Dan prvi: Dolazak u Šunau (Schönau) Počeli smo dan rano. Previše rano. Oko šest ujutru nam je kretao voz iz Frankfurta za Minhen. Voz superbrz, prazan i tih. U tom momentu činilo mi se dosadno tih. Nekih dva sata kasnije, poželeću
Eto, juče baš pisah o predrasudama i rekoh kako Nemci nisu hladan narod kao da sam znala šta me danas čeka.Imamo neko dete, oko sedamnaest godina, u kancelarij došao na praksu. Mirno, tiho, povučeno, stidljivo dete. I to dete od
Vorurteile / Predrasude: Moja poslednja lekcija u drugoj knjizi za učenje nemačkog jezika. Pa krenimo redom u šta to ljudi obično veruju, a šta ih zapravo u Nemačkoj dočeka. Ovde namerno stoje ljudi, a ne ja, jer ja zapravo odavno više