Još samo…. 21, 20…. 14, 13…. dana
I tako, došlo vreme za još jedno seljenje. 🙂
Pre dva-tri meseca bila sam sigurna da ću vam razglednice slati iz Amsterdama. Bio je još tada Berlin u konkurenciji, nego eto nekako mi je bilo nelogično da ostajemo u istoj zemlji duže od tri godine. Ali, Nemci se nisu predavali lako, te se od septembra selimo za Berlin.
To uopšte nije loše kada se uzme u obzir da je Berlin jedan od retkih gradova u koje sam kročila turistički i pomislila da bih tu mogla da živim. Beograd je bio prvi, a Buenos Aires drugi. Dok ne stignemo do ovog drugog, uživaćemo u trećem.
Živeći u Frankfurtu, shvatila sam koliko mi je potreban osećaj prostranstva. Brnu sam praštala veličinu (~400.000 stanovnika) zbog silnih šuma koje su ga okruživale i koje su mi pružale osećaj širine. U Frankfurtu (~700.000 stanovnika) prostranstva nije bilo ni u gradu, ni oko njega. Konstantno sam imala osećaj da me je neko ponovo bacio u Rumu (~30.000 stanovnika) gde se konstantno sudaram sa istim ljudima i stvarima.
Nekada davno, bilo mi je 19. godina, živela sam u već pominjanoj Rumi i završavala srednju školu. Na poslednjem pismenom zadatku iz srpskog trebalo je da napišemo rad na temu: Vreme je rastanka, ili tako nekako. Ja sam pisala o tome kako jedva čekam oktobar, da krenem na fakultet i da lunjam po Beogradu, otkrivam sve tajne kutke velikog grada, tražim svoju omiljenu ulicu, omiljenu klupu, omiljeno samo moje drvo. Da me sada pitate koja mi je omiljena ulica, omiljeni kutak ili klupa ne bih mogla da se odlučim. Ima ih previše. Za drvo već znam. Deo njegove kore putuje sa mnom sve ove godine.
Sada se osećam nekako slično. Jednako uzbuđeno i poletno. S jednakim nestrpljenjem iščekujem da otkrijem svoja omiljena mesta. U Berlinu sam, do sada, bila samo jednom, na četiri dana. Nisam uspela da vidim ni 20% stvari sa ni-slučajno-ne-propusti liste koju sam prethodno deset puta skraćivala. Šetnje po Berlinu su me podsetile da mi trebaju patike u kojima ću moći da pešačim 20km po asfaltu. Ta jedna poseta Berlinu me je podsetila na prednosti života u prestonici. Za razliku od Srbije, nemačka “provincija” nije siromašna. No kao i u Srbiji prestonica jeste centar u svakom pogledu. Nedostajao mi je život u centru. Izgleda da je pravo vreme za povratak.
Te, dragi moj Berlinu spremi se. Mi dolazimo.
Radmila
Dragi moji,
neka vas svuda sreća prati. 🙂
Marica
Hvala, hvala 🙂
elektrokuhinja
Oho, Berlin ni manje ni vise! Potpuno te razumem za velicinu, ja sad posle Moskve nikako ne mogu da se opustim u 300000 velicinskom Novom Sadu i sve grickam nokte i gledam gde cu i kako cu. Nek vam je srecna selidba!
Marica
Hvala Kujna,
nadam se da se uskoro vidimo negde u Nemackoj 😉
elektrokuhinja
I ja se nadam. A cek cek, sta ti znaci na mapi ono pored Frakfurta, kao neki znakcic za reciklazu? I sta znaci onaj drugi znak, nije mi jasno? Hajde, legenda mape nam je potrebna:) Ostalo mi je manje-vise jasno:)
Marica
To su evro znak i reciklaza 🙂
Za svaki od gradova/drzava me vezuje nesto…
U Beogradu smo se sreli i njega smo oboje bas voleli (otuda onaj smajli). Dolaskom u Brno smo uveli manijakalna pesacenja (a, imalo se i gde) bar jednom nedeljo po njihovim sumama i gorama. Tu je Brno/Ceska zasluzia cak dva smajlija, koja je opet izgubila zbog problema s papirima i Miljana koji bas nije voleo Cesku 🙂
Onda dolazimo da Frankfurta. E taj deo zivota je do sada materijalno (i na zalost, samo materijalno) najbogatiji, a i nekeko generalno sve se ovde (jos dva dana ovde 😉 ) vrti oko para. Ne mogu to ni objasniti, mora covek doci ovde na bar godinu da bi to osetio. Valjda je koncentracija bankara i brokera ucinila svoje. S druge strane, Frankfurt (mada je ovo generalno karakteristicno za zapadnu Nemacku) je mesto gde covek nauci da kvalitetno reciklira smece. Bar sam tako verovala do pre par dana, kada mi je drugarica, koja zbog posla radni deo nedelje provodi u nekom malom seocetu ispricala svoje nocne more. Tada sam shvatila da ja ne znam da recikliram smece i da ne bih volela da me domorotci tome uce. 🙂 Ja, Frankfurt uopste nisam volela, od mene ima poveceg tuznog smajlija, dok ga je nasuprot meni Miljan bas voleo, te nam se nekako i ovde smajliji potiru.
E sad naravno, posto verujemo u srecni nastavak price Berlin dobija smajli na kredit, a tamo ce nam uskoro biti i nova kucica 🙂
Mira
Ja sam tri puta bila u Frankfurtu. Meni se dopao. Možda i zato, što sam tamo imala dragog prijatelja.
Marica
Miro nije Frankfurt uopste los za turisticke posete. 🙂 Svi nasi gosti su ga voleli. Problem je sto nije bilo bas mnogo stvari koje se meni licno svidjaju. Tako da mi je nekako bas prebrzo dojadio.
Neca
Da nije bilo Berlina, ne bismo se sreli 🙂 Hvala Berlinu!
Marica
Eh sad 🙂 Videli bi se u Madridu. Mada, vasa opcinjenost Berlinom ce definitivno pomoci da te posete budu redovnije 🙂
Vlada
Samo se opusti i uzivaj u Berlinu marice,mene je odusevio a nesumnjam da ce i vas dvoje,samo kad se setim voznje metroom petkom uvece……