge strane, konekcija je prilično loša i malo je gradova do kojih postoji direktan voz. Mi smo na kraju odlučili da odemo vozom do Rostoka (Rostock). Odatle smo uhvatili drugi voz za Bad Doberan i od njega krenuli lokalnom turističkom atrakcijom – parnom lokomotivom Moli do mora.
Moli prolazi kroz centar grada i na putu do mora uglavnom se kreće kroz livade i duge drvorede. Mi smo sišli na prvoj stanici Hejligndamu (Heiligendamm) i odatle počeli svoju morsku šetnju. Hejligndam je najstarija morska banja u Nemačkoj i jedna je od najluksuznijih. Kao što i doliči staroevropskoj buržuaziji sve je preterano sređeno, pedantno i zategnuto, nekako neljudski sterilno. Gotovo, kao veštački grad za lutke. Na sreću taj deo je zaista kratak i od njega se, ka zapadu proteže preko 9 kilometara duga plaža do Kulungsborna (Kühlungsborn), popularnog turističkog odmarališta. Plaža nije mnogo široka i teren se naglo izdiže na visinu od pet-šest metara. Ti delovi su pošumljeni pa plaža deluje potpuno odsečena od ostatka kopna te doprinosi osećaju dodatne izolovanosti. Prvi deo plaže je peskovit, sa finim sitnim peskom. Baltičko more miriše kao Mediteran. Verovatno jer je plaža uska pa je rastinje, mahom borovina, jako blizu. Dan je bio prilično hladan iako je bilo vedro. Ne verujem da Baltičko more ikada može biti dovoljno toplo da ja poželim u njemu da se kupam ali izgleda da neki od posetilaca nisu preterano marili za hladnoću.

Bilo je izuzetno prijatno i opuštajuće. Iznenađujuće tiho za more, bez huka koji sam navikla da čujem kada sam pored velike vode. Daleko, na pučini su se nazirale jedrilice, i tek po koji par na plaži. Činilo mi se da bih mogla celu večnost da provedem na tom mestu.
Na žalost, vreme potrebno da se pređe devet kilometara je daleko od večnosti. Deo plaže pred ulazak u Kulungsborn je prekriven krupnijim oblutcima. One litice s peščanog dela plaže su polako prešle u blaga uzvišenja obrasla žbunjem. Na tom, istočnom delu ulaska u odmaralište nalazi se luka za male rekreativne brodove. Uz luku počinje šetališna zona koja se pruža sve do zapadnog izlaza iz naselja. Nalazili smo se u pravom morskom turističkom gradiću. S jedne strane nanizani hoteli i restorani, s druge plaže krcate turistima i ležaljkama. Grad je bio pun ljudi, kao bilo koji primorski grad u sred sezone, s tom razlikom da je temperatura vazduha bila 18 stepeni i turisti u proseku stari preko 50 godina. To je stvaralo neku čudnu atmosferu. Neku neobičnu mešavinu banjsko-morskog turizma. Izgleda da svi mlađi od 50 preferiraju južne krajeve i toplija mora.

U Kulungsbornu smo i završili našu kratku morsku šetnju i vratili se za Berlin. Vratila sam se nekako s izmiksanim osećanjima. Prijao mi je odlazak iz Berlina i predivna obala Baltičkog mora. No ipak ceo izlet je bio nekako previše turistički. Previše ljudi oko nas je verovatno umanjilo uživanje. Čini mi se da bi ova šetnja bila prijatnija zimi kada su ovi primorski gradovi prazni. Uostalom, jedini način da se čovek osami u zemlji od 80 miliona stanovnika je ili da šeta na -20 ili da pobegne daleko iz zemlje, trećeg nema.

Više slika možete naći u mojoj galeriji.