I tako, došlo vreme za još jedno seljenje. 🙂Pre dva-tri meseca bila sam sigurna da ću vam razglednice slati iz Amsterdama. Bio je još tada Berlin u konkurenciji, nego eto nekako mi je bilo nelogično da ostajemo u istoj zemlji
Svratismo danas posle posla u restoran na večeru. Tj. kako ko, dragi na večeru, a ja na kafu. I tako opsednuta obimom struka, sedim gladna, jer žene sa mojim metabolizmom i godinama liniju održavaju gladovanjem. Dobro, većina žena u mojim
Zoološki vrt u Frankfurtu je posle berlinskog najstariji zoo u Nemačkoj. Počeo sa radom davne 1858. godine. Za vreme rata totalno sravljen sa zemljom i ponovo obnovljen nakon istog.
Negde krajem januara, krenuli Miljan i ja u obilazak teretana po Frankfurtu sa željom da nađemo odgovarajuću za nas. U tom momentu sam znala da je u Nemačkoj vrlo popularno biti član nekog fitnes kluba i da se ugovori sa
Nekako se uvek selimo krajem jeseni, kada krene da se skraćuje dan. I ono malo sunca u toku dana obično bude prekriveno oblacima. Onda krene zima, u gradu uglavnom bez snega, depresivna, previše hladna, predugačka. A onda, naglo, početkom marta
Trenutno živimo u stanu na čijem zidu ne vise naše slike. Spavamo u tuđoj posteljini i jedemo iz tuđih tanjira. Dobra strana toga je što svakog petka dolazi teta koja čisti ovaj stan i menja posteljinu. Loša je, što ovaj
Našli smo stan u meni najlepšoj frankfurškoj ulici. Činjenica da se useljavamo tek od januara, nije nas sprečila da ovaj kišni nedeljni dan provedemo upoznavajući budući komšiluk.
Teško je pretočiti svu ovu zbrku u glavi u nekoliko smislenih rečenica. Sve što sam videla, doživela i osetila u ovih nedelju dana, pod pritiskom misli o traženju posla i stana, popunilo je i najmanji delić moga mozga. Te sada
Jutros je došao čovek iz agencije za seljenje. Majstorski, bez ijednog suvišnog pokreta, praktično plešući, zapakovao je gotovo sve što posedujemo u 17 kutija. Ostao je jedan kofer klasičan putnički, jedan paket od 191cm krajnje neobičnog oblika i jedan malo