Ali ga zasigurno zbunjuju ti ljudi u vodi!
Moorea je jedno od mnogobrojnih ostrva u Arhipelagu Društvenih ostrva. Prilično je razvijeno. Na njemu možete naći i super luksuzne hotele i daleko jeftinije, male, privatne, apartmane. Postoje i prelepe peščane plaže i one kamenite. Ostrvo je opasano magistralom uz koju se nižu kuće, pansioni, hoteli, prodavnice… unutrašnjošću dominiraju zelena, visoka brda. U nižim delovima, padine su pripitomljene u plantaže. Vrhovi su ostavljeni penjačima.
Na Mooreu smo se uputili trajektom sa Tahitija. Taj prvi pogled na Mooreu sa trajekta nagoni čoveka da razmišlja o moreplovcima koji danima lutaju beskonačnim Pacifikom i po prvi put ugledaju ostrvo. Visoko zeleno brdo u daljini oko čijeg se vrha vijaju oblaci. Zelene padine okupane kišom. Palme kokosa uz more.
Nenaviknuti na takav pejzaž, oduševljeno smo osmatrali Mooreu sa broda. Isti osećaj oduševljenja pratio nas je na putu do bungalova. More sa jedne strane i planinske litice sa druge. Sve deluje idilično iako na toj južnoj strani nema peščanih plaža. Naš smeštaj je jedan od 5-6 bungalova koji pripadaju istim vlasnicima. Francuzima. Iznenađenje? Ne baš. Bungalovi su smešteni na šljunkovitoj plaži. U daljini greben oko kojeg ujutru plivaju delfini. Idila.
Moorea je bila polazna tačka za plivanje sa kitovima. Bukirali smo brodić na ceo dan. Sa njim su došli skiper Ben i vodič Dženi. More je bilo prilično uzburkano taj dan. Talasi dovoljno veliki da mi izazovu mučninu i povraćanje nekoliko puta u toku dana. To nije uspelo da umanji ceo doživljaj. Ben je prvih sat vremena pokušavao da „nađe” kitove na usamljenijim mestima, gde sem nas ne bi bilo drugih brodova. Nismo imali sreće. Svi brodovi koji isplovljavaju zarad plivanja sa kitovima su u međusobnom kontaktu i dojavljuju jedni drugima gde su kitovi. Čak i na mestima sa više brodova, zapravo nema gužve i poštuju se striktna pravila. Kad skiper i vodič uoče kita (obično kad izađe na površinu da udahne), oni na osnovu iskustva nagađaju u kom pravcu bi kit mogao da ode te brod usmere ka tom pravcu. Odatle ulazite u vodu i nadate se da su bili u pravu. Vodič vas usmerava u kom pravcu da plivate. Prilično je iscrpljujuće, jer su razdaljine prilične, a talasi ogromni. No, onog momenta kad vidite kitove u vodi sve muke zaboravite. Voda je duboka i sem beskrajnog plavetnila i siluete kita ničega u toj beskonačnosti nema. Onda kit polako krene da izlazi ka površini i ako ste dovoljno srećni odlučiće da to uradi blizu vas. Sve izgleda kao usporen snimak dok ne izađe na površinu. Jednom kada je na površini, gotovo u trenu ponovo nestaje.
Nakon uspešnog prvog pokušaja i nekoliko neuspešnih, krenuli smo ka laguni da ja odmorim posle iscrpnog povraćanja. Pesak u laguni je gotovo beo a voda svega do dva metra duboka. Oko vas se vrzmaju raže, ajkule i po koja riba. Raže su bile neverovatno slobodne i mazne. Ja nisam videla da ih neko hrani, ali sumnjam da je to ponašanje uobičajeno za njih i da bi one tek tako dolazile. Viđala sam raže i ranije, ali nikada toliko pitome. Ručali smo u blizini, kraj manjeg ostrva okruženi ajkulama i kornjačama.
Popodne smo imali još jedno uspešno plivanje sa kitovima, a zatim se uputili ka poznatoj snorkling lokaciji. Dubina vode je svega desetak metara, a kako smo se nalazili u prirodnom kanalu, nije bilo potrebe ni da se zamaramo plivanjem. Sve što je trebalo je da se prepustimo struji i gledamo predele ispod sebe. Morski golubovi su nam priredili spektakularni ples. Kornjače su lenjo milele po dnu zaokupljene svojim mislima. Ribe u velikim jatima sporadično upadale u kadar. Idila za kraj savršenog dana.
Za ronjenje smo imali dva dana. Svi zaroni su bili na severoistoku ostrva. U ovim predelima ima puno morskih kornjača. Kao i belorepe i crnorepe grebenske ajkule, moruna, barakuda itd. Ono što me najviše fasciniralo je koliko su lokalni vodiči naviknuti na to podvodno bogatstvo da su često svoje nabrajanje šta ćemo sve videti pod vodom završavali sa „ništa posebno”. Za nas je sve bilo posebno, i broj podvodnih stvorenja, i njihova veličina i raznovrsnost. A Moorea je bila tek početak. Ona čak nije ni bila naše glavno ronilačko odredište.