Singapur ima monotonu klimu. Leto je svakog dana. Nekad pada kiša. Uvek je vlažno. Nikad vam neće zatrebati ništa sem šorca i japanki. Dan je uvek iste dužine. Sunce izađe oko 7h i zađe oko 19h. Zbog toga je uvek jednako zelen i svetao. Ljudi ga malo više žašarene svojim ukrasima oko Taipusama (tamilski hindu praznik, obeležava pobedu hinduističkog boga Murugana nad demonom Surapadmanom), Kineske Nove godine i Hari Raje (Ramazanski bajram).
Moja omiljena mesta u Singapuru su Mek Riči park, ostrvo Ubin i Istočna obala. Sve park do parka! Urbani delovi me manje fasciniraju. Tome ponajviše doprinosi topla i vlažna klima koja šetnju uz preširoke singapurske ulice sa preuskim trotoarima čini nepodnošljivom.
Muzej savremene umetnosti se renovira već godinama, te jedino ozbiljnije mesto gde čovek može pogledati ponešto zanimljivo, s vremena na vreme, je Nacionalna Galerija. Ista je dobra i za upoznavanje sa singapurskim umetnicima. Pored nje, po istorijske zanimljivosti valja skoknuti do Muzeja Azijske Civilizacije i on vam se može činiti poprilično skromnim u poređenju sa sličnim muzejima po Zapadnoj Evropi jer nekada davno kolonizatori pokupiše sve što su mogli sa ovih predela.
Ukoliko vam se desi da vreme za bioskop nađete valja skoknuti do Projektora, i to obavezno onog u Golden Mile kuli zarad autentičnijeg iskustva.
Od bizarnih stvari najautentičniji je muzej vlasnika Tigrove masti. U njemu ćete imati priliku da naučite sve o kineskom paklu.
Kafe ispijamo i vikend brančujemo po hipsterskom Joo Chiat Road-u i Tiong Bahru.
Sve ostale preporuke možete naći po mojim postovima.
