Jutros je došao čovek iz agencije za seljenje. Majstorski, bez ijednog suvišnog pokreta, praktično plešući, zapakovao je gotovo sve što posedujemo u 17 kutija. Ostao je jedan kofer klasičan putnički, jedan paket od 191cm krajnje neobičnog oblika i jedan malo
U jednom postu, pre malo više od godinu dana zaključila sam da bih mogla da provedem ostatak života u Češkoj da ne maštam o tome da odem negde mnogo dalje. Danas, nakon dve godine provedene u ovoj zemlji, mogu vam reći
5. oktobar 2070.Sedim zavaljena u samoljuljajućoj stolici za bakice. Ja se naravno još uvek ne osećam tako, ali moj sin je iz nekog razloga zaključio da bi ta stolica bila idealni rođendanski poklon za mene, te se ja već nekih
Opet sam u Srbiji.Uglavnom bez emocija. Od kada sam prestala da radim i krenula u proceduru dobijanja čeških papira na osnovu spajanja porodice, više sam ovde, nego tamo. Gde ovde znači Srbija, a tamo Češka.Od tog januara, do danas, Česi
Ljudska glupost je neuništiva. Da je čovek jadno, bedno i glupo biće odavno je i milion puta već dokazano. Nego ja sam već odavno umorna od ispravljanja krivih Drina, i već godinama na neke stvari okrećem glavu. Muka mi je
Ili u mom, više nego slobodnom, prevodu Pećina reke Punkve.Odmah na početku vam mogu reći da se oko pećina diže prevelika prašina. Pećina je rupa jedna grdna i mračna i hladna. I ako neko od vas nije bio u pećini,