Naš život je dovoljno sulud u poslednje vreme i bez ovog neplaniranog skoka u Malagu za vikend. No, duga je to priča i zaista nebitna kao završismo tamo. Krenuli smo u petak, posle posla i ostavili iza sebe kišni Amsterdam.
– Život je lep. – rekoh tiho. Zatvorih oči i utonuh u neke slatke misli o sreći, prepuštajući se milini koja mi je ispunjavala svaki delić tela. Kada sam ih ponovo otvorila ugledah Mesec kako se uzdiže iznad susednog brda.
To jutro je spadalo u ona izuzetno lenja, kada iz kreveta radije ne bih ustajala. Posle osrednjeg provoda s Miljanovim kolegom i njegovom pratiljom, zbog koje je izlazak i bio osrednji ako ne i gori od toga, i lošeg sna