Zoologická zahrada – Prag
Evo konačno, i priče o zoološkom vrtu u Pragu. Pišući o zooloskom vrtu u Brnu, silne redove potroših na osuđivanje istog i svih ostalih sličnih mesta. Ali kako je moja radoznalost jača od moje potrebe da budem pravedna, nelicemerna i sl. ipak sam posetila i zoo u Pragu. Slično onom brnskom, osmišljen je kao ogroman park u kojem su smeštene, malo “slobodnije” životinje. Daleko da su slobodne, ali na pojedinim mestima zaista je nemoguće videti neku vidljivu fizičku barijeru između životinja i vas. U ovom parku su to uglavnom rešili vodenim preprekama, pa imate utisak da gledate životinje na nekom izolovanom ostrvu. Park je izuzetno velik i možete praktično ceo dan da provedete u obilasku. Postoji i raspored po kojem se održavaju predavanja o različitim vrstama, njihovim prirodnim staništima i sl. ispred svakog kaveza. Samo nisam sigurna da li se održavaju isključivo na českom, pošto mi nismo baš bili preterano zainteresovani za taj deo.
Zoloski vrt je podeljen na nekoliko celina: indonežanski, afrički, paviljon mačaka, velikih sisara, buba, ptica… I zaista, većina njih će vas oduševiti svojim izgledom i veličinom. Od jednog do drugog dela, možete šetati, što većina posetilaca čini, ili ako se umorite iskoristiti postojeći vozić, pa čak i žičaru. Postoje i posebna kolica na ulazu, koja možete koristiti da vučete (ili gurate) decu da vam ne kukumaču mnogo kada se umore. Samo jedna stvar me je prilično iznenadila, a to je da u okviru zooloskog vrta možete kupiti meso u restoranu. Ne znam zašto, ali bila sam ubeđena da se u okviru zooloških vrtova prodaje isključivo veganska hrana. Zamisli, igras se s prasencetom u dečijem zoo-u dok mu žvaćeš brata od tetke.
Na samom početku obišli smo indonežanski paviljon. Ogromnu staklenu baštu u kojoj su smeštene različite životinjske ali i biljne vrste iz tog dela sveta. U okviru ovog paviljona i klimatski uslovi odgovaru pomenutom podnevlju, vlažnost vazduha je bila nesnosna, kao da ste u džungli. To je jedan od novijih delova parka, pušten je u rad pre tri godine. Centralni deo zauzimaju majmuni koji su od vas odvojeni samo vodom. Na istom mestu žive, čini mi se, četiri različite vrste. Ono što mi je bilo fascinantno, mada će verovatno sada zvučati debilno, je da nuždu vrše samo na jednom delu i to na granici sa vodom. Tj. pokušavaju da to završe u vodi, ali znate kakvi su muškarci, dok ne isprskaju sve oko šolje ne odustaju. U nastavku je i noćni paviljon, u kome vlada “skoro” totalni mrak. U njemu žive noćne živuljke i nemojte se iznenaditi ako vam oko glave zalepršaju noćna stvorenja. Slepi miševi okolo lete slobodni.
Malo dalje je deo sa insektima. Za nekog ko se užasava istog dobro sam podnela ovaj deo. Na trenutke mi je bilo muka, gledam odvratne bubašvabe i uporno pokušavam da ih slikam. Strašno su gadne, dugačke i do desetak cm, i odvratno se migolje ali su istovremeno i veoma fotogenične, onako šarene, baš lepe za slikanje. Nešto mi se želudac diže, dok pišem ovo.
Ne sećam se u kom delu smo videli ovog mališu sa slike, ali bio je mnogo sladak. Na slici se to ne vidi baš najbolje, ali ovo sa njegove leve strane je neki zaljubljeni par koji se mazio svo vreme i on je uporno pokušavao da se utrpa u njih, mada mu to nije polazilo za rukom. Onda je neki klinac, krenuo da mu nesto tepa, kucka u prozor (odvojeni su staklom) i da ljubi staklo. Na šta je ova životinjica, oduševljeno prišla prozoru i počela da se tare o isti kao da hoće da se mazi. Na kraju je nervozna mama odvukla sina, a ovo stvorenjce se zablenulo u mene, verovatno želeci da nastavim da se mazim sa njim.
E za ovo dole je Bilke tvrdio da je prerijski pas. Na sta smo se Miljan i ja slatko ismejali, ali na kraju se stvarno ispostavilo da jeste. Ovo je pas? ili se bar samo tako zove. Ovi prerijski psi orginalno su bili smešteni u deo sa bizonima, s kojima dele i svoje prirodno stanište. Ali vremenom su emigrirali u komšiluk, pa sada žive u delu sa kamilama. Eto bar toliko slobode imaju i u zooloskom vrtu.
Paviljon velikih mačaka je uvek zanimljiv, ali mi smo naišli u vreme ručka pa je većina njih odmarala i samo nepomično ležala u kavezu. Leopard kojeg imaj je najstarija mačka u zooloskom vrtu. Prvo smo mislili da je trudna ženka jer ima ogroman otrembešeni stomak, ali ispostavilo se da je stara i mozda čak i bolesna. Izgledala je nekako umorno i slabo.
I onda, opet deo sa majmunima. Ovaj deo, kao i paviljon velikih mačaka, je bio poplavljen pre par godina i u njemu je nastradala jedna ženka gorile.
Ipak od svih, nas je najviše fascinirao lenjivac. Ova životinja zaista zaslužuje svoje ime. Mužjak lenjivca provede ceo zivot živeći na jednom drvetu, a da svari ručak u proseku mu treba mesec dana. U istom kavezu se nalazi i gomila nekih malih hiperaktivnih majmunčića koji skaču okolo i gnjave lenjivce, čupajući ih za krzno i skačući po njima. Da nema tih malih stvorenja, verovatno bi kavez sa lenjivcima bio najdosadniji. Čekala sam pola sata da bi jedan od njih konačno iskrenuo malo svoju glavu da bih mogla da mu slikam “praseću” njuškicu.
Ptice su uvek posebno uživanje za oči. Inače Zooloski vrt u Pragu je inače jedno od retkih mesta gde se ove životinje prirodno reprodukuju. Iz tog razloga stalno proširuju njihovo “stanište”. Trenutno je u planu rekonstrukcija bazena, tj. proširenje istog.
Sve ovo naravno nije ni stoti deo ovog zoološkog vrta. Ali eto, valjda sam bar malo uspela da dočaram atmosferu.
Sasha
Fotografije su ti fantasticne!!! Sad mi dodje da odmah idem u zoo u Torontu, u kom evo i posle 10 godina nisam bila:)))
bilke
Ovo za prereijskog psa je interesantno sto ja nikda pre nisam video istog (ni na slici), a pogodio sam da je to prerijski pas tako sto nedelju dana pre odlaska u zooloshki vrt imao cas engleskog gde nam je profesor Mayam (amerikanac) prichao koje sve zivotinje zive u Arkanzasu (odakle je on rodom), i izmedju ostalog opisao je prerijskog psa toliko zivopisno i u detalje da sam ja prepoznao nedelju dana kasnije da je to preprijski pas 🙂