Južni deo Patagonije, gledano iz autobusa s malobrojnih asfaltiranih puteva, je jedna beskrajna valovita livada obrasla niskim žbunjem i pokojim drvetom koje se pod udarom jakih vetrova u toku rasta toliko deformiše da mu grane rastu paralelno sa zemljom, umesto
Poslednji dan našeg boravka u Ušuaji odlučili smo da konačno skoknemo do nacionalnog parka Ognjena zemlja. Uhvatili smo lokalni autobus oko 10h i nakon 12km truckanja stigli do ulaza u nacionalni park. Kao u većini nacionalnih parkova u Patagoniju na
Još pre nego što smo kročili na Ognjenu zemlju sakupili smo podosta informacija o mogućim izletima van Ušuaje. Plan je bio da preostala dva dana iskoristimo za oporavak od maratonskog puta u pripremi za maratonsku šetnju koja nas je čekala
Kuba je vrlo pitoma zemlja. Na njoj žive pitomi ljudi i bezopasne živuljke. Čovek bi pomislio idealno mesto za duge šetnje kroz valovite predele. No, na Kubi je zabranjeno šetkati se po toj divljini bez pratnje vodiča. Zvanično vam je
Prethodne priče o Vijetnamu:Na početku beše haos!Kako ne videti Halong Bej?Ritam HanojaDa su mi tvoje godine a ovo iskustvo, putešestvije bih počela iz Nin BinaTam kok (Tam Coc)Bič Dong (Bich Dong)Thai Vi hramOltar na vrhu svetaHoa Lu1962. Ho Ši Min
Uživam da čitam putopise. Ovaj žanr je meni bio potpuno nepoznat do pre jedno godinu dana. Naletela bih sporadično tu i tamo na neku knjigu i ranije ali sve to je bilo retko i moram priznati obično ne preterano fascinantno.
Idući Rajnom (Der Rhein) od Vizbadena (Wiesbaden) stićićete do Bona (Bonn). Od jednog do drugog mesta, moguće je doći putem ili železničkom prugom koje vode tik uz reku, no ono što je posebno zanimljivo je da čitavom dužinom postoje obeležene
– Život je lep. – rekoh tiho. Zatvorih oči i utonuh u neke slatke misli o sreći, prepuštajući se milini koja mi je ispunjavala svaki delić tela. Kada sam ih ponovo otvorila ugledah Mesec kako se uzdiže iznad susednog brda.
Nekako se uvek selimo krajem jeseni, kada krene da se skraćuje dan. I ono malo sunca u toku dana obično bude prekriveno oblacima. Onda krene zima, u gradu uglavnom bez snega, depresivna, previše hladna, predugačka. A onda, naglo, početkom marta
5. oktobar 2070.Sedim zavaljena u samoljuljajućoj stolici za bakice. Ja se naravno još uvek ne osećam tako, ali moj sin je iz nekog razloga zaključio da bi ta stolica bila idealni rođendanski poklon za mene, te se ja već nekih