Ovih dana. Na uglu, Brankove i Carice Milice, na onoj raskrsnici gde vam je zabranjeno skretanje u levo ako dolazite s Brankovog mosta. Prilaze kola iz pravca mosta i staju na semaforu. Vozač izbacuje glavu iz kola i dovikuje saobraćajcu:
– Brate!
Saobraćajac, stoji mirno i gleda u suprotnom pravcu.
Vozač se naginje još više kroz prozor, tako da gotovo do pojasa izviruje i manijački maše rukama u pravcu saobraćajca ne bi li mu skrenuo pažnju.
– Ej brate!
Saobraćajac se polako okreće u pravcu vozača i nemo ga posmatra.
Vozač, s nekim hitno-mi-je-a-trudim-se-da-budem-fin izrazom na licu dovikuje:
– E brate jel mogu da skrenem levo?
Saobraćajac i dalje neverovatno smireno gleda u njega i odmahuje glavom u ne-ne pravcu.
Vozač ga gleda zbunjeno-razočaranim pogledom.
– A štooooo brate????
Saobraćajac ga i dalje samo nemo posmatra.
Vozač se konačno vraća na sedište i više za sebe komentariše.
– Jeeeee brate… Što si takav? , polako se udaljavajući u pravcu tunela.

——————————————–

I ti saobracajći postali mnogo fini, a baš bi bilo dobro da je mamlazu doviknuo:
– Brate, nisam ti ja brat!