Ne znam kako je izgledao te davne 1858. ali danas ne izgleda preterano fascinantno. Kako smo to opet dospeli do zoološkog vrta ni sama ne znam. Tražili smo mirni zeleni kutak u okolini kuće zbog obaveza koje je Miljan imao na poslu. A zoo je jedino zeleno mesto u blizini koje do sada nismo obišli. Što se zelenila tiče nismo se pokajali. Kao i svi prethodni već viđeni po Češkoj, i ovaj zoološki vrt pre liči na ogroman park sa ograđenim delovima za životinje. Ali za razliku od onih Čeških ovde malo koja životinja ima “normalne” uslove za život. Sve ćelije su nekako skučene, previše zabetonirane i ustakljene bez neke preterane veze sa prirodnim staništem zatvorenika. Ne znam koliko tačno različitih životinjskih vrsta ima u njemu ali nije delovao preterano bogat. Činio mi se brojčano manji čak i od beogradskog. Po površini možda baš sličan njemu. Moram priznati da sam bila zaista razočarana. Ovo je drugi veliki plus za Češku u odnosu na Nemačku. Prvi je javni prevoz ali to je već priča koju ću vam nekom drugom prilikom ispričati.