postcards…
The world moves with me

Kineska bašta / 25.02.14

Ustali u 7.00, napravili sendviče, spakovali ih sa vodom, kremom za sunčanje, kupaćim kostimima i peškirima. Krenuli ka luci. Gubili se malko na putu od stanice metroa do luke. Stigli do nje konačno u 9.04. Tačno 4 minuta nakon odlaska trajekta. Sledeći tek u 12. Previše kasno.

– Ništa od ostrva danas…
– Ništa…
– Šta ćemo sad?
– Ajd daj mapu da vidimo.
– Hoćemo na sever, u Bukit, neki od parkova?
– Pa bili smo tamo.
– Samo jednom, ima ih četiri.
– A ne ide mi se tamo. Ajmo na zapad.
– Hm, ajmo onda do kineske i japanske bašte.
– Pa bili smo i tamo.
– Nismo, bili smo u botaničkoj.
– To nije isto?
– Ne.
– Ajde onda.
– Možemo crvenom linijom do Raflesa, pa odatle na zelenu.
– Gde si ti videla crvenu liniju?
– Sad kad reče, i nisam, ali ucrtana je tu na karti.
– Pa trebalo bi da je tu preko puta.
– Misliš na ovim iskopinama?
– Mmmm, baš su ažurni s ovim kartama, unose nove stanice metroa pre nego što ih naprave.
– Ajmo onda nazad peške do Marina Beja, pa odatle crvenom do Raflesa.
– Aaaa mrzi me sad ponovo preko svih ovih iskopina, uz autoput da se vraćam.
– Hoćemo taksijem?
– Ajde.
– A šta bi s onim da ćemo se manje vozati taksijem?
– Pufff… Ajd od sutra.
I tako se odvozasmo do kineske bašte. Jedva da je bilo ljudi u njoj. Čini mi se da je ovo prvi put da smo obišli neko zelenilo po Singapuru a da se nismo sudarali s ljudima. Jedva da je bilo par porodica s malom decom i par penzionera. Ova Singapurska je jedna od lepših kineskih bašti koje sam posetila. Nije doduše čudo s obzirom da su Singapurćani i tako mahom Kinezi.

U bašti se nalazi, kako sebe nazivaju, Muzej kornjača. U pitanju je ustvari mini zoološki vrt sa kornjačama. Kažu da je to najveća kolekcija živih kornjača na svetu. Nisam baš sigurna koliko je ovo tačno, ali je zaista impresivna raznolikost kornjača na ovom mestu. Za dobar deo njih nisam ni znala da postoje. Recimo kornjača sa svinjskim nosićem, ili ona zmijolika, koju bih ja radije zvala žirafkasta zbog dužine vrata, zelena mekooklopnjača. Sve tri komotno mogu na takmičenje za najružniju životinju ikad. Mnoge se slobodno švrćkaju okolo, te ih možete hraniti, “maltretirati” do mile volje. Sigurna sam da je moje lupkanje po oklopu i pipkanje njihove kože, zurenje u zube i škljocanje aparatom više nego maltretiranje za ova jadna stvorenja. Ali sem jedne koja je negodovala kada sam je uzela u ruke zarad poziranja, ostale su bile apsolutno ravnodušne na naše prisustvo. Kornjača ima na pretek po celom parku, verovatno i nije toliki problem pobeći iz tog ograđenog dela.

Park je izdeljen na više celina. Bonsai bašta je bila impresivna iako je samo deo dostupan jer se ostatak renovira. U malom jezeru u središtu bonsai bašte smo videli ogromnog guštera sa preko metar i po u dužinu. Isti takav se smuca i po našem naselju, no Miljan ga još uvek nije sreo i blago me uvek gleda u neverici kad mu oduševljeno pričam o našim susretima. Te eto, konačno sam imala dokaz da ih zaista ima po ostrvu. Pored nje je i bašta izobilja u kojoj su smeštene statue kineskih horoskopskih znakova sa stogodišnjim narom u središtu koji su doneli i presadili iz Kine. Park nije uspeo da objasni kako su se našli ova “vesela, empatična, nezavisna i tvrdoglava” kobila i ovaj petlić “sa bogatim životnim iskustvom i… i ostatkom koiji nije tačan”. Bar ne kada je moj pevac u pitanju.

