postcards…
The world moves with me

Palmengarten / 24.11.08

Trenutno živimo u stanu na čijem zidu ne vise naše slike. Spavamo u tuđoj posteljini i jedemo iz tuđih tanjira. Dobra strana toga je što svakog petka dolazi teta koja čisti ovaj stan i menja posteljinu. Loša je, što ovaj stan nije naš dom. Osećamo se kao da živimo u hotelu, što nas tera da svaki mogući trenutak provodimo skitajući. To opet ima svojih dobrih strana; ovde smo nešto manje od četiri nedelje, a Frankfurt gotovo da nosimo u džepu.

Juče je osvanula jedna od onih nedelja kada poželim da se lenjo razvlačitm po krevetu ceo dan. Odvrnem grejanje do maksimuma, a onda se s onim slatkasto-maznim osećajem uvijam oko Miljana, naizmenično ga štipajući, ljubeći i grickajući do iznemoglosti. Ali ova posteljina koja nije meka onako kako sam navikla, i nema onaj miris na koji sam navikla, tera nas da ustajemo iz kreveta.

Gde bismo po ovoj tmurnoj nedelji? Zagledam spisak sa muzejima i nekako mi se svaka umetnost čini dosadna u tom trenutku. Ja bih negde u prirodu, ali znam da nije vreme za to. I dok gledam kako se drvo ispred prozora savija pod naletima vetra neka hladnoća mi se uvlači u kosti. Na kraju mi pogled pada na kartu. Palmengarten. Spas. Olakšanje u trenutku.

Lako smo se dogovorili da doručak i prvu jutarnju kaficu završimo u gradu, u našem omiljenom Coffee shop-u. Valjda je to ime za ona mesta na kojima vam pored raznoraznih kafa nude i nešto na brzaka za pojesti i po koji slatkiš. Šetnja širokim trotoarima na kojima smo sretali taman toliko prolaznika da se ne osećamo usamljeno bila bi potpuno uživanje da hladan vetar nije ledio krv u žilama.

Kada smo najzad stigli do ulaza u kompleks u kojem se nalazi staklenik sa palmama bilo je već podne. U kompleksu se nalazi više odvojenih staklenika u kojima se održavaju vremenski uslovi koji odgovaraju mestima sa kojeg su biljke orginalno potekle. Te smo sa one hladnoće uleteli pravo u tropsku baštu, prvo suvu, a zatim hodnikom prešli u vlažnu. Sa temperaturama iznad dvadeset stepeni, uživali smo u šetnji među rascvetalim tropskim biljem.


Ova šetnja među džinovskim primercima onih biljki i puzavica koje naše mame često gaje u svojim stanovima gurnu me nekih par godina u prošlost. Setila sam se naših lunjanja po Južnoj Americi gde su kaktusi, indijanska pera, filandedroni i ostalo cveće veliki kao naše zimzeleno drveće, sa listovima preko pola metra širine, koje vam pravi hlad dok šetate po upekloj crvenici. Nozdrve su nam se punile egzotičnim mirisima a oči odmarale u beskrajnom zelenilu.


Uživali smo u “alejama” kafe i kakaa, manga i papaje. Ispipkali smo sve moguće bodlje svih viđenih kaktusa, nagledali se nekih čudnih šara na još čudnijem drveću, posmatrali neke neobične mesožderke. Propustili gomilu korisnih informacija, jer su sve na nemačkom, i s vremena na vreme bili u konfuziji jer su oznake sa imenima biljaka i njihovim poreklom na pojedinim delovima nespretno postavljene.


Iz egzotičnih tropskih bašta, izašli smo ponovo na hladan vazduh koji se nakon onih dvadesetak stepeni činio još hladnijim. Bukvalno dotrčašmo do sledećeg staklenika u kojem nas je dočekala hladna subantartička klima sa rastinjem koje istu krasi. Treba li naglašavati da smo u ovom stakleniku proveli onoliko vremena koliko je dovoljno da se vrata otvore, uđe u neku prostoriju i iz iste pobegne? Ali, bar smo našli omiljeni staklenik za letnju posetu bašti.


