Da umem da pišem pesme, napisala bih vam jednu o mami, tati i čekaonici na autobuskoj stanici u Foči. O nama troma poluzgrčenim od hladnoće u iščekivanju autobusa za Beograd sa narodnjacima u pozadini. "
Jugoistočna Azija je meni gotovo nepoznat teren. Ne znam gotovo ništa o njihovoj istoriji, kulturi, jeziku, načinu života. Kažem gotovo ništa jer sam dosta toga pročitala i saznala pre i u toku našeg putešestvija po Vijetnamu, Kambodži i Tajlandu od
Verujem da svaka zemlja na svakog čoveka ostavlja drugačiji utisak, kao što svakom od nas u svakom trenutku vazduh miriše drugačije. Verujem da dva čoveka, ma koliko da su slična ne mogu doživeti isto osećanje. Zeleno koje vidi moje oko