Šestospratna pagoda je prilično impresivna, a ogled sa svakog od spratova još impresivniji. Za najbolji se naravno vredi popeti na sam vrh.

Posle kineske bašte, susedna japanska nije delovala toliko impresivno. Sklona sam da verujem da se oko ove japanske i nisu baš potrudili, kako bi kineska delovala još lepše i raskošnije.

Obe bašte su se pokazale kao sjajno mesto za osamljeno popodne uz knjigu. I zapravo su prvo takvo mesto koje nađoh od dolaska u Singapur. Na kraju to kašnjenje na trajekt i nije tako loše ispalo.

Bethnmann park i Kineska bašta. / 17.11.08

Našli smo stan u meni najlepšoj frankfurškoj ulici. Činjenica da se useljavamo tek od januara, nije nas sprečila da ovaj kišni nedeljni dan provedemo upoznavajući budući komšiluk.


Na samom početku Berger Strasse nalazi se mala zelena oaza. Park je prvobitno bio privatna bašta bogatog jevrejskog bankara Moritz von Bethmann-a (1768-1826). Kasnije, za vreme rata 1941. park im je oduzet od strane Nacista. 1952. je konačno otvoren za javnost kada ga je Bethmann familija ustupila gradu Frankfurtu na korišćenje. Danas je ovo jedan od poznatijih parkova u Frankfurtu, kojeg pored Kineske bašte krase i predivne cvetne aleje čiji su tragovi jasno vidljivi čak i u ovim hladnim danima. U parku se nalazi i ogromna šahovska tabla u vidu podnog mozaika.


Došli smo u Frankfurt u ovo pomalo nezahvalno vreme za šetnje po parkovima. Dok ovaj hladan vazduh i svakodnevna kiša s jedne strane omogućavaju romantične osamljene šetnje, uživanje u miru i samoći na inače prometnim mestima, s druge strane ubijaju one jarke boje neba i biljnog sveta oko nas. Te iako se iz šetnje vraćamo punog srca, oči nam i dalje ostaju gladne.


Bethmann familija je jedna od najbogatijih u Frankfurtu. Poznata i po bliskim vezama sa Rothschild familijom. Velelepnu vilu šire rodbine ovih drugih imali smo prilike da vidimo na jednom od najlepših poluostrva Azurne obale. Ove dve familije su pored svojih bankarskih poslova u Frankfurtu poznate i po osnivanju najvećih železničkih kompanija Srednje Evrope sredinom 19. veka.


U samom parku nalazi se Kineska bašta, sagrađena u čast žrtvama masakra na Tiananmen trgu u Pekingu 1989. Te ne tako davne 1989, nakon smrti Hu Jaobanga, studenti su krenuli u šetnje u sećanje na preminulog lidera. No kako je vreme prolazilo okupljanja postaju masovnija, pridružuju im se ljudi protestvujući zbog sve rasprostranjenije korupcije i pozivaju se na demokratiju. Tadašnja vlada je upozorila demonstrante da će preduzeti sve mere da suzbije nastali socijalni haos. No niko se nije nadao tako drastičnim merama. Kasno u noć, 3. juna vojska je tenkovima okružila demonstrante iz više pravaca i otpočela napad na nenaoružane protestante. Više stotina civila je nastradalo u ovom okršaju.


Bašta je poklon Frankfurtu od kineskog pobratima Guangdžoua. Kineski majstori su je gradili po principima feng šuija većim delom od materijala donešenog iz Kine. Na samom ulazu, dočekaće vas dva kamena lava. U središtu bašte nalazi se jezerce prenaseljeno ribama, preko kojeg možete preći zakrivljenim mostićem od žada ukrašenim statuama zmajeva. Ili pak izabrati kameni ukrašeni most koji će vas odvesti do hrama u kojem leti možete uživati u hladovini, a zimi potražiti zaklon. Šetajući, moći ćete da uživate u autentičnom kineskom rastinju i neverovatnim arhitektonskim detaljima na svakom koraku. Na ovom mestu svake nedelje možete posmatrati “obožavaoce” Taj čija dok uvežbavaju pokrete ove drevne veštine.


Raduje me činjenica da će mi ovaj predivni kutak uskoro biti nadomak stana. Tako da ćete definitivno uživati i u nekim življim slikama sa ovog mesta od proleća :)