Njega više nema :(
Eh! Danas je baš nikakav dan. Probudila sam se s glavoboljom, i po svemu sudeći sa istom ću i zaspati.
Kada čovek umre za njim ostaju brige i pitanja. Gomila praktičnih stvari o kojima neko mora da brine. Tuga se nekako stopi sa svim tim, pa nekako sve to prođe… I kasnije, kada se osvrneš na taj deo života, uvek osećaš neku muku, teskobu i brigu jednako jaku kao i tugu. Kada ti ljubimac ugine, ne ostaje ništa sem praznine…
I sedim ovde… bez suza, sa dovoljno snage samo da gledam u njegove slike i loše snimke uhvaćene fotoaparatom. Pa nekako sam se već i oprostila od njega kada smo napuštali Srbiju, i bio je i star, i bolestan, i nemoćan, i znam da je ovako najbolje… ali opet…
Nedostajaćeš nam Oskare!
Sasha
Eh bas mi je krivo:(( Pas zaista moze coveku da znaci mnogo, i narocito kad si daleko, a on ugine, to je bas velika tuga.
Ja mislim da je tvoj Oskar sada u pasjem raju sa mojom Bubicom. Mozda ce se tamo zaljubiti i ziveti happily ever after:))
marica
Pita me jedan kolega pre jedno sat-dva sto sam tuzna. I ja mu ispricam za Oskara…
Dolazi isti, pre desetak minuta, zagleda zuti papiric zalepljen na monitor. Na njemu srce a u srcu “Oskar+Bubica”, i pita ko su Oskar i Bubica? I ja kazem ma neki zaljubljeni kucici… Nista mu nije bilo jasno 🙂
Nekada se bas ponasam bebasto, al’ sada mi nekako lakse kada gledam u taj zuti papiric 🙂
Hvala Sasha 😉
Sasha
🙂
Airserb
Mas mi je zao. Znam kakav je to
osecaj. Obicno je ono u fazonu: bas
steta za to jadno bice, a pomalo
se osecas i krivim sto nisi mogao
da pomognes ili nisi mogao dovoljno
da ponognes.
Avram
Ajoj… :/ baš tužno… moj Reks je mlad, pa se nadam da neću uskoro morati da razmišljam o tome 🙂
marica
Hvala, vec smo se nekako i pomirili s tim… samo taj dan mi ceo bio usran…