Posetu smo završili obilaskom kuće palmi u kojoj smo se sudarali i tiskali sa gomilom dečurlije. Kako smo kasnije otkrili u okviru kompleksa nalazi se i pozorište za decu, pa ih roditelji dovode u baštu da uživaju pre predstave. U šetnji do centra sustigao nas je mrak, vetar se konačno smirio pa je put do kuće bio mnogo prijatniji. A onda opet ritual: uvlačenje u posteljine bez mirisa, spavanje, buđenje i preživljavanje do sledećeg vikenda i temeljnog gledanja Frankfurta iz nekog drugog ugla.

Bethnmann park i Kineska bašta. / 17.11.08

Našli smo stan u meni najlepšoj frankfurškoj ulici. Činjenica da se useljavamo tek od januara, nije nas sprečila da ovaj kišni nedeljni dan provedemo upoznavajući budući komšiluk.


Na samom početku Berger Strasse nalazi se mala zelena oaza. Park je prvobitno bio privatna bašta bogatog jevrejskog bankara Moritz von Bethmann-a (1768-1826). Kasnije, za vreme rata 1941. park im je oduzet od strane Nacista. 1952. je konačno otvoren za javnost kada ga je Bethmann familija ustupila gradu Frankfurtu na korišćenje. Danas je ovo jedan od poznatijih parkova u Frankfurtu, kojeg pored Kineske bašte krase i predivne cvetne aleje čiji su tragovi jasno vidljivi čak i u ovim hladnim danima. U parku se nalazi i ogromna šahovska tabla u vidu podnog mozaika.


Došli smo u Frankfurt u ovo pomalo nezahvalno vreme za šetnje po parkovima. Dok ovaj hladan vazduh i svakodnevna kiša s jedne strane omogućavaju romantične osamljene šetnje, uživanje u miru i samoći na inače prometnim mestima, s druge strane ubijaju one jarke boje neba i biljnog sveta oko nas. Te iako se iz šetnje vraćamo punog srca, oči nam i dalje ostaju gladne.


Bethmann familija je jedna od najbogatijih u Frankfurtu. Poznata i po bliskim vezama sa Rothschild familijom. Velelepnu vilu šire rodbine ovih drugih imali smo prilike da vidimo na jednom od najlepših poluostrva Azurne obale. Ove dve familije su pored svojih bankarskih poslova u Frankfurtu poznate i po osnivanju najvećih železničkih kompanija Srednje Evrope sredinom 19. veka.


U samom parku nalazi se Kineska bašta, sagrađena u čast žrtvama masakra na Tiananmen trgu u Pekingu 1989. Te ne tako davne 1989, nakon smrti Hu Jaobanga, studenti su krenuli u šetnje u sećanje na preminulog lidera. No kako je vreme prolazilo okupljanja postaju masovnija, pridružuju im se ljudi protestvujući zbog sve rasprostranjenije korupcije i pozivaju se na demokratiju. Tadašnja vlada je upozorila demonstrante da će preduzeti sve mere da suzbije nastali socijalni haos. No niko se nije nadao tako drastičnim merama. Kasno u noć, 3. juna vojska je tenkovima okružila demonstrante iz više pravaca i otpočela napad na nenaoružane protestante. Više stotina civila je nastradalo u ovom okršaju.


Bašta je poklon Frankfurtu od kineskog pobratima Guangdžoua. Kineski majstori su je gradili po principima feng šuija većim delom od materijala donešenog iz Kine. Na samom ulazu, dočekaće vas dva kamena lava. U središtu bašte nalazi se jezerce prenaseljeno ribama, preko kojeg možete preći zakrivljenim mostićem od žada ukrašenim statuama zmajeva. Ili pak izabrati kameni ukrašeni most koji će vas odvesti do hrama u kojem leti možete uživati u hladovini, a zimi potražiti zaklon. Šetajući, moći ćete da uživate u autentičnom kineskom rastinju i neverovatnim arhitektonskim detaljima na svakom koraku. Na ovom mestu svake nedelje možete posmatrati “obožavaoce” Taj čija dok uvežbavaju pokrete ove drevne veštine.


Raduje me činjenica da će mi ovaj predivni kutak uskoro biti nadomak stana. Tako da ćete definitivno uživati i u nekim življim slikama sa ovog mesta od proleća